Šapić najavio protivzakonitu stvar: Sme li gradonačelnik da drži radijatore hladnim po svojoj volji

Zakonom o energetici je regulisano da odluke o datumima početka grejne sezone donose lokalne samouprave a ne Vlada Srbije pa se zato može postaviti logično pitanje zbog čega premijerka Brnabić uopšte daje izjave na tu temu.

Takođe, izjava gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da se početak grejne sezone pomera zbog viskoh temperatura je potpuno bizarna s obzirom da ni Gradsko veće glavnog grada Srbije niti bilo koji drugi organ u zemlji nema ovlašćenja da pomeri početak grejne sezone.

Naime, propisi u Srbiji su veoma jasni. Ne postoji mogućnost da se početak grejne sezone pomeri. Njega određuju gradovi i opštine i ti datumi su fiksirani.

Primera radi, u Beogradu grejna sezona počinje 15. oktobra kao i u ostatku Srbije. Međutim, to što je 15. oktobar prvi dan grejne sezone ne znači da će tada biti grejanja u stanovima ako je prosečna dnevna temperatura veća od 12 stepeni Celzijusa. U svakoj od proteklih grejnih sezona se dešavalo da su radijatori hladni ako je temperatura takva da nema potrebe da se daljinski sistem aktivira.

Pomeranje početka grejne sezone u Srbiji bi konkretno značilo da se primera radi radijatori neće uključivati uopšte iako su dani hladni, a temperature niže od 12 stepeni. Naprotiv, i u ovoj “pomerenoj” grejnoj sezoni svaki put kada te temperature budu ispod tog nivoa radijatori će biti topli što su potvrdili kako Šapić tako i drugi nadležni.

U očitoj želji da se istovremeno prikažu kao oni koji vode računa o potrošačima i obezbeđuju im grejanje kad je hladno ali i da štede energente “tako što odgađaju grejnu sezonu” nadležni svojim izjavama građane faktički dovode u zabludu. U praksi, grejna sezona u Srbiji je fiksirana i traje od 15. oktobra do 15. aprila a jedino što je pomereno je početak takozvanih “toplih proba” koje se praktikuju nekoliko dana pre starta opskrbe potrošača toplotnom energijom putem daljinskog grejanja.

Njihov cilj je da se proveri ispravnost sistema i mogućnost nesmetanog snabdevanja potrošača toplotnom energijom. Odlaganje grejne sezone u našoj zemlji je pak nemoguće shodno važećim propisima što znači da ni lokalne samouprave nemaju ovlašćenja da pomere njen početak već samo mogućnost da radijatori ne budu topli u slučaju da su dnevne temperature veće od prosečnih za jesen.

Stručnjak za energetiku kompanije Dilojt Srbija Željko Marković kaže za Danas da pomeranja grejne sezone neće biti već da će radijatori biti hladni samo u slučajevima kada objektivno nije ni potrebno da budu.

– Zakon o energetici predviđa da se pitanjima vezanim za centralno grejanje bave lokalne samouprave. Vlada Srbije ne odlučuje o tim stvarima, pa tako nije donela ni bilo kakvu odluku o pomeranju grejne sezone. Propisi su takvi da ne samo u toku grejne sezone već i u periodu pre i posle nje radijatori moraju da budu topli ako za tim postoji potreba.

Drugim rečima ako je dnevna temperatura ispod 12 stepeni daljinsko grejanje mora da funkcioniše. Samo u slučaju da su u tom periodu temperature veće od tog iznosa, grejanja nema a objektivno za njim tada ni nema potrebe – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, ne radi se o donošenju bilo kakve nove oduke već će se jednostavno primenjivati ono što je bilo praktikovano u prethodnim sezonama, a to je da grejanja nema kada su temperature visoke.

– To naravno ne znači da grejanja neće biti u situaciji kada temperature budu niže od 12 stepeni. Sasvim je jasno da će grejanje tada raditi i da nijedna lokalna samouprava ili toplana neće doneti drugačiju odluku – ističe Marković.On dodaje da ako u pojedinim danima ne bude razloga za grejanje u primera radi Beogradu, to ne znači da će ista situacija biti recimo u Užicu te će lokalne toplane zagrevati stanove u zavisnosti od visine temperature ali u skladu sa striktnim propisima u kojim situacijama radijatori tokom grejne sezone mogu da ostanu hladni.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić kaže za Danas da se zakonski propisi o funkcinisanju daljinskog grejanja ne mogu menjati i da su oni jasni i precizni.

– Zna se kada počinje grejna sezona, to je 15. oktobar, i grejanje mora da funkciniše kada je hladno. Jedino u slučaju kada su temperature iznad 12 stepeni grejanje može da bude obustavljeno jer za njim tada objektivno nema potrebe.Čim se temperatura spusti ispod te vrednosti radijatori moraju da budu topli – objašnjava Vuletić.

On dodaje da bi bilo potpuno besmisleno da se grejna sezona pomera u uislovima kada gasa ima dovoljno jer bi to ljude moglo da motiviše na trošnje struje za dogrevanje svojih domova što bi povećalo njenu potrošnju i bilo potpuno kontraproduktivno u uslovima nedovoljne proizvodnje u zemlji i potrebe za uvozom.