Savić: Milion penzionera prima manje od 25.000 dinara mesečno

On je u intervuju za portal UGS „Nezavisnost“ podsetio da Srbija ima nešto manje od sedam miliona stanovnika, od kojih je 1,7 miliona penzionera, i da je 230.000 ljudi starijih od 65 godina koji nikada nisu bili u radnom odnosu i nisu stekli pravo na penziju.

„Zato se s pravom može konstatovati da je Srbija zemlja starih ljudi“, kazao je Savić.

Po njegovoj oceni, „u proteklim vremenima nije se domaćinski poslovalo sa Fondom penzijsko-invalidskog osiguranja, ta sredstva su plasirana u različite državne projekte i investicije u koje je u značajnoj meri ušao penzionerski novac“.

Dodao je da je zbog toga danas isplata penzija veliki teret za državu, jer se za njih izdvaja od 9,5 do 11 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), odnosno 4,5 do 5 milijardi evra na godišnjem nivou.

„Nemali broj penzionera izrazio je nezadovoljstvo nakon odluke da se po 100 evra uplati svim punoletnim građanima“, rekao je Savić i istakao da su tim novcem dobrim delom mogli biti obeštećeni penzioneri kojima su ranije smanjene penzije.

„Teško je reći da li će država vratiti penzionerima oduzet novac“, rekao je Savić i podsetio da se Savez penzionera, koji ima oko 650.000 članova, krajem prošle godine tim povodom obratio najznačajnijim državnim institucijama.

Komentarišući odnos prosečne penzije od nepunih 28.000 dinara i prosečne plate veće od 60.000 dinara, Savić je rekao da je stav Saveza da prosečna penzija ne sme da padne ispod 50 odsto od prosečne zarade.

„Mi smo najnovijim izmenama u okviru tzv. švajcarskog modela podržali izmene zakona da se penzija formira prema formuli 50 odsto od rasta zarada, a 50 odsto od rasta inflacije. Odluka i predlog Fiskalnog saveta i Ministarstva finansija je da se od 1. januara izvrši uskladjivanje penzija po toj formuli. Medjutim, rast zarada je uvek brži nego što to penzije mogu da prate“, ocenio je on.

Stoga je, kako je naveo, Savez penzionera blagovremeno priložio amadman da se u zakon unese i ta odredba da se po automatizmu radi uskladjivanje ako penzija sklizne ispod 50 odsto od prosečne zarade.

„To tada nije prošlo, ali sada vidimo da je ta ideja u osnovi prihvaćena, tako da očekujemo da će nakon konstituisanja nove vlade ovo pitanje do kraja godine biti rešeno“, kazao je predsednik Saveza penzionera.

Na pitanje kako objasniti da većina penzionera revnosno glasa za stranke na vlasti iako je od 750.000 njih oduzeto skoro milijardu evra, dok milion njih živi u siromaštvu, Savić je rekao da „kod 1.700.000 penzionera imamo različitu ideološku i političku obojenost“, te da Savez penzionera nastoji da se poboljša kvalitet njihovog života i da ne ulazi mnogo u njihovu političku pripadnost.

„Poslednjih godina došlo je do krize u odnosima između Saveza penzionera Srbije i Partije ujedinjenih penzionera Srbije, iako je naša organizacija jedan od osnivača PUPS-a. Ta saradnja nije bila ni blagovremena ni kvalitetna, tako da je došlo do gubitka poverenja u ljude koji vode politiku te stranke“, ukazao je Savić.

Dodao je da smatra da odnos Saveza penzionera i PUPS-a mora da bude kooperativan, „jer ako smo nešto stvorili ne bi bilo u redu da se lako odreknemo jednog tako važnog i izuzetno moćnog instrumenta političkog zastupanja penzionera“.

„Mi smo u tim najnovijim aktivnostima pokušali da nađemo modalitete buduće saradnje i od njih zavisi kakva će biti naša strateška organizacija“, rekao je Savić.

Andreja Savić je za predsednika Saveza penzionera izabran u aprilu prošle godine, a javnosti je poznat i kao nekadašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA).