Savet za borbu protiv korupcije: Nijedna Vlada od osnivanja Saveta do danas nije razmatrala izveštaje, već ih je smatrala kao nešto upereno protiv njih

Brojni izveštaji Saveta imali su za cilj da se Vlada Srbije, koja ga je i osnovala kao svoje savetodavno telo, upozna sa potencijalnom korupcijom u oblastima koje su visoko rizične, odnosno gde se raspolaže i upravlja javnom imovinom velike vrednosti.

Pored toga, predmet istraživanja Saveta bila je i oblast vladavine prava, privatizacije društvenog kapitala, mediji.

Savet je u radu nailazio na brojne prepreke i probleme, počevši od toga da mnoge državne institucije nisu dostavljale traženu dokumentaciju, pa čak ni po rešenjima i nalogu poverenika za informacije od javnog značaja, navedeno je u saopštenju.

Za takvo nepoštovanje Saveta i poverenika za informacije od javnog značaja očito su institucije nalazile uporište u stavu Vlade prema Savetu, konstatovano je u saopštenju.

Umesto podrške radu Saveta – kako bi izveštaji o potencijalnoj korupciji bili što kompletniji, često su zbog nedostatka dokumentacije mnoge štetne i koruptivne pojave ostale prikrivene, što ne ide u prilog Vladi Srbije ako je izabrana da radi u najboljem interesu svojih građana.

Savet se brojnim preporukama obraćao Vladi Srbije da subjektima koji su uskratili dostavljanje dokumentacije, kao što su Republički geodetski zavod, Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Grad Beograd, Ministarstvo odbrane, Telekom Srbije i Srbijagas, naloži dostavljanje dokumentacije i poštovanje institucije poverenika za informacije od javnog značaja.

Ne samo što nisu ispoštovane preporuke Saveta, već se vlada „potrudila“ da novim zakonskim rešenjima učini još više nedostupnim određene informacije, naveo je Savet.

Savet nije tokom svog dugogodišnjeg rada uskraćen samo za dokumentaciju koja je predmet analize, već je sve vreme radio u nepotpunom sastavu.

Nekoliko istaknutih članova Saveta je preminulo, neki su napustili to telo, a izbor novih članova godinama je ostao nerešen i pored upornog predlaganja članova.

Takav odnos Vlade Srbije prema svom savetodavnom telu ima za posledicu da i nadležne institucije, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Tužilaštvo, olako pristupaju izveštajima Saveta koji im se dostavljaju na dalje postupanje.

Sve to nije obeshrabrilo Savet, koji je i pored navedenih okolnosti u kojima radi, dao na stotine preporuka Vladi Srbije kako bi se unapredila zakonska rešenja, kojim bi se sačuvala javna imovina i dobra u opštoj upotrebi, uredio medijski prostor i, jednom rečju, smanjio prostor za sistemsku korupciju.

Savet će nastaviti da radi u skladu sa Odlukom o osnivanju, u nadi da će njegov rad biti prepoznat kao doprinos borbi protiv korupcije ne samo u javnosti, već i od institucije koja ga je osnovala.

U zaključku izveštaja, u kojem su sabrani svi slučajevi na kojima je radio Savet za borbu protiv korupcije, Vladi Srbije je preporučeno da izabere nove članove Saveta, na osnovu predloga tog tela, imajući u vidu da je to u skladu sa Poslovnikom o radu Saveta, na koji nijedna vlada nije imala primedbe.

Potrebno je da se izveštaji Saveta razmatraju na sednici Vlade Srbije po preporuci Evropske komisije i da se o stavu Vlade po svakom izveštaju obaveštava Savet, da Vlada zaduži nadležna ministarstva i druge državne institucije, na koje se odnosi izveštaj Saveta, da zajednički rade na rešavanju uočenih problema i potencijalne korupcije i da se poštuje institucija poverenika za informacije od javnog značaja, te da svako neizvršavanje njegovih rešenja ima za posledicu sankcionisanje odgovornog lica.

U Izveštaju koji je upućen Vladi Srbije sabrani su izveštaji o privatizaciji, stečaju, raspolaganju javnom imovinom, poljoprivrednom zemljištu, građevinskom zemljištu, nepokretnostima grada Beograda, DIPOS, devastaciji Beogradske tvrđave, SMATSA, raspolaganje imovinom PIO Fonda, javnim preduzećima, EPS, Železnici Srbije.

Tu su izveštaji i o bespovratnim sredstvima, lokalnoj samoupravi, javnim nabavkama, netransparentnosti ulaganja, pravosuđu, izvršiteljima, medijima i slučaju Tanjug.