Savez ekonomista Srbije predložio antikrizne mere

„Polazeći od najizglednijeg scenarija, ekonomski potresi izazvani Covid 19 virusom su izuzetno jaki i privremeni. U oblasti fiskalne politike, aktuelna kriza nalaže ekspanzivnost, odnosno dopuštanje većeg fiskalnog deficita, prvenstveno usled ciljanih rasterećenja privrede i posledično manjih javnih prihoda“, navodi se u dokumentu „Prilog inicijativi za definisanje antikriznih mera ekonomske politike“, objavljenom na sajtu SES-a.

Dodaje se da „već prisutne negativne privredne trendove, izostanak državne podrške bi dodatno pojačao i aktivnost bi se usporila još više nego što je to nužno“.

SES je ukazao da je pri koncipiranju krizne ekonomske politike i seta mera neophodno da te mere budu linearne i opšte.

„Izdvajanje posebnih sektora i preduzeća (firmi) nije opravdano, imajući u vidu da se kriza već proširila kroz sve delove privatnog sektora, da se očekuje nastavak negativne ekspanzije, te da se obim i potencijal mogućih mera smanjuje ako se predvidi poseban položaj nekih sektora i preduzeća (firmi). Izuzetak predstavlja sektor preduzetnika koji se paušalno oporezuju“, smatraju u SES-u.

Ocenjeno je da mere treba da budu dobro odmerene – da, s jedne strane, privredi donesu osetno olakšanje i da, s druge strane, ne dovedu do ogromnih deficita i razbuktavanja makroekonomskih neravnoteža.

Fiskalne mere, kako je navedeno u dokumentu, treba da budu dominantne, dok u monetarnoj oblasti ne treba eksperimentisati primenom nekonvencionalnih rešenja, niti pak pristupiti radikalnim promenama.

„Prirodi krize ne odgovaraju promene sistemskog karaktera, kao što su trajne izmene poreske arhitekture, već interventne mere koje je lako poništiti kada prođu negativni efekti. Pri tom treba imati u vidu potrebu za dopunskim fiskalnim stimulusom kako bi se predupredili novi strukturni poremećaji pokrenuti ovom krizom i izbegle dugoročne ekonomske posledice“, ocenio je SES.

Predloženo je da „ključna karika koju treba držati neprekinutom jesu radna mesta u preduzećima u privatnom sektoru“, čime bi se dao snažan podsticaj opstanku preduzeća i njihovom aktiviranju s prolaskom krize.

SES smatra da bi jedna od mera trebalo da bude da poslodavac ne plaća porez na zarade i doprinose za zaposlene koji su na odsustvu bez naknade zarade (na neplaćenom odsustvu) i sa naknadom zarade (plaćenom odsustvu), pri čemu naknada za plaćeno odsustvo koju plaća poslodavac mora biti najmanje jednaka iznosu od 70 odsto neto minimalne zarade u Srbiji.

Za zaposlene na neplaćenom odsustvu, kako je predloženo, trebalo bi uvesti posebnu novčanu naknada koja ne može biti manja od 60 odsto neto minimalne zarade, a koja će se isplaćivati iz budžeta, kao i da poslodavac plaća 50 odsto poreza na zarade i doprinose za zaposlene koji rade od kuće puno i nepuno radno vreme.

Poslodavac, kako je ocenio SES, ne bi trebalo da plaća porez na zarade i doprinose za zaposlene koji podležu obaveznoj izolaciji i za zaposlene koji ne rade usled naredbe državnih organa, i u tim slučajevima iz budžeta zaposleni bi dobijali naknadu kao zaposleni na neplaćenom odsustvu.

„U periodu od najmanje tri meseca treba obustaviti plaćanje poreza na dobitak i poreza na imovinu. Nakon isteka tri meseca porez na dobitak bi se plaćao u visini od 50 odsto obračunatog iznosa za 2020. godinu. Nedostajuća sredstva u budžetu lokalnih samouprava za 2020. godinu bi se pokrivala povećanim transferima iz budžeta (50 odsto), kao i smanjenjem drugih aproprijacija u okviru budžeta lokalnih samouprava (50 odsto)“, predlog je SES-a.

Takođe je predloženo da se u periodu od najmanje tri meseca obustavi plaćanje paušalnog poreza čime bi se olakšao položaj preduzetnika, kao i da se u tom roku obustavi obračun kamata na dospele poreske obaveze, ali i plaćanja parafiskalnih nameta, poput firmarine, članarine, ekološke takse.

Posle isteka vanrednog stanja, kako je ocenio SES, trebalo bi razmotriti smanjenje visine poreza na dobit sa 15 na 10 odsto.

„Mogućnost da se zarade u javnom sektoru umereno umanje ne treba isključiti ukoliko kriza potraje više od nekoliko meseci“, upozorio je SES.

Ocena je i da je neophodno odlaganje investicionih projekata koji imaju mali doprinos privrednom rastu i preusmeravanje tih sredstava za finansiranje mera antikriznog programa.

„Potrebno je preispitivanje planiranih rashoda i njihovo smanjivanje na svim pozicijama javnih nabavki koje nemaju veze sa merama zdravstvene, socijalne i ekonomske zaštite u uslovima krize. Povećanje rashoda za zdravstvo i socijalnu zaštitu je nužno i potrebno“, navodi se u dokumentu SES-a.

Dodaje se da je, paralelno sa interventnim merama fiskalne politike neophodno definisati set mera koja će podrazumevati „dramatično povećanje likvidnosti privrede“, čija primena mora da bude rekordno brza.

„Potrebno hitno formirati Garantni fond koji bi garantovao za kredite koje poslovne banke odobravaju preduzećima i time upumpao preko potrebnu novu likvidnost u sistem. Sličan set mera već je definisan u mnogim zemljama i on iznosi, u zavisnosti od makroekonomskih prilika pojedinih zemalja, izmedju tri odsto i 15 odsto BDP-a“, predlog je SES-a koji smatra da su ispunjene dve ključne pretpostavke za uspešno funkcionisanje Garantnog fonda – adekvatna likvidnost bankarskog sektora i fiskalna sposobnost države da odobrava garancije.