Broj poginulih u saobraćajnim nesrećama u Srbiji u poslednjih 20 godina prepolovljen je na oko 600 godišnje, što je i dalje visok broj, a troškovi koje nezgode stvaraju državi premašuju 300 miliona evra – veliki gubici za društvo i budžet mogli bi da budu smanjeni efikasnijim ulaganjem u unapređenje bezbednosti saobraćaja na lokalnom nivou.
Prvi potez je na državi od koje se očekuje da izmeni Zakon o bezbednosti saobraćaja i Zakon o javnim putevima i preciznije uredi nadležnosti samouprava, ocenjeno je na skupu „Upravljanje bezbednošću drumskog saobraćaja na lokalu“, koji su u Palati Srbija organizovali NALED i Auto-moto savez Srbije u partnerstvu sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
– Lokalne samouprave su zbog nejasnih i neusaglašenih propisa suočene s problemom finansiranja izgradnje i održavanja puteva, kao i finansiranja preduzeća koja su upravljači puteva, a brojne opštine nakon izmene regulative o budžetskom sistemu takvo preduzeće više nemaju i zato apelujemo na resorne institucije da što pre usvoje izmene zakona – izjavio je član Upravnog odbora NALED-a i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović na otvaranju skupa.
Dok gradovi i opštine nemaju u potpunosti obezbeđeno finansiranje gradnje i održavanja puteva, to nije slučaj sa obavezom ulaganja u bezbednost saobraćaja. Od svake naplaćene kazne 30% novca odlazi opštini u kojoj je prekršaj napravljen, što na nivou Srbije premašuju milijardu dinara. Međutim ta sredstva se uglavnom troše nenamenski ili usmeravaju u poslove koji predstavljaju redovno održavanje, a ne ulaganje u unapređenje bezbednosti saobraćaja.
Problem nenamenskog trošenja trebalo bi da reši Predlog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji u parlamentu čeka na usvajanje od novembra. Taj propis obavezaće sve opštine da formiraju funkcionalne lokalne savete, koji će morati da pribave saglasnost Agencije za bezbednost saobraćaja na plan rada i upotrebu sredstava od naplaćenih kazni.
Državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Edin Zećirović naglasio je da je doprinos lokalnih samouprava naporima državnih institucija da unaprede sigurnost važan zbog ispunjavanja ciljeva Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima Srbije 2015-2020 koji predviđa da broj nesreća sa smrtnim ishodom bude prepolovljen, kao i da u saobraćajnim nesrećama više ne stradaju deca. Iz Ministarstva su naveli da je novi zakon o putevima još u fazi nacrta i na usaglašavanju u institucijama.
Lokalne samouprave zaslužile su pohvale za brojne kampanje podizanja svesti građana o važnosti poštovanja propisa, naročito kroz edukaciju dece i mladih, ali je kao značajan problem istaknuto to što bezbednost saobraćaja ipak nije u vrhu njihovih razvojnih prioriteta.
– Veliki pomak u unapređenju bezbednosti u svojim sredinama gradovi i opštine mogu da postignu digitalizacijom podataka o saobraćaju i analizom. Na raspolaganju im je Portal bezbednosti saobraćaja koji je razvio Auto-moto savez Srbije i koji olakšava i unapređuje identifikovanje najvećih saobraćajnih problema i mogućih rešenja – istakao je generalni sekretar AMSS Predrag Đurđev.
Portal omogućava kreiranje baza podataka o svim saobraćajnim nesrećama i njihovim posledicama, kao i o učesnicima u nezgodama, podatke o stanju puteva, postojanju i poziciji signalizacije i osvetljenja, indikatorima ponašanja učesnika u saobraćaju i stavove o opasnostima i rizicima. Ukrštanjem podataka, donosioci odluka mogu jednostavnije i preciznije da prepoznaju „crne tačke“ i osmisle mere za unapređenje bezbednosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.