Scenario na koji je Vučić pripremao javnost se polako obistinjuje

“Nadamo se da ćemo moći da razgovaramo o svim opcijama sa Vladom Srbije sada kada izbori nisu na putu“, rekao je on sugerišući da je do zaustavljanja projekta došlo iz političkih razloga, a ne zbog brige za zdravlje građana i zaštitu životne sredine.

Istina, iako je premijerka Ana Brnabić pred izbore tvrdila da je na projekat “Jadar” stavljena tačka, svega nekoliko dana nakon glasanja predsednik Aleksandar Vučić izjavom “Odluka o zabrani Rio Tinta bila je pogrešna”, počeo je da polako priprema javnost na drugačiji ishod. I ekološke organizacije upozoravale su da iako je povučen prostorni plan kojim je predviđeno otvaranje rudnika litijuma, nije bilo signala da se ogranak anglo-australijske kompanije, Rio Sava Eksploration, povlači sa terena. Naprotiv, nastavljena su uknjižavanja otkupljene imovine, a meštanima su stizale i nove ponude.

– Ta izjava iz sedišta kompanije na neki način daje za pravo onima koji su sumnjali da je odluka Vlade bila konačna. Ipak, o tome će i resorno ministartsvo i Vlada morati da odluče, oni su ti koji daju dozvole. Moje očekivanje je da neće biti nikakvih zvaničnih reakcija iz Vlade dok je ona u tehničkom statusu, već će se to odložiti za neki kasniji trenutak. U svakom slučaju, građani bi morali da dobiju detaljne informacije o tome šta je do sada preuzeto od obaveza, ukoliko je toga bilo, i šta će se uzeti u obzir prilikom donošenja konačne odluke o tom pitanju – kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

Dragan Dobrašinović iz pokreta Uspravna Srbija napominje da Rio Tinto ne može da se vrati u Srbiju jer nikada iz nje nije ni otiišao i da je odluka Vlade, doneta pod pritiskom protesta zbog otvaranja rudnika u Jadru, bila je samo paravan.

– Niko nije ni razumeo da je reč o ozbiljnoj odluci niti trajnom opredeljenju, jer da se zaista htelo, bio bi donet zakon o zabrani eksploatacije litijuma i bora na neki vremenski period. Brzina kojom su tada ukinuli prostorni plan, pokazuje da isto tako, možda i brže, on može da bude vraćen. Tim pre što usled ratnih zbivanja ne treba očekivati značajniji dolazak investitora i Vučić će se zbog toga brzo uhvatiti za Rio Tinto ili neki drugu kompaniju. A suština protesta i nije bila u firmi, nego u nebezbednosti eksploatacije litijuma. Ukoliko država promeni stav prema otvaranju rudnika, protesti koji su se pokazali kao efikasna metoda, biće još radikalniji i snažniji. Uz to, sada imamo i institucionalnu mogućnost da se argumenti jasnije čuju preko parlamentarnih stranaka koje su učestvovale u protestima i izjašnjavale se protiv ovog projekta – najglašava Dobrašinović.

Prema rečima Save Manojlovića iz pokreta Kreni-promeni koji je bio i jedan od značajnijih organizatora protesta protiv otvaranja rudnika, apsurd je da Rio Tinto najavljuje kako će otpočeti pregovore o kršenju zakona sa Vladom Srbije koju mi plaćamo da štiti iste te zakone.

– Srbija se nalazi pred dva puta. Jedan je vladavine prava i očigledno je da se građani bore za taj put. Mi smo koristili pravni mehanizam narodne inicijative, predložili pravno relevantno rešenje. Želimo stručnu raspravu i da se uvaži reč eksperata koji kažu da nema rudnika. Preko 60 akademika, profesora i naučnika je stalo iza naučnih argumenata. Ako nam vlast i Rio Tinto ukidaju elementarna ustavna prava u institucijama, onda ćemo se boriti za njih na ulici. Odgovorni za bilo kakvu tenziju i incidente biće predstavnici vlasti koji ne poštuju sopstvenu reč i zakone sopstvene zemlje. Tamo “gde ne bude bilo pravde za narod, neće biti ni mira za vlast”. I to nije pitanje pretnje, već društvenih zakona – kaže Manojlović.