Šansa za proizvođače prehrambenih proizvoda

To dalje znači da će Hrvatska prihvatiti zajednički režim trgovine EU, koji je u odnosu na Srbiju regulisan Prelaznim trgovinskim sporazumom (PTS), odnosno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), Ugovorom o trgovini tekstilom i tekstilnim proizvodima, kao i unutrašnjim pravilima, poput autonomnih trgovinskih mera, i tehničkim propisima EU. Hrvatska će, takođe, morati da prihvati obaveze koje je preuzela EU i države članice. Pitanje koje se nameće jeste: kakve će promene u strukturi i obimu robne razmene nastati posle izlaska Hrvatske iz CEFTA?

– Za pojedine proizvode, pre svega poljoprivredne, poreklom iz Srbije, to će značiti povoljnije uslove plasmana na CEFTA tržištu, s obzirom na to da će izostati konkurencija hrvatskih proizvođača (Srbija je 2011, na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Hrvatske, potrošila 112,2 miliona dolara). Posle ulaska u EU neki od poljoprivrednih proizvoda poreklom iz Hrvatske biće manje konkurentni na tržištu Srbije i CEFTA regiona. Reč je pre svega o duvanu i proizvodima od duvana, koji će se iz EU uvoziti po carinskoj stopi od 57,6 odsto. To znači da će Srbija imati prednost u izvozu duvana u Hrvatsku i na CEFTA tržištu jer će prema SSP, moći da izvozi cigarete u Hrvatsku bez carine. Od 1. januara 2014. najosetljiviji poljoprivredni proizvodi, koji će iz Hrvatske stizati na srpsko tržište, biće opterećeni sa 20 do 80 odsto MFN carine – kaže za Danas Dejan Jovović, naučni savetnik; redovni član NDES.

Kada je reč o proizvodima iz Srbije čiji plasman na tržište EU podrazumeva kvote, njihov izvoz će biti nepovoljniji. To se pre svega odnosi na šećer, za koji je utvrđena kvota od 180.000 tona godišnje. U ovom kontekstu zanimljivo je i tržište BiH, koje je značajno kako za proizvođače, pre svega poljoprivrednih proizvoda, iz Srbije, tako i za one iz Hrvatske. Naš sagovornik kaže da bi srpski izvoznici mleka i mlečnih prerađevina, mesa, keksa i cigareta, trebalo da iskoriste konkurentnu prednost koju će imati u odnosu na hrvatske proizvođače čiji će proizvodi biti opterećeni carinom od oko 15 odsto.

– Da bi predupredila negativne efekte ulaska u EU i zaštitila sopstvene izvozne interese, Hrvatska privredna komora uputila je zahtev Evropskoj komisiji za prilagođavanjem SSP između Srbije i EU, kao i ostalih članica CEFTA i EU. Suština je da se koncesije koje Hrvatska ima na osnovu sporazuma CEFTA 2006 ugrade u SSP svake članice CEFTA. Hrvatska je uputila inicijativu EK i za reviziju SSP između Srbije i EU. Na sastanku Unapređenog stalnog dijaloga između Srbije i EU, održanom u maju 2012, predstavnik EK izneo je stav da će se zahtevi za revizijom PTS rešavati tako da Srbija ne bude oštećena – ističe Jovović.

On podseća na to da su i Rumunija i Bugarska, prilikom ulaska u EU, tražile reviziju SSP sa Hrvatskom. Spisak zahteva, koji su se uglavnom odnosili na poljoprivredne proizvode, bio je prilično dug, ali je EK prihvatila samo manji broj predloga. Jovović ukazuje i na to da je EK dobila mandat od Saveta da uskladi sporazume sa zahtevima članica CEFTA, kako bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje tzv. tradicionalnih trgovinskih tokova i u toku su intenzivni razgovori između EK i srpske vlade o reviziji PTS.

– Jedan od glavnih problema u dosadašnjim pregovorima odnosi se na zahtev Evropske komisije o uvođenju kvote od 1.625 tona godišnje za izvoz cigareta iz Hrvatske u Srbiju, pri čemu bi se 25 tona izvozilo bez carine, a 1.600 tona uz carinsku stopu od 15 odsto. Ovaj predlog EK neprihvatljiv je za srpsku stranu, ali su i tokom poslednjih pregovora obe strane ostale na početnim pozicijama. Predstavnici duvanske industrije u Srbiji očekuju da se prevaziđu razne necarinske barijere koje su ograničavale njihov pristup tržištu Hrvatske. Prema oceni EK, Srbija je na dobitku jer joj se omogućava bolja pozicija na hrvatskom tržištu u odnosu na onu koju je imala po osnovu CEFTA sporazuma – komentariše Jovović.

On zaključuje da Hrvatska želi da iskoristi sve pogodnosti koje punopravno članstvo u EU i neograničeni pristup tržištu od oko 500 miliona stanovnika – pruža, a da pri tome zadrži i sve privilegije koje ima prema CEFTA sporazumu, Zato bi, smatra Jovović, neke od zahteva koje ta država pokušava da „progura“ preko EK – trebalo ignorisati.

Izuzetna prilika

– BiH je 2008. godine potpisala SSP sa EU i od 1. januara 2014, za neke od osetljivih proizvoda, poput jogurta, pavlake, kefira, cigareta, biskvita, rakije…, primenjivaće se carinske stope od 10 do 15 odsto, plus prelevmani, na uvoz te robe iz EU. Ovo je izuzetna prilika za srpske proizvođače da povećaju plasman proizvoda na tržište BiH pošto će robu izvoziti bez carine i bar za taj procenat trebalo bi da budu konkurentniji u odnosu na Hrvate – komentariše Dejan Jovović, naučni savetnik; redovni član NDES.