Zar bi ova kolumna, nazvana „obrnuta ekonomija“ (gde sve što je zapisano, malo ili mnogo suprotno, od svojih „blizanaca“ u normalnim ekonomijama), nastala u SM (Slobodan Milošević) vremenima, smela i mogla da ne obeleži deceniju od ubistva premijera Zorana Đinđića.
Sledi izbor kratkih citata iz iste rubrike („Obrnute ekonomije“), iste novine (Danasa) iz Zoranovih premijerskih godina.
– I „vođe“ i „prvoborci“ imaju pravo samo na posao za koji su obučeni i koji znaju da rade i platu, prema realnim učincima (19.10.2000.).
– U opštemedijskom defileu „novih i starih likova“, jedino nema „pionira“ promena, reformi i tranzicije, „narodne majke“ (ili oca, svejedno), mladića i dede… Profesora Avrama, naravno (8.11.2000.).
– Od 1951. godine, dinar je „preživeo“ 24 zvanične devalvacije i šest donominacija. Da novi „mlađani“ dinar ne bi doživeo sličnu dramu kao njegovi očevi i dede, mora se što pre promeniti kompletan ekonomski sistem (21.12.2000.).
– Šansu da ponovo postanemo ljudi imaćemo kad pošaljemo u zasluženu penziju frižidere, zamrzivače i šporete iz osamdesetih (9.2.2001.).
– Tek posle suđenja i isporuka Hagu, može se početi sa reformama i novim sistemom. Kakva je to gnusna prevara ako za personifikaciju bede i propadanja nema dokaza. Jesmo li to već došli do kraja i pre bilo kakvog početka (30.3.2001.).
– Predsednik bi ipak morao znati da on nije ni „On“ ni kralj. Ako hoćeš da te svi vole, ne možeš da se pitaš. Ako hoćeš da se pitaš, ne mogu te svi voleti. Izgleda da Predsednik želi oboje. A to je najbolji način da postaneš „On“ (6.7.2001.).
– Ponavljam da nam neće biti potreban nijedan (lider) kad postanemo normalni. A do tada, u procesu „opasuljivanja“, više je štetan Predsednik (Jovan) bez Zemlje. Sav je u nekakvim opisnim, bezličnim i fiktivnim kategorijama (28.9.2001.).
– Gospodin Z. priča – Bože oprosti, kad sam video kako pristižu espeesovci i julovci, pomislih da je Sloba pušten iz Haga, pa prave koktel. Posle videh da ima i „naših“, pa mi laknu (1.3.2002.).
– Đurđevdan, tradicionalnu srpsku slavu, slavile su obe velike partije. Po onoj narodnoj, „svađaju se kao Cigani“, ovo može biti loše predskazanije. S druge strane, može biti i povoljno ako se zna da se Cigani bučno svađaju, ali „zlo ne misle“ i da imaju dobru dušu (10.5.2002.)
– Premijerov(a) Beba prisluškuje Predsednika. Ledi Magbet Predsednikova prisluškuje Premijera. General pije kolu u motelu pored Lipovačkih šuma i „odaje vojne i državne tajne“. PGP (Predsednik, Generali i Premijer) „radi“ (proizvodi gramofonske ploče) kao u „dobra, stara vremena“ (12.7.2002.).
– Predsednik i Premijer „ne mogu“ da sarađuju. Navodno, „ne podnose se“. Što uopšte nije bitno. Jer su oni najpre javne ličnosti, a tek posle „slobodni“ individualci. Mogu da misle što god hoće, ali moraju da rade ono što im je zapisano u „ugovoru o radu“ sa narodom (8.11.2002.). Jeste li čuli šta kaže nekadašnja „prva beretka“. Kovan je ogorčen što mu „petooktobristi“ ne daju da radi ono što je radio i što jedino zna. Valjda da brani domovinu i DP (Doživotnog Predsednika) od spoljnih a posebno unutrašnjih neprijatelja (4.2.2003.).
– Negde krajem dvehiljadite, kad se dinar „zaspavao“ i Vlada počela da isplaćuje premije, stiglo mleko do pola marke. Ko god da je imao kravu, počeo da muze, ko nije imao izvadio poslednju crkavicu da kupi“ 6.5.2003.).
– Možda će premijer Đinđić još jednom ujediniti posumnjale, probuditi zaspale, uliti optimizam umornim. To je najmanje što mu Srbija duguje (15.3.2003.).
Na samom kraju još jedan citat. Čuvene izreke Luja Aragona.
– Kao što se zna, uloga genija je da kretene snabdeva zamislima koje će oni iskoristiti sa dvadeset godina zakašnjenja.
Naravoučenija nama.
Autor je ekonomski analitičar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
