Foto: Pixabay/distelAPPArathProizvođači šećerne repe pre svega u Banatu trpe ozbiljne gubitke, čak i do 80 odsto roda, sa druge strane, nisu dobro prošli ni oni koji su posadili soju, dok je suncokret najbolje prošao od svih kultura. Za sve je kako kako kažu proizvođači kriva ekstremna suša, a stručnjaci dodaju da su problem i bolesti za koje se tek traži rešenje.
Zlatko Periša iz Torka u Opštini Žitište, kaže da su prinosi mizerni, nekima je repa propala od 60 do 80 odsto, drugi su na 50 odsto, dok su najbolje prošli oni koji imaju truleži od oko 20 odsto. Inače ako u šećeranu uđe kamion koji ima 25 odsto trule repe, vraća se nazad.
Ovako loša je situacija, kako dodaje naš sagovornik, širom njiva severnog i srednjeg Banata.
– Kampanja je počel,a vadi se nešto zdrave repe bez prebiranja, ali većina mora da se prebere uz pomoć radnika, što povećava troškove i uzima onaj novac koji poljoprivrednici nemaju. Katastrofa je i sa drugim kulturama, ali repa je najviše podbacila. Većina proizviđača će ostati dužna sećeranama. Okupio sam poljoprivrednike iz više mesta, da pokušamo da pišemo Ministarstvu, ako može na neki način da nam se pomogne. Znamo da se ne može nadoknaditi sav gubitak, ali barem da se ublaži posledica ove katastrofe – rekao je Periša.
U dobrim godinama je rod bio do 40 tona po jutru, sada će biti oko 12 do 15 tona.
Pod ovom kulturom Periša ima 63 hektara, ali planira da odustane, jer sa ovakvim gubicima ne može ni da se razduži prema šećeranama.
Dva kamiona puna repe su mu vraćena, a to je kaže bila najzdravija koju je imao, ostalo će biti samo gore. Nije hteo repu da primi nazad, pa je ističe ona završila na deponiji.
Cena repe je trenutno 6,2 dinara po kilogramu, što kako kažu poljoprivrednici i nije toliko loše. Subvencija koju daje država je 35.000 dinara, ali javni poziv za prošlogodišnji rod je zatvoren početkom jula, ali novac im još nije isplaćen.
– Repa je bila isplativa kultura do 2018. godine kada se pojavila trulež koja je od tada evo već treći put poharala atare. Ostala je bez vode, bukvalno se odvojila od zemlje. Kombajn je nekada mogao da vadi i po 15 hektara repe dnevno, danas u ovim uslovima, tek dva do tri hektara. Dosta poljoprivrednika je ovde kod nas počelo da vraća zemlju koju su uzeli u zakup, nemaju računicu – nastavio je on.
Živko Ćurčić sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže da problem truleži koji se javlja poslednjih šest sezona za uzročnika ima fitoplazmu, mikroorganizam koji se prenosi insektima i koji dovodi do toga da repa ne može da upija vodu.
Ta bolest je prisutna više od 70 godina u Srbiji, ali niko je do pre nekoliko sezona nije povezao sa ovim patogenom.
Kako ističe i suša doprinosi ubrzanom propadanju.
– Prošle godine je bila izuzetno velika epidemija čak veća nego 2018. godine. Problem je što se sve ponovilo i ove jer su insekti zbog blage zime počeli mnogo ranije da lete, već sredinom maja. Tad se već znalo da će biti problema, šećerane su dale neke preporuke, ali kontrola bolesti je komplikovana i još konkretnog rešenja za nju nema. Propust je napravljen kada su šećerane prošle godine konačno prihvatile da je to fitoplazma i uvrstile u program zaštite i tretiranje repe protiv ovih insekata, ali nije urađen dobar monitoring – kaže Ćurčić.
Tako su ovi insekti tretirani početkom juna, kada su se pojavili na njivama prošle godine, ali već je u dobrom delu atara bilo kasno za tako nešto, jer su ove godine došli mnogo ranije, sredinom maja te su zarazili biljke.
– Tu je bio promašaj. Pravovremenim tretiranjem moglo se pomoći repi u određenom procentu, jer leka nema, jedino može da se spreči. Problem sa trulenjem repe je u čitavoj Panonskoj niziji. Radimo sa vodećim svetskim kompanijama na rešavanju ovog problema i mislim da smo mi kao Institut najdalje odmakli, ali još će se na rešenje morati čekati – zaključio je on.
Soja loša, suncokret još i dobar
Miroslav Ivić poljoprivrednik iz Bačke Palanke kaže da je situacija sa sojom u atarima južne Bačke prilično loša.
– Katastrofa je blaga reč. Ima parcela gde se ne kosi bukvalno ništa, gde kombajni ne ulaze. Bilo je i ranije suša, ali nekako uvek dođe ta kiša koja nas izvuče u zadnji momenat da ne budemo u teško minusu, ali ovo je već treća godina kako nemamo nikakve zarade – rekao je Ivić.
Na pojedinim parcelama soje je tek kako objašnjava za 60 do 80 kilograma po jutru, pa do nekih 500 kilograma. Kada su ratari zbrajali cifre, nadali su se razultatu od 1700 do 1800 kilograma.
Soja se prodaje za nešto više od 50 dinara za kilogram, tako da Ivić procenjuje kako će proizvođači po hektaru gubiti od 40.000 do 80.000 dinara.
Vuk Đorđević rukovodilac odeljenja leguminoze na Institutu, kaže da ova godina sigorno neće biti dobra kada pričamo o soji, koja je prošla slično kao i kukuruz.
Temperature koje su nas pogodile bile su na granici biološkog maksimuma koje ove biljke mogu da izdrže, a sama činjenica da je žetva krenula u avgustu, sugeriše da situacija nije dobra.
– Pojedni regioni su u julu i dobili nešto kiše i mogu da se izvuku, ali to je bilo baš lokalnog karaktera, jedan atar dobije, drugi ne. Ovo je jedna od težih godina što se soje tiče. Nije prvi put da imamo ovakve vremenske uslove i nažalost to je nešto čemu možemo da se nadamo u budućnosti. Ono što možemo da uradimo je prvo pravilan izbor sorte, zatim modifikacija svih agrotehničkih mera i, treće o čemu se najmanje vodi računa, poboljšavanje plodnost zemljišta. Jedan procenat humusa vredi kao trideset litara kiše – objašnjava Đorđević.
Prve opipljive rezultate imaćemo, kako nastavlja, tokom sledeće nedelje i trenutno je nezahvalno prognozirati konačne brojke. Kako kaže, oni koji nisu išli u punoj agrotehnici skidaju po 200 kila po jutru, što je smešna količina i na gradnici rentabilnosti, dok oni koji imaju jaču agrotehniku skladište od 1200 do 1400 po jutru, ali rezultati još jako variraju.
– Razvijamo nove sorte koje smo u poslednje dve godine počeli da nudimo proizvođačima i u bliskoj budućnosti u potpunosti ćemo izmeniti sortiment soje da bi se prilagodili novim vremenskim uslovima – dodao je Đorđević.
Suncokret je još najbolje prošao. Što u ovako mizernoj konkurenciji i nije teško. U našoj zemlji najviše ga ima na poljima Banata.
Ono što za sada nije dobro je cena. Akontna cena suncokreta od uljara sredinom avgusta je bila 37 dinara bez poreza po kologramu i oko 40,7 dinara sa porezom, što je najniža otkupna cena u regionu, upozoravaju poljoprivrednici.
Vladimir Miklič rukovodilac Odeljena za suncokret kaže da ova kultura najbolje podnosi duge sušne periode koji svake godine ruše nove rekorde, pa tako na oglednim poljima Instituta u Bačkoj kiša nije pala više od 60 dana.
Žetva je objašnjava počela rano, početkom avgusta, ali nije daleko odmakla koliko se očekivalo, što je dobro. Prve žetve su lošije, ali kako objašnjava Miklič, nije skinuto ni pola suncokreta sa njiva.
– Prinosi će biti nešto niži od našeg proseka od recimo poslednjih deset godina. Ali mi smo zemlja koja prosečno beleži najbolje prinose suncokreta u Evropi i svetu, tri tone po hektaru. To sada ne možemo očekivati, vidim da neki imaju po dve tone, drugi opet po tri. Da li će biti onih izvrsnih sa po četiri i više, pa da poguraju ukupan prosek ka gore, videćemo. Naravno proizvođačima će sudbinu na kraju da odredi cena – kazao je Miklič.
U Srbiji je posađeno oko 280.000 hektara suncokreta, ali sa visokim prinosima, odnosno ukupno 700.000 tona zrna, značajan smo proizvošač i na svetskom nivou.
U lošijim godinama, prinosi nisu opadali više od 10 odsto, to se možda desi ove godine, ali ne mnogo preko toga.
Tolerantnost suncokret prema velikoj suši dešava se pre svega jer ima veoma razvijen koren koji prodire u dublje slojeve zemlje gde su mnogo manje oscilacije vlage.
– Na nove vremenske uslove trebamo odgovoriti korištenjem ranih hibrida, kao i fenotipizacijom korena, koji je ključni organ u prevazlaženju problema sa sušom – zaključio je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
