Šaranović kupuje Kraš za Mid Europu?

Istina je da su hrvatski mediji bili značajno uzdržaniji, ali je činjenica da su pomno beležili svaki novi podatak, dok je u srpskoj štampi serija tekstova nastala nakon bombastih naslova tipa „Srbin kupuje Kraš“.

U početku su bile samo spekulacije oko toga ko stoji iza kastodi računa Rajfajzen banke Austrija preko koga su milioni kuna uloženi u svaku slobodnu akciju konditorskog brenda koja se pojavila na otvorenom tržištu. Pri tom, cena koju su ti udeli imali pre mesec dana, od najviše 387 kuna po akciji, višestruko je uvećana i na kraju nedeljnog trgovanja prosečna dnevna vrednost premašila je 850, a u pojedinim satima u petak dostizala je i 900 kuna.

Sredinom nedelje „misterija – kupac“, koju su mediji, uzgred, do tada već „provalili“, zvanično je rešena. Na Zagrebačkoj berzi objavljeno je obaveštenje koje je poslala kompanija Kapa Star Limited, srpskog biznismena Nebojše Šaranovića u kome tu instituciju obaveštava da poseduje više od pet odsto akcija Kraša. To je, inače, granica nakon koje kupac mora da objavi svoj identitet. Do kraja ove radne nedelje, prema zvaničnim podacima Zagrebačke berze, njegov udeo porastao je na blizu sedam odsto iako su mediji i u Srbiji i u Hrvatskoj bili ubeđeni da je već premašio deset procenata vlasništva.

I pored toga, stručnjacima u regionu, čak ni poslovično dobro obaveštenim brokerima, nije najjasnije koji je poslovni interes Šaranovića da ulaže toliki novac i do te mere podigne cenu akcija, kada je malo verovatno da će uspeti da stigne do većinskog paketa i preuzme upravljanje firmom.

U sadašnjem odnosu snaga, Mesna industrija „Braća Pivec“ zajedno sa udruženjem zaposlenih Kraš IPOS, imaju 51 odsto upravljačkih akcija, a prema izjavama iz oba tabora, ne nameravaju da prodaju svoje udele. I zaista, u njihovom portfelju akcija tokom poslednje dve nedelje nije bilo promena, pa je zaključak da su hartije na tržište izneli mali akcionari koji nisu organizovani u udruženje. U svakom slučaju, prema sadašnjem odnosu snaga, toliko ulaganja i podizanje cene akcija moglo bi da se razume jedino ukoliko je Šaranović sklopio neki dogovor sa jednom od dva najjača suvlasnika, ali o tome nema nikakvih naznaka.

Dodatna dilema osvanula je pre dva dana, kada se na berzi pojavio još jedan igrač, koji je iza kastodi računa Zagrebačke banke svoj udeo diskretno uvećao za nekoliko decimala, do 1,2 odsto. Ali i pre toga krenula su nagađanja o poslovnim planovima, pa je više hrvatskih medija tvrdilo da Šaranović kupuje akcije za treće lice, za Fond MID Europa.

„U travnju (aprilu) je (Fond) već kupio većinski udio u Mlinaru, najvećoj hrvatskoj pekarskoj kompaniji, i tad su najavili da im je plan širenje hrvatske tvrtke na međunarodno tržište. Prisutni su i u Srbiji, gdje su ušli ulaganjem u „greenfield“ investiciju stvaranja United Groupa“, navodi Večernji list i podseća da upućeni izvori sa tržišta kapitala tvrde da je Fond već nudio suvlasnicima Kraša da otkupi njihove akcije. Hrvatski mediji time da je za Kraš zainteresovan finansijski jak fond, objašnjavaju i olako podizanje cena akcija i veliki ulog koji je poslednjih dana plasiran za te vrednosne hartije. Izvor za te pretpostavke nije naveden.

Na kraju, ostaje još samo pitanje zbog čega je baš taj konditorski brend došao u središte investicione pažnje. Ekonomista Dragovan Milićević kaže za Danas da je reč o kompaniji čija je procenjena vrednost ispod trenutne tržišne kapitalizacije. Naime, prema podacima o prihodu i EBIT, vrednost kompanije iznosi 91,3 miliona evra.

– Na Zagrebačkoj berzi, gde je ta kompanija listrirana, kretanje akcija je u septembru utrostručeno. Obračunska vrednost akcije je 217 kuna (ukupan kapital podeljen sa tržišnom cenom akcije) a u ovom trenutku njena tržišna vrednost iznosi 367 miliona evra što ukazuje da je ona precenjena, odnosno da joj je vrednost na tržištu četiri puta veća nego iznos na koji je procenjena – kaže Milićević.

Nagli skok

Pre tačno mesec dana, akcije Kraša na Zagrebačkoj berzi prodavale su se u proseku za oko 380 kuna, a vrednost prometa nije prelazila nekoliko stotina hiljada kuna. Praktično, od 21. avgusta do 4. septembra vrednost prometa u deset radnih dana iznosila je ukupno 1,3 miliona kuna i to je bio neki uobičajeni obim trgovanja tim hartijama. Međutim, onda kreće „stampedo“, pa je promet već 5. septembra iznosio 1,4 miliona kuna, sledećeg dana 2,5 da bi kulminaciju dostigao u četvrtak sa rekordnih 53,4 miliona kuna. Na trgovanje akcijama Kraša u tih poslednjih desetak dana uloženo je ukupno 205,4 miliona kuna ili oko 27,5 miliona evra.