Savetnici državu koštaju 700 miliona evra godišnje

Između ostalog, jasno je da će biti neophodna otpuštanja u javnom sektoru i konačno sprovođenje strukturnih reformi u javnim preduzećima. Mediji su već spekulisali da će MMF tražiti od države da u sledeće tri godine otpusti čak 95.000 ljudi. Iako je ova brojka gotovo sigurno preuveličana, u svim dosadašnjim razgovorima jedna krupna stavka je uvek prenebregavana – plate savetnika u javnom sektoru.

Zapanjujuće deluje podatak koji je ove nedelje izneo Srboljub Antić, bivši predstavnik Srbije u MMF-u, da u našoj zemlji trenutno radi čak 63.000 konsultanata koji savetuju republičku administraciju, javna preduzeća i lokalnu samoupravu. To znači da je skoro svaki deseti radnik u javnom sektoru nečiji savetnik.

Eliminisanjem samo njihovih plata, država bi mogla da ostvari milione evra ušteda, a da pritom ne stvori nikakav socijalni problem, jer se radi o ljudima koji su uglavnom stalno zaposleni na drugim radnim mestima, dok za svoj konsultantski angažman dobijaju honorar. Takav je na primer slučaj sa takozvanim „posebnim savetnicima“ u ministarstvima, koji uopšte nisu zaposleni kod ministara koje savetuju, već platu dobijaju drugde – uglavnom opet u javnom sektoru. Uz to, poznato je da se „savetnička“ mesta po pravilu dele ili po partijskoj liniji ili za „pređašnje zasluge“, kao što je slučaj u javnim preduzećima i agencijama, u kojima smenjeni direktori skoro uvek ostaju u funkciji savetnika.

Kada se zna da zarade savetnika variraju od oko 67.000 dinara, kolike su najčešće u ministarstvima, preko 109.000 u agencijama, pa do 169.000 u javnim preduzećima, lako je izračunati koliko one koštaju Srbiju.

Uzevši srednju platu od 109.000 dinara (budući da država nikad nije objavila koliko ima savetnika u kom delu javnog sektora), proizilazi da se iz državne kase svakog meseca izlije čak 6,8 milijardi dinara za usluge 63.000 konsultanata.

Na godišnjem nivou, to je 692 miliona evra, što je trošak jednak ceni održavanja šest Železara Smederevo.

Za tri godine to je više od dve milijarde evra, što je već samo po sebi dovoljno da država ostvari sve neophodne uštede, čak i bez smanjivanja plata i penzija.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da su stranke godinama unazad nagomilavale savetnička mesta jer im je to bio najlakši put da zaposle svoje kadrove i da očekuje od premijera da sada krene da štedi upravo eliminišući te funkcije.

– Savetnik ne mora ništa da zna, a može da prima platu i zato je ta funkcija najpogodnija za zapošljavanje. Ako zaposlite inženjera ili pravnika, morate da mu date da nešto radi, a savetnik ne mora ništa ni da radi ni da zna, jer mu je posao samo da nekoga navodno savetuje. Neverovatna stvar je da sada Vlada kažnjava 500.000 penzionera smanjenjem njihovih primanja, a da ove funkcije i dalje postoje. Naravno, jedan deo konsultanata treba da ostane, jer stvarno rade koristan posao, ali je potencijalni rezervoar za uštede u tom domenu ogroman i meri se desetinama hiljada mesta. Razlog tome je što su političke partije zapošljavanje savetnika dovele do besmisla. Očekujem od premijera Aleksandra Vučića da odatle krene sa uštedama. Tako će prvo uštedeti mnogo novca budžetu, a drugo, moralna dimenzija takvog čina daće mu kredibilitet za druge mere, jer kada počnete od penzionera, onda čovek mora da se zabrine – upozorava Savić.

Prve mere

Koliko nagomilavanje visokih funkcija šteti državi Savić pokazuje na primeru EPS-a. „Tamo ima 600 direktora, od kojih je 300 višak. Zato EPS ima dva puta veći trošak po kilovatu proizvedene struje od recimo ČEZ-a“, kaže Savić, dodajući da bi jedna od prvih mera u javnim preduzećima trebalo da bude kresanje savetničkih i drugih nepotrebnih funkcija.