Savet stranih investitora: Srbija napredovala u finansijskim uslugama, digitalizaciji, energetici

Kako saznaje „Blic Biznis“ocenjeno je da je Srbija napredovala u finansijskim uslugama, digitalizaciji, energetici, procedurama, a stranih investitori su dali 397 novih preporuka za poboljšanje uslova za poslovanje.

Od 383 lanjskih preporuka ostvaren je napredak u 28 odsto njih i to u osam odsto preporuka ostvaren je značajan napredak, dok 72 odsto preporuka nije ostvarilo nikakav napredak.

Među oblastima gde je evidentan najveći napredak u odnosu na 2022. izdvajaju se energetika, zaštita korisnika finansijskih usluga, fiskalizacija, borba protiv nedozvoljene trgovine, carine, a pozitivno su ocenjene i oblasti digitalizacije i telekomunikacija, kao i radnopravna regulativa u oblasti zapošljavanja stranaca.

Strani investitori ocenjuju da se efikasno pristupilo usvajanju i usklađivanju sa propisima EU i prihvatanju fleksibilnijih pravila o poreklu robe između Srbije, CEFTA zemalja i PAN-EU članica. Pozitivno ocenjuju što je uveden Sistem elektronskih faktura („SEF“), naavodi „Blic“

Istaknuto je da značajne novine i poboljšanja uključuju pojednostavljenje procesa dobijanja objedinjene radne i boravišne dozvole, kao i usvajanje Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Primena eFaktura u privredi je doprinela velikom administrativnom rasterećenju i transparentnosti transakcija, navidi se u „Beloj knjizi“ i dodaje da su Vlada i Kancelarija za IT i elektronsku upravu nastavile sa sprovođenjem digitalne agende, što je Savet takođe pozitivno ocenio.

Nastavljena je digitalizacija finansijskih usluga, kroz niz odluka koje je regulator, Narodna banka Srbije, propisala u prethodnom periodu.

Od novog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji se očekuje da će doprineti daljem rastu građevinskog sektora. Pozdravljaju i formiranje novog saziva Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije.

Takođe, kada je reč o poboljšanjima, veliki napredak je zabeležen od kada je Narodna banka otpočela sa objavljivanjem odgovora na najčešće postavljana pitanja o primeni propisa o deviznom poslovanju, ali i što je ALIMS povećanjem broja zaposlenih i omogućavanjem podnošenja zahteva za lekove e-putem unapredio poslovanje i smanjio kašnjenja.

Međutim, između ostalog, nije dobro to što nije zabeležen napredak u oblasti hrane i poljoprivrede, kao ni kod javnih nabavki ili dualnog obrazovanja. Strani investitori su zadovoljni napretkom u mnogim oblastima, ali ipak postoji prostor za dalji rad na unapređenju zakonodavstva i drugih detalja su bitni za njihovo poslovanje.

Među najvažnijim preporukama Saveta je organizovanje javne rasprave o novim propisima uz redovan dijalog sa poslovnom zajednicom.

Navode i da je neophodno pristupiti rešavanju poreskih pitanja i kontinuiranih problema poput izmena poreza na imovinu, vrednovanja imovine po fer vrednosti za svrhe poreza na dobit i uvođenja parafiskala.

Preporuka je i izmena ključnih zakona i donošenje odgovarajućih podzakonskih akata, koja regulišu radno pravo.

Izmene bi trebalo da obuhvate digitalizaciju radnopravnih dokumenata, fleksibilnije uslove rada van prostorija poslodavca, racionalizaciju strukture i obračuna zarade, fleksibilnije procedure prestanka radnog odnosa.

Savet smatra da je u cilju veće efikasnosti i bezbednosti poslovanja potrebno omogućiti automatizovanu razmenu podataka između javnog i privatnog sektora, odnosno smanjiti troškove elektronskog arhiviranja dokumentacije privrednih društava.

Potrebno je, prema mišljenju autora Bele knjige, izmeniti Zakon o hipoteci i Zakon o finansijskom lizingu, ali i uvesti specijalizaciju sudija za prekršaje u privredi.

Srbija bi trebalo i da uskladi Zakon o bezbednosti hrane i sve prateće podzakonske akte sa EU regulativom.

Prema oceni Saveta potrebno je i proaktivno unapređenje zakonodavnog okvira koji se tiče zaštite životne sredine, odnosno, treba usvojiti nedostajuća strateška dokumenta i stvoriti ekonomski model koji će motivisati lokalne samouprave da otpad odlažu na sanitarne deponije.

U kontekstu trenutnih procesa regionalne integracije, režim za zemlje u regionu Otvorenog Balkana treba da bude postepeno liberalizovan, ocenjuju strani investitori.

Kada je reč o oblasti zdravstva, savetuju da je potrebno obezbediti stabilno finansiranje inovativnih lekova kao i generičkih lekova uz proširenje indikacija namenskim transferom budžetskih sredstava prema RFZO.

Smatraju da RFZO treba da osigura dobijanje iz centralnog budžeta potrebnih sredstava za uvođenje novih lekova na Listu lekova. Ministarstvo zdravlja treba da zajedno sa Ministarstvom finanasija i RFZO kontinuirano da radi na obezbeđivanju dodatnih finansijskih sredstava iz budžeta Srbije, u cilju stavljanja novih terapija na Listu lekova RFZO.

Potrebno je, prema oceni Saveta, uvođenje nove metodologije za procenu deviznog priliva sektora turizma, ali i izmene i dopune Zakona o pojednostavljenom radu u sezonskim poslovima.

Preporuka je i efikasnije suzbijanje visoke stope sive ekonomije u turizmu i ugostiteljstvu sa akcentom na segment fizičkih lica pružalaca usluga smeštaja.

Najavljeno je da će predstavljanju „Bele knjige“ prisustvovati premijerka Ana Brnabić, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, kao i članovi Saveta stranih investitora na čelu sa predsednikom Upravnog odbora Majkom Mišelom.

Članice Savet stranih investitora zapošljavaju u Srbiji 115.000 radnika i investirale su 44 milijarde evra.