SB: Pandemija ugrožava radna mesta i smanjenje siromaštva na Zapadnom Balkanu

Prema novom Redovnom ekonomskom izveštaju SB, u 2020. se predviđa pad ekonomske aktivnosti za 4,8 odsto, što je 1,7 procentnih poena niže od stope prognozirane u aprilu.

Drugi, snažniji talas pandemije prisutan od sredine juna, dodatno je omeo ekonomski oporavak u regionu.

Ograničenja putovanja i mere socijalnog distanciranja negativno su uticale na rast u zemljama koje se u većoj meri oslanjaju na turizam, navedeno je u izveštaju.

Pandemija dovodi do novih izazova na tržištima rada u regionu i preti da poništi napredak koji su ove zemlje ostvarile u sprovođenju socijalnih mera, upozorili su iz SB.

Zaključno sa junom, nezaposlenost u regionu porasla je za polovinu procentnog poena i ugasila 139.000 radnih mesta.

Procenjuje se da je još 300.000 građana zapalo u siromaštvo na Кosovu, u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji – što je značajan broj, ali je više nego dvostruko manji nego da mere reagovanja na pandemiju nisu bile uvedene, navedeno je se u izveštaju.

„Baš kao i u većem delu sveta, pandemija Кovid-19 i dalje ozbiljno utiče na građane zapadnog Balkana, čime ugrožava kako zdravlje, tako i ekonomsko blagostanje ljudi u svih šest zemalja“, rekla je direktorka Svetske banke za zapadni Balkan Linda Van Gelder.

Ipak, ona je navela da koliko god da je situacija bila loša, bila bi daleko gora da vlade nisu od samog početka krize preduzele hitne mere.

„Prioritet je i dalje stavljanje zdravstvene krize pod kontrolu i ograničavanje ekonomske štete. Кreatori politika u ovom regionu moraće da se usredsrede na jačanje osnovnih ekonomskih parametara da bi omogućili otporan oporavak“, rekla je Van Gelder.

Prema nalazima izveštaja, svih šest zemalja regiona brzo je uvelo mere u cilju zaštite života i prihoda svojih građana.

Uvođenje obimnih mehanizama za očuvanje radnih mesta, uključujući i subvencije za zaposlene, pomoglo je da se preduprede neke od najtežih posledica pandemije po zaposlenost, dok su programi socijalne pomoći, poput gotovinskih transfera, pomogli da se najosetljivije grupe u ovom regionu zaštite tokom trajanja mera izolacije i drugih ograničenja.

Uprkos svim ovim merama, međutim, kriza je poništila poboljšanja ostvarena u pogledu učešća radne snage, a preti da ugrozi i napredak postignut na polju smanjenja siromaštva.

Sve te izazove dodatno komplikuje dramatičan rast fiskalnih deficita širom regiona, jer države nastavljaju da troše više da bi ublažile pad ekonomske aktivnosti, dok im javni prihodi istovremeno strmoglavo padaju.

Uz neizvesnost završetka ekonomske krize, pritisci na tržišta rada i prihode biće verovatno prisutni mesecima, ocenjeno je u izveštaju.

„Pored poboljšanja zdravstvenih sistema i snažnih mehanizama socijalne zaštite, kreatori politika u regionu moraće da preduzmu mere za unapređenje ljudskog kapitala, izgradnju snažnijih institucija i jačanje vladavine prava“, kazala je Linda Van Gelder.

Prema njenim relima, nezahvalna situacija u kojoj države moraju da povećavaju potrošnju uprkos padu javnih prihoda, dovodi do dodatnog pritiska da kao prioritet postave fiskalnu održivost, uključujući i kroz unapređenje javne potrošnje i snažnije poštovanje poreskih obaveza.

U izveštaju se navodi i da će brzina oporavka, na kratak rok, zavisiti od toka pandemije, dostupnosti vakcine koja bi omogućila normalizaciju ekonomske aktivnosti i stabilnog oporavka glavnog trgovinskog partnera regiona – Evropske unije.

Pad BDP-a Srbije ove godine tri odsto, oporavak naredne godine

Srpska ekonomija će posle više godina solidnog rasta ove godine biti u recesiju, a pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosiće tri odsto, dok se u 2021. očekuje rast od 2,9 odsto, saopštila je danas Svetska banka.

„Dugotrajna kriza izazvana kovidom-19 tokom leta, izbori, usporavanje zakonodavne aktivnosti i ekonomska kretanja širom sveta uticaće na rast u ovoj godini“, navodi se u novom ekonomskom izveštaju Svetske banke.

Ukazano je da je još jedan razlog za sporiji oporavak u drugoj polovini 2020. visoka osnovica za poređenje iz druge polovine 2019.

Učešće radne snage i nezaposlenost beleže pad tokom pandemije, istakla je Svetska banka i dodala da su mere izolacije uvedene zbog pandemije sprečile veliki broj radnika da nađu posao, što je dovelo do njihovog napuštanja tržišta rada.

U drugom kvartalu ove godine, u odnosu na 2019. na tržištu rada bilo je 183.000 ljudi, među kojima je 132.000 prethodno imalo posao u sivoj ekonomiji, pa je tako stopa pala na rekordno niskih 7,3 odsto.

