Saradnja sa Kinom: Mnogo obećano, a učinak polovičan

Ministarka građevine i saobraćaja Zorana Mihajlović potpisala je ugovor o izgradnji autoputa od Preljine do Požege na Koridoru 11 dugog 30,9 kilometara i vrednog 450 miliona evra sa kineskom kompanijom Čajna komjunikejšens konstrakšn kompani (CCCC).

Prema rečima ministarke Mihajlović ovaj autoput predstavlja nastavak saobraćajnice ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo buduće trase Beograd – Sarajevo, jer od Požege preostaje da se izgradi još oko 60 kilometara do granice sa BiH.

Inače na Koridoru 11 od sedam deonica Kinezi trenutno rade tri, Beograd – Obrenovac, Obrenovac – Ub i Ljig – Lajkovac, a radiće i dve najkomplikovanije i najskuplje, od Preljine do Požege i od Požege do Boljara. Kineska kompanija gradi i autoput na crnogorskoj strani do Boljara.

Brojni ugovori

Pored ovog ugovora potpisan je i protokol između Generalne uprave za kontrolu kvaliteta, inspekciju i karantin NR Kine i Ministarstva poljoprivrede Srbije o inspekciji, karantinu i veterinarskim sanitarnim zahtevima za izvoz goveđeg mesa iz Srbije u Kinu.

Takođe potpisana su dva važna dokumenta za grad Beograd. Radi se o ugovoru o izgradnji toplodalekovoda Obrenovac – Novi Beograd, između Grada Beograda, JP „Beogradske elektrane“ i izvođača radova, kompanije „Pauer konstrakšn korporejšen of Čajna (PCCC)“. Drugi projekat se odnosi na odlaganje gradskih otpadnih voda iz centralnih delova Beograda, koji je potpisan između Grada i „Čajna mašineri indžiniring korporejšen (CMEC)“. Prema nedavnoj izjavi gradonačelnika Siniše Malog vrednost ovih projekata iznosi 440 miliona evra.

Beograd – Budimpešta

Danas će zvanično biti otvoreni radovi na modernizaciji pruge Beograd – Budimpešta o kojoj se priča od 2010. godine, a o čemu je potpisan memorandum sa Kinezima još 2014. godine.

U toku samita 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope i Kine u Mađarskoj će biti raspisan tender za izgradnju odnosno modernizaciju pruge od granice do Budimpešte. Ovom prugom je, bar prema obećanjima naših političara, trebalo već da jure vozovi brzinom od 200 kilometara na sat. Recimo, krajem 2014. godine ministarka Mihajlović je rekla da će za dve i po godine pruga biti gotova, a isto je ponovio i tadašnji predsednik Tomislav Nikolić. U to je verovao i Aleksandar Vučić kada je kao premijer 2015. prisustvovao četvrtom samitu u Kini i u promotivnoj vožnji modernom železnicom sa predsednikom Vlade te zemlje Li Kećijangom, obećao da će za dve godine ista takva linija biti izgrađena od Beograda do Budimpešte. Realnost je da u stvari posle tri godine radovi tek počinju. I to samo na jednoj deonici, Beograd – Stara Pazova. Na drugoj, od Stare Pazove do Novog Sada, koja se još malo pa deceniju gradi iz ruskog kredita, radovi su u prvoj varijanti je trebalo počnu krajem ove godine, ali je potom sve pomereno za početak naredne. Ovaj 247,9 miliona evra vredan projekat izvodiće ruska kompanija RŽD internacional.

Kako je nedavno izjavio državni sekretar u ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Imre Kern, oko deonice Novi Sad – Subotica koja je duža nego prve dve zajedno, tek predstoje razgovori. Inače plan je da cela deonica pruge Beograd – Budimpešta bude izgrađena do početka 2023. godine.

Šest milijardi evra ugovora

Inače, saradnja Kine sa 16 zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope započela je 2011. kada je inicijativa potekla sa jednog od ekonomskih foruma kineskih i poljskih zvaničnika. Tada je već bio u izgradnji prvi projekat koji je kasnije postao sastavni deo kineske strategije Jedan pojas, jedan put, na Zapadu češće nazivane Novi put svile. Reč je o transkontinentalnoj železničkoj vezi otvorenoj još 2013. između poljskog grada Lođ i Čengdua u Kini, kojom se na 15 dana sveo transport roba za koje je ranije, morskim putem, bilo potrebno do 50 dana.

Na prvom poslovnom forumu u Budimpešti 2012. praktično su definisani sektori saradnje – izgradnja infrastrukture, energetskih objekata i razvoj tržišnih odnosa. Iz godine u godinu širile su se teme, broj potpisanih sporazuma i ugovora, kao što je i Kina sve konkretnije podsticala njihovu realizaciju. Ipak, još uvek nije potrošeno početnih deset milijardi evra, koliko je ta zemlja najavila da će izdvojiti kako bi pomogla razvoj svojih partnera. Tako i srpski zvaničnici tvrde da imaju najveći broj dokumenata o saradnji čija se ukupna vrednost procenjuje, nakon prošlogodišnjeg samita u Rigi, na oko šest milijardi evra, ali su u procesu realizacije ugovori „teški“ oko 2,5 milijardi, pri čemu su bolna tačka – rokovi.

