Može li se smanjiti broj automobila na beogradskim ulicama: Šta predlažu mašinski inženjeri?

Konceptualno posmatrano, dva su puta za smanjenje tog broja. Ili primenom destimulišućih mera za vožnju sopstvenog automobila, što iziskuje i vreme koje grad Beograd odavno nema i razumevanje za tako nešto od strane Beograđana, koga najverovatnije neće ni biti ili uz pomoć zakonskih odredbi koje bi ekspresno počele da uklanjaju vozila sa ulica, a što se, naravno, tek nikome neće dopasti. Iako su gužve toliko velike da bi hitna reakcija nadležnih za saobraćaj bila sasvim logičan i očekivan potez, možda bi, isprva, ipak trebalo dati šansu građanima da sami urade ono što je očigledno neminovno – ukloniti višak vozila sa ulica.

Ubedljivo najveća greška koja je počinjena i zbog koje je ovako veliki broj putničkih automobila na ulicama je i dalje otvorena mogućnost za uvoz automobila sa EURO 3 motorima.

Norma EURO 5 je trebalo da bude proglašena odavno, možda i pre više od pet godina. Brojni su razlozi za ovakvu tvrdnju, a samo jedan od njih je svakako i kontrola ukupnog broja vozila u prestonici. Upravo zato što to nije učinjeno, baš u tih poslednjih pet godina u Beograd je ušlo preko 100.000 putničkih vozila i paralisalo grad.

Zato posledice neuvođenja tih normi plaćamo svi zajedno – zakrčenim ulicama, predugim kolonama i istim tolikim gubitkom vremena na putu od kuće do posla i nazad.

Ako neko misli da se pozabavi problemom saobraćaja, onda bi prva mera bila da se granica za uvoz polovnjaka podigne sa sadašnjeg EURO 3 standarda na EURO 5, pa onda sve drugo. Donošenje ove uredbe moralo bi da bude važnije od svega i postavljeno iznad svega.

Destimulišuće mere za vožnju sopstvenog putničkog automobila sa beogradskim registracijama bi trebale da budu takve da što veći broj žitelja grada odvrate od želje da poseduju sopstveni automobil i da ga u svojstvu vlasnika koriste za kretanje njegovim ulicama.

Ne postoji striktno pravilo za njihovo pisanje, ali bi se trebao poštovati princip da njihov uticaj mora obuhvatati teritoriju čitavog grada na takav način da efekat bude osetan u kompletnoj gradskoj populaciji. Može ih predložiti svako koga ova tema interesuje, bez obzira na nivo obrazovanja, ali i bez obzira na činjenicu da li živi u Beogradu ili van njega.

Neke od mera bi mogle ovako da izgledaju:

– maksimalno jedan putnički automobil po jednom JMBG prijavljenom na teritoriji grada Beograda

– maksimalno dva putnička automobila po jednom računu za Infostan

– 20% skuplja registracija za drugi putnički automobil

– par-nepar u dane vikenda kao i u dane državnih i verskih praznika

– zabrana kretanja vozila sa jednim putnikom ulicama visokog prioriteta (UVP)

– zabrana kretanja vozila starijih od 20 godina ulicama visokog prioriteta (UVP)

– za vozila starija od 20 godina ukinuti mogućnost plaćanja parkinga u zonama (crvena, žuta, zelena) kao i u svim javnim garažama na teritoriji Beograda

– vozilima starijim od 12 godina ukinuti mogućnost plaćanja parkinga u crvenoj zoni kao i u dvema javnim garažama u centru grada – Obilićev venac i Pionirski park

– znatno viša cena parkinga u javnim garažama na teritoriji centra grada od sadašnje

– potpuno zatvaranje ulica Kralja Milana, Terazijske i Vase Čarapića (od Slavije do Kalemegdana) u dane vikenda, državnih i verskih praznika i njihovo ustupanje pešacima, biciklima, monociklima, trotinetima i električnim vozilima otvorene karoserije

– obaveza odjavljivanja registarskih tablica nakon isteka tri meseca od poslednjeg datuma za njihovu obnovu i predaja vozila reciklažnom centru

– za sve mlađe od 75 godina koji se dobrovoljno odreknu „B“ kategorije smanjiti račun za grejanje za 30%, na računu za Infostan, a za sve one koji ovo učine sa manje od 65 godina života popust povećati na 50%

– kupovinom godišnje karte za GSP stiče se pravo besplatnog prisustva sportskim događajima omiljenog kluba tokom cele godine

– nastaviti sa obeležavanjem parking mesta širom Beograda, čak i u ulicama u kojima to nikada nije bilo planirano, ako su se u njima vremenom formirale kolone parkiranih automobila na trotoaru, delimično na njemu ili u potpunosti na kolovozu, a zatim insistirati na njihovoj pravilnoj upotrebi

– zabrana prve registracije „benzinaca“ starijih od 12 godina

– zabrana prve registracije „dizelaša“ starijih od 8 godina

– stroga zabrana zaustavljanja i parkiranja vozila u UVP ulicama ukoliko nemaju veze sa režimom saobraćaja već samo sa ličnim željama i potrebama putnika

– revnosno kažnjavanje bahatog parkiranja, naročito ako su na zelenoj površini, pešačkom prelazu ili autobuskom stajalištu.

I tako dalje dokle god ima ideja i predloga…

Ulicama visokog prioriteta (UVP) za početak treba proglasiti Bulevar Kralja Aleksandra od Narodne Skupštine do Cvetkove pijace kao i ulice Takovsku i Kneza Miloša u čitavoj njihovoj dužini, pa, ako se ovaj predlog pokaže efikasnim, a sva je prilika da hoće, UVP ulicama naknadno proglasiti i Cvijićevu, Dimitrija Tucovića, Zdravka Čelara, Beogradsku…

Naravno, na ovakav način dobijeni prostor na ulicama treba prvenstveno iskoristiti za poboljšanje cirkulacije vozila javnog gradskog prevoza, kao najnormalniju alternativu privatnom. Samo tako Beograd može da dođe do „daha“ u smislu smanjenja gužvi i zagađenja vazduha na jednoj strani, ali i skraćenja vremena putovanja na drugoj.

Elem, da ne bude zabune, bilo koje drugo rešenje poput izgradnje javnih garaža, mostova i puteva, nadzemne i podzemne železnice, izgradnje tunela i zaobilaznica je nešto što svakako treba planirati, ali je, takođe i nešto što zahteva jako puno novca i vremena za realizaciju, a Beograd trenutno nema ni jednog, ni drugog. Ima samo nas koji živimo u njemu, a mi imamo samo gužve i zagušenja svuda oko sebe.

Autori su mašinski inženjeri

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.