Savet: Imamo papire, ali su bez potpisa

Ukoliko bi se ovaj dokument pronašao, Srbija bi mogla da traži od Hrvatske akcije za koje se procenjuje da trenutno vrede oko pola milijarde evra. Kako je za naš list juče potvrdila Jelisaveta Vasilić iz antikorupcijskog saveta, ova institucija je od AOD, koja vodi stečaj Jugobanke, pre tri dana zatražila zvaničnu potvrdu o tome da li raspolaže samoupravnim sporazumom o osnivanju Zagrebačke banke iz 1977. godine. Vasilićevoj je, naime, zagrebački novinar Domagoj Margetić ove nedelje dostavio taj dokument, koji predstavlja ključni dokaz srpskog vlasništva u ovoj banci, ali na tom papiru nema nikakvog potpisa.

Margetić je u međuvremenu optužio Vasilićevu da mu je rekla kako nije sigurna da li postoji politička volja u Srbiji da se ovo pitanje pokrene, te da on nikada nije čuo od ranije predsednice Saveta, Verice Barać, da ju je nedostatak političke podrške ikada sprečio da se bavi nekim korupcijskim slučajevima. Vasilićeva, međutim, tvrdi da nije tačno da mu je rekla da ne postoji politička volja u Srbiji.

– Ja to nikad ne gledam. O političkoj volji govore oni koji ne polaze od institucionalnih nadležnosti. Kod nas se stalno govori o tome da li postoji politička volja za obračun sa korupcijom, kada zapravo postoji samo zakon. Ja se zgrozim kada se pomene politička volja, jer može postojati samo zakon koji mora da se primenjuje – kaže Vasilićeva.

Margetić je optužio Savet i da je dozvolio da iz spisa nestanu dokumenti o vlasništvu nad Zagrebačkom bankom, kao i papiri vezani za novac sa Kipra i aferu sa Hipo bankom, koje je on lično dostavio Verici Barać i koja mu je, kako kaže, izdala potvrdu za svaki primljeni dokument.

– Mi smo 2010. godine dobili neku dokumentaciju koja je bila uvezana. U njoj nije bilo osnovnog dokumenta da je Jugobanka bila osnivač Zagrebačke banke. Toga nije bilo i to je razlog zašto taj predmet nije obrađen. Nama je pre nekoliko dana Margetić dao samoupravni sporazum od 1. 12. 1977. godine o udruživanju Kreditne banke Zagreb i Jugobanke i osnivanju Zagrebačke banke, ali taj dokument nema potpis ni jedne strane. Zbog toga smo tražili od Agencije za osiguranje depozita da nam da taj dokument, ako ga imaju – kaže Vasilićeva, dodajući da Savet odranije ima drugi samoupravni sporazum iz 1986. godine vezan za Zagrebačku banku, ali da se iz njega ne vidi da je Jugobanka suosnivač Zagrebačke banke.

Prema njenim rečima, ako se ustanovi da sporni dokument sa potpisima postoji, Srbija ima dve mogućnosti da dođe do svog vlasništva. Jedna je da u Hrvatskoj pokrene tužbu za utvrđivanje vlasništva Jugobanke u Zagrebačkoj banci, kada bi se morao utvrditi i tačan iznos sredstava koja pripadaju Srbiji. Druga opcija je da se Srbija pridruži tužbi koju je pre nekoliko godina pokrenuo hrvatski juvelir Pašk Kačinari protiv Zagrebačke banke, tvrdeći da je ta banka nezakonito privatizovana i da istakne svoj zahtev za suvlasništvom. Kačinari je dokumentaciju o celom slučaju dostavio i srpskim vlastima i podneo tužbu protiv Srbije tražeći nagradu od 10 odsto vrednosti „pronađene srpske imovine u Zagrebačkoj banci“.

Međutim, u odgovoru na tu tužbu, zamenica Republičkog javnog pravobranioca Aleksandra Lazarević, 12.7.2008. godine navela je da „imajući u vidu da tužilac uz tužbu nije dostavio nijedan dokaz“, Pravobranilaštvo njegove navode smatra „paušalnim“.

– Ako je Jugobanka bila osnivač, onda treba videti kako je došlo do toga da Pravobranilaštvo kaže da nema nikakva potraživanja od Zagrebačke banke – dodaje Vasilićeva.

Ipak, treba napomenuti da se argumentacija Lazarevićeve odnosi samo na dokaze koje Kačinari jeste, odnosno nije dostavio, to jest da formulacija njenog odgovora ne isključuje mogućnost da Srbija istakne zahtev za vlasništvom, ako bi se odgovarajući dokazi pojavili.

Nema spisa o Kipru

Komentarišući navode Margetića da su iz Saveta nestali i papiri koji se odnose na novac sa Kipra i Hipo banku, a koji po njemu inkriminišu i bivšeg ministra privrede i ekonomije Mlađana Dinkića, Vasilićeva kaže da u Savetu „za Kipar uopšte nema spisa“, ali da ne to ne mora da znači da ih Verica Barać ili neko drugi nije dobio.

– Jedino smo od advokata Aleksandra Lojpura dobili krivičnu prijavu koju je on pre šest godina dostavio Tužilaštvu u vezi novca sa Kipra – zaključuje Vasilićeva.

Neskriveno

Dok srpske vlasti ne znaju ili čak ne veruju da imaju vlasništvo u Zagrebačkoj banci, koje bi im moglo doneti stotine miliona evra, dotle, u gotovo komičnoj situaciji, sama Zagrebačka banka nema problem da to prizna. Naime, u zvaničnom istorijatu banke na njenom veb-sajtu decidno se navodi da je nastala tako što se „potkraj 70-ih osnivači Kreditne banke Zagreb i Jugobanke udružuju u Zagrebačku banku“. Srbiji to, izgleda, nije dovoljno.