Međutim, kako je istakla Svetska banka, pravi uticaj pandemije na tržište rada možda neće postati poznat sve do isteka programa subvencija za zarade. Taj program je zvaršen u septembru.

Dodaje se da je državni paket mera pomoći privredi doveo do rekordno visokog deficita od 4,8 odsto godišnjeg BDP-a u drugom kvartalu, uz rast javnog duga od 6,1 procentnih poena od decembra 2019. na 59 odsto BDP-a na kraju juna 2020.

„Čini se da je uticaj na siromaštvo za sada ublažen“, navodi se u izveštaju Svetske banke i ukazuje da bi bolje ciljane intervencije ostvarile isti uticaj uz znatno niže fiskalne troškove.

Analize Svetske banke su pokazale da je uticaj mera podrške na privredu bio pozitivan, ali da bi i manje izdašan ali bolje ciljan paket mogao da ostvari isti uticaj, te da su najteže pogođena preduzeća mogla da dobiju obimniju pomoć, čime bi se efekti pandemije ublažili još više dok bi se fiskalni troškovi programa snizili.

„Niska inflacija i snažna pozicija Narodne banke Srbije (NBS) predstavljale su snažan temelj za odgovor monetarne politike na pandemiju. Inflacija je u 2019. bila stabilna na niskom nivou, kakva je ostala i do kraja avgusta  2020, pri čemu je rast cena iznosio 1,9 odsto“, ocenila je Svetska banka i dodala da je posle umerenog slabljenja dinara u odnosu na evro u 2019. dinar zadržao vrednost tokom 2020, prvenstveno zahvaljujući intervencijama NBS na deviznom tržištu.

Pandemija je prouzrokovala i usporavanje kreditne aktivnost i banka pa je ukupna vrednost novih kredita odobrenih privredi smanjena se za 24,2 odsto u drugom kvartalu u poređenju sa istim periodom prošle godine, a iznos novih investicionih kredita privredi opao je za 47,1 odsto.

Nenaplativi krediti nastavili su silaznu putanju, sa 4,1 odsto u decembru na 3,7 odsto u junu., navidi se u izveštaju Svetske banke.

„Finansiranje deficita tekućeg računa postalo je razlog za zabrinutost, pošto je spoljni dug u 2020. počeo da raste, sa 61,9 odsto BDP-a krajem 2019. na 69,9 odsto na kraju juna 2020. Mada je deficit tekućeg računa izražen u evrima bio niži za 11 odsto nego godinu dana ranije, njegovo učešće u BDP-u dostiglo je 2,9 odsto“, navela je Svetska banka i upozorila da  je deficit spoljnotrgovinske razmene nastavio da raste, povećavši se u prvoj polovini godine na 2,6
milijarde evra.

Finansiranje deficita tekućeg računa po proceni Svetske banke ne predstavlja problem, iako su neto strane direktne investicije opale u prvoj polovini godine za 19 odsto, a u okviru njih prilivi inostranog kapitala smanjeni 44 odsto.

Prema projekcijama Svetske banke, značajniji oporavak srpske ekonomije će početi u 2021, ali će verovatno biti sporiji od očekivanog.

„Investicije se neće uskoro vratiti na prethodne nivoe, a potrošnja će ostati niža jer će se stvarni uticaj na zaposlenost i zarade osetiti tek krajem 2020. ili početkom 2021. Sa ozdravljenjem privrede, javni sektor će morati da izvrši obimnije korekcije u cilju eliminisanja efekata fiskalnih podsticaja iz 2020. godinu“, navela je Svetska banka.

Procenjeno je da niža javna potrošnja i njen uticaj na privatnu potrošnju i investicije mogu u 2021. usporiti oporavak, pri čemu se trenutno projektuje rast BDP-a od 2,9 odsto.

„I dalje su prisutni brojni rizici. Pored neizvesnosti koja preti globalnoj privredi, osnovni scenario suočava se i sa unutrašnjim rizicima. Mogu se realizovati potencijalne obaveze koje utiču na javne finansije, i to naročito one koje se odnose na pogoršanje rezultata poslovanja javnih preduzeća (Telekom Srbija, Er Srbija, pored onih koja se već dugo suočavaju sa finansijskim izazovima kao što su železnice i Srbijagas)“, upozorila je Svetska banka u ekonomskom izveštaju za Srbiju.

Navedeno je i da „razvoj političkih prilika, posebno u pogledu pregovora o Kosovu, mogao bi da skrene pažnju vlade sa sprovođenja neophodnih reformi, od kojih su sa stanovišta rasta najvažnije one koje se tiču unapređenja poslovnog okruženja“.

„Postoje i faktori koji mogu da dovedu do manjeg pada ove godine i do bržeg rasta sledeće godine,
uglavnom odnoseći se na brži oporavak izvoza, strane direktne investucije i domaću tražnju. Sa druge strane oni uglavnom zavise od brzine sprovođenja strukturnih reformi, procesa priključenja EU i dešavanjima na svetskim tržištima“, ističe se u izveštaju Svetske banke.