Šarić kupovao firme i na istoku Srbije

Na aukciji održanoj juna 2005. godine kupio je konzorcijum fizičkih lica po ceni od oko 700.000 evra i odmah je uplaćena i prva rata od 135.000 evra. I pored toga što su novi vlasnici deblokirali račun, pokrenuli proizvodnju i zaposlili nove radnike, ugovor o kupoprodaji ubrzo je bio raskinut, a nekoliko meseci kasnije državni paket od 70 odsto akcija našao se na berzi, gde su ga otkupile tri firme koje se povezuju sa Stanajem, a pojavljuju se i u slučaju beogradske Industrije kugličnih ležajeva (IKL).

– Već prvog meseca od ulaska u fabriku, uspeli smo da skinemo blokadu žiro računa od oko osam miliona dinara, uneli smo četiri teretna vozila i remontovali neke od mašina kako bi proizvodnja krenula. Time smo i investicioni plan od 5,4 miliona dinara, koji je trebalo da se realizuje u narednih pet godina, ispunili odmah i u avgustu je počela distribucija peciva i 12.000 vekni hleba dnevno na podrušje Knjaževca i Sokobanje. Osim postojećih, uposlili smo desetak novih radnika jer smo zaista imali nameru da ozbiljno vodimo taj posao. To je potvrdila i prva kontrola Agencije za privatizaciju, koja je 18. oktobra te godine konstatovala da smo izvršili obaveze i da preduzeće radi. I pored toga, Agencija nam je zatražila da dostavimo bankarsku garanciju za realizovanje investicionog plana, a naš dopis da je procedura u toku nije bio dovoljan i 2. decembra 2005. Agencija je raskinula kupoprodajni ugovor – govori za Danas Miroljub Prvulović, jedan od bivših suvlasnika Mlinpeka.

Iz obimne dokumentacije koju pokazuje, vidi se da je u momentu raskida ugovora bila u toku izrada revizorskog izveštaja koji je trebalo da dokumentuje ispunjenu obavezu investiranja. U tom trenutku, očekivalo se da vozila koja su dopremljena budu i registrovana na Mlinpek. Međutim, kako je Agencija kasnila sa dostavljanjem spiska akcionara, nije bilo moguće da se održi Skupština akcionara, konstituišu organi preduzeća i izvrši preregistracija društvenog preduzeća u akcionarsko društvo. Ta procedura još je bila u toku, kao i procedura za izradu revizorskog izveštaja, kada je Agencija, 2. decembra te godine, donela odluku da raskine ugovor o privatizaciji.

Već 5. maja naredne godine (bio je petak), oglašeno je da će se akcije Mlinpeka naći u berzanskoj ponudi 8. maja (ponedeljak), a kao kupci tog paketa pojavile su firme Antuna Stanaja. Naime, 34 odsto akcija ostalo je u portfelju Akcijskog fonda, ali je 51 odsto kapitala prodato. Do paketa od 24,91 odsto došao je Europamont, firma u stoprocentnom vlasništvu Rokšpeda iz Podgorice, porodičnog preduzeća Stanaja, šestorice braće i oca. Drugi kupac 16,53 odsto akcija bio je DSD Tobako, čiji su osnivači šest fizičkih lica i jedno preduzeće, a predsednik Upravnog odbora Zoran Ćopić, koji se u toj funkciji javlja kod najvećeg broja preduzeća vezanih za braću Šarić, a obuhvaćen je i istragom koja se zbog šverca kokaina protiv njih vodi. Treća firma, Agrokop, gde je predsednik Upravnog odbora takođe Ćopić, kupila je 9,56 odsto kapitala Mlinpeka. Inače, vlasnici Agrokopa su, osim niza fizičkih lica i kastodi računa sa simboličnim ulozima, DSD Tobako (25 odsto) Europamont (23 odsto), zatim Akcijski fond (sa osam odsto) i Tandem fajnenšel (sa tri odsto udela) koji se, inače, uz Europamont javlja i u slučaju IKL-a. I budućnost firme time je bila određena jer su proizvodne trake zaustavljene, u septembru prošle godine uveden je stečaj i već u oktobru doneta odluka da se taj postupak okonča bankrotom.

Dokumentacija se izgubila

– Novi vlasnici najpre su isisali sav kapital iz Mlinpeka, a namera im je bila da prodajom iz bankrota jeftino dođu do kompletne imovine. Račune će im, verovatno, pomrsiti istraga koja se vodi protiv većine njih. Međutim, gorak ukus ostavlja činjenica da već četiri godine, bezuspešno kao i radnici i akcionari IKL-a, pišem državnim insitucijama, od policije, tužilaštava i ministarstava do Agencije, upozorenja da je reč o ljudima iz podzemlja, da su pravi vlasnici Mlinpeka Stanaj, Šarić, Ćopić i njihovi knjaževački eksponenti. Niko me nije shvatio ozbiljno, a sada me zovu da im ponovim neke od prijava jer se, navodno, dokumentacija izgubila – kaže Prvulović.