Praktično, jedan od najefikasnije realizovanih projekata između Kine i Srbije jeste izgradnja Pupinovog mosta, koji je ugovoren na drugom samitu 2013. u Bukureštu, a pušten je u saobraćaj godinu dana kasnije. Dobro su prošli i sporazumi koje je sklopila tada ministarka energetike Zorana Mihajlović, o saradnji između Elektroprivrede Srbije i kineske kompanije „CMEC“ (China Machinery Engineering Corporation) o izgradnji novog postrojenja u termoelektrani „Kostolac“, što je bio prvi značajniji energetski projekat nakon četvrt veka. Sada se već radi druga faza, a ugovor o zajmu za paket projekata Termoelektrane Kostolac B potpisan je na trećem samitu, 2014. u Beogradu.

To je, ujedno, za srpsku stranu koja je nastupila i kao domaćin, bio jedan od najplodotvornijih skupova jer su potpisi stavljeni na čak 13 sporazuma i memoranduma, ali još nije sumirano koliko je od toga realizovano. Jedan od razloga može da bude to što je većina dokumenata krajnje uopštena, ali je izvesno da nije zaživeo protokol o zdravstvenim zahtevima za izvoz smrznutog jagnjećeg mesa. Ne zna se ni koliko je odmakla studija izvodljivosti o izgradnji industrijskog parka, o kojoj je potpisan memorandum, kao ni saradnja između srpskog Ministarstva trgovine i kineske korporacije ZTE. Te godine potpisan je i Memorandum o razumevanju i saradnji na projektu dela obilaznice oko Beograda, Bubanj potoka i Vinče, ali i o uspostavljanju vazdušnog saobraćaja između dve zemlje, što je rezultiralo nedavnim otvaranjem prve direktne linije Peking – Beograd.

Sledeće, 2015. godine, na četvrtom samitu u kineskom gradu Sudžou, nedaleko od Šangaja, najavljeno je da će započeti razgovori o preuzimanju Smederevske železare, što se naredne godine i ostvarilo. Bilo je reči i o učešću kineskih strane u izgradnji pojedinih deonica na Koridoru 11, izgradnji termoelektrane koja će koristiti otpad kao gorivo, kao i ugovora o izvozu (sada junećeg) mesa iz Srbije. Tada je još jednom najavljeno da će pruga Beograd – Budimpešta, uz podršku iz kineskih kredita, biti završena za dve godine, a premijer Li je pozvao obe strane da prionu na ostvarivanje potpisanih projekata, ne samo o železničkim prugama, nego i o izgradnji autoputeva, električnih centrala, kao što je najavio da podržava kineske kompanije u produktivnoj saradnji sa Srbijom u oblastima kao što je industrija čelika.

Jedan od uspešnijih poteza, prošle godine na petom samitu u Rigi, jeste sporazum o međusobnom ukidanju viza, pa je Srbija prva zemlja iz „grupe 16“ koja je to učinila. Potpisan je i deo komercijalnih ugovora, a glavni fokus tada premijera Vučića, bio je da ubedi kinesku stranu da pod sličnim uslovima kao u smederevsku železaru, njihova kompanija uđe u RTB Bor. Još uvek nema naznaka da će se to i dogoditi. U Rigi je još jednom potpisan komercijalni ugovor o modernizaciji i rekonstrukciji mađarsko-srpske železničke veze, a vrednost ukupno sklopljenih poslovnih aranžmana između Srbije i Kine na tom samitu dostigla je iznos od 734 miliona evra.

Za novu banku dve milijarde evra

Samit u Budimpešti posvećen je širenju finansijske saradnje Kine sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE). Kineski premijer Li Kećiang je u obraćanju premijerima 16 zemalja najavio osnivanje međubankarske asocijacije koju će kineska strana finansirati sa dve milijarde evra i koja će biti namenjen finansiranju razvojnih projekata. Takođe, najavljena je i druga faza fonda za investicije od milijardu dolara koji će biti investirani u region. Kećiang je pozvao i finansijske institucije da sredstva za finansiranje projekata obezbede izdavanjem Panada obveznica, denominovanih u kineskom remninbiju. Investicije Kine u zemlje CIE dostigle su devet milijardi dolara, dok je u drugom smeru otišlo 1,4 milijarde dolara.

EU proverava projekat brze pruge?’]

Evropska komisija razmatra da li je projekat izgradnje brze železničke pruge Beograd-Budimpešta u skladu sa pravilima Evropske unije o konkurentnosti i zato ne može detaljnije da komentariše, izjavila je juče portparolka visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Maja Kocijančič. „Kineski poslovi i investicije u okviru mehanizma za saradnju Kine i 16 zemalja se „dopunjavaju sa ukupnom saradnjom EU-Kina“, dok je EU u statusu posmatrača u Budimpešti“, rekla je Kocijančič.