Foto: FoNet/Božana PavlicaČlan Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov izjavio je danas, predstavljajući rezultate istraživanja „Nejednakost u Srbiji:da li je problem u poreskoj politici?, „da bi slovački sistem primenjen u Srbiji smanjio dodatno nejednakost za 1,3 procentna poena“.
Altiparmakov je rekao da je to „opravdano sa stanovišta smanjenja nejednakosti, redistribucije dohotka, ali to jako malo može da objasni veliki jaz nejednakosti između Srbije i drugih evropskih zemalja, pre svega Slovačke“.
On je rekao da je sa grupom stručnjaka upoređivao slovački i srpski sistem.
„Vidi se, na nejednakost, prilično jednak efekat doprinosa za PIO i nezaposlenost, ali kod doprinosa za
zdravstvo se vidi da su progresivniji slovački zato što nemaju gornji limit, ali još je mnogo važnije što
se ne naplaćuju do polovine prosečne zarade. Tu imamo efekat smanjenja progresivnosti koji nema u
Srbiji“, rekao je Altiparmakov na simpozijumu „Nejednakost u Srbiji“.
Prema njegovim rečima, druga velika i ključna razlika je kod neoporezivog cenzusa.
„Taj neoporeziv cenzus u Slovačkoj je duplo veći i daleko više utiče na smanjenje nejednakosti“, rekao
je Altiparmakov.
On je ukazao na još jedan element u slovačkom poreskom sistemu na smanjenje nejednakosti, a to su odbici za izdržavanje članova porodice koji su u Srbiji marginalni.
Programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković rekla je da je, prema evropskim
standardima i istraživanjima SILK (SILC) od 2018. godine, nejednakost u Srbiji veoma visoka u odnosu na zemlje Evropske unije.
„Vidimo da je, prema podacima SILK 2018. godine, samo u Litvaniji i Bugarskoj veća nego u Srbiji“,
navela je Matković koja je govorila na temu „Merenje nejednakosti u Srbiji:izazovi i dileme“.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je da je sa profesorkom Aleksandrom
Nojković radio istraživanje o ekonomskoj nejednakosti u pedesetak zemalja, i ono se odnosi na sve evropske zemlje i zemlje srednje Azije koje su bile članice Sovjetskog Saveza.
On je rekao da ukoliko se gleda kretanje ukupne nejednakosti u ovom regionu, u prethodnih 30 godina, nesumnjiv je trend povećanja nejednakosti.
„Ako posmatramo kretanje nejednakosti po regionima došlo je do povećanja nejednakosti u zapadnoj i severnoj Evropi, u bivšim socijalističkim zemljama“, rekao je Arsić.
Prema njegovim rečima, „jedini region gde u ovom periodu nije bilo povećanja nejednakosti je južna
Evropa, Španija, Potugalija, Grčka, Kipar, Italija“.
Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir S. Kostić rekao je, na otvaranju
simpozijuma, da su posebno filozofi lomili koplja oko jednakosti tvrdeći da sve dok je cena jednakosti
sloboda i obratno, uvek će postojati prilike u kojima će preživljavanje biti tretirano kao izdaja
mrtvih.
On je rekao da „nalazi višak toržestvenosti u ovakvim rečima, jer je uprkos našim tvrdnjama da se rađamo jednaki filogenetski starija nejednakost“.
„Zapravo manje kontrolisano igralište svih dosadašnjih civilizacija je potpuno galanto prepušteno, a da
nismo učinli značajnije korake u njenom razumevanju“, rekao je Kostić.
Prema njegovim rečima, na današnjem simpozijumu učestvuje 17 autora koji će izložiti 12 tema.
Simpozijum je organizovao SANU u saradnji sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
