Savez energetičara Srbije: Gasne elektrane su moguće prelazno rešenje do 2050. godine

Strategijom treba utvrditi optimalan energetski miks izvora električne energije. Srbija bi trebalo da razvija obnovljive izvore energije, nuklearnu energiju i energiju iz zelenog vodonika. Deo energije može se dobiti i gradnjom elektrana na gas, ali je to prelazno rešenje i morale bi da se ugase do 2050. godine“, rekao je Marković za Betu.

Dodao je da obim proizvodnje struje iz gasne elektrane treba da utvrdi ozbiljna studija.

Predsednik Srbije Aleksdar Vučić rekao je da je juče razgovarao sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim o izgradnji velike gasne elekrane u Srbiji, od koje obe zemlje mogu da imaju koristi.

Srbija se međunarodnim aktima i Zelenom agendom za Zapadni Balkan obavezala da će do 2050. godine biti ugljenično neutralna, bez emisije ugljen-dioksida u proizvodnji energije.

Marković je naveo da gasne elektrane emituju 50 odsto manje ugljen-dioksida u odnosu na termoelektrane na ugalj.

Istakao je da treba imati u vidu pri došenju dluke o gradnji gasne elektrane da Srbija uvozi gas, kao i šta raditi ako iz nekog razloga nema dovoljno gasa ili ako skoči njegova cena.

U Evropi, kako je rekao, gasne elektrane proizvode 20 odsto električne energije i poslednja energetska kriza u kojoj su skočile cene gasa je posledica rada tih elektrana.

Te elektrane su, kako je rekao, diktirale i cene gasa i struje u nedavnoj energetskoj krizi.

Cena trenutno proizvedene električne energije iz vetro i solarnih elektrana je niža od cene struje, dobijene iz gasne elektrane.

„Ne kažem da gasne elektrane ne treba graditi, već samo da treba biti oprezan i utvrditi u kom obimu“, rekao je Marković.
On je objasnio da je prosečna cena izgradnje gasne kongenerativne elektrane, koja proizvodi i električnu i toplotnu energiju oko 1.000 evra po kilovatu instalisane snage što je upola jeftinije od investicije u termoelektranu.

Gasna elektrana u Pančevu koju je, prema njegovim rečima, Naftna industrija Srbije skoro pustila u rad je, poređenja radi od 150 megavata, a instalisana snaga termoelektrane „Nikola Tesla B“ je 1.300 megavata.