Sedam stvari o geotermalnoj energiji koje možda niste znali

Od kada se koristi geotermalna energija?

U središtu Zemlje je vruće kao na Suncu, temperatura iznosi oko 6.000 stepeni. Na dubini između 2.000 i 5.000 metara ispod Zemljine površine još uvek vladaju temperature od 60 do 200 stupnjeva, a u vulkanskim regionima na površini i do 400 stepeni Celzijusa.

Naši preci su u nekim krajevima odavno koristili geotermalnu energiju. U prvom veku Nove ere Rimljani su u Ahenu i u Visbadenu kuće i terme grejali uz pomoć tople izvorske vode. Maori su na Novom Zelandu prirodnu toplotu Zemlje koristili za kuvanje, a u italijanskom Larderelu je 1904 uz pomoć geotermalne energije prvi put proizvedena struja.

Struja iz vulkanskih regiona

Oko 400 elektrana u 30 zemalja sveta uz pomoć pare iz Zemlje proizvodi struju – ukupnog kapaciteta od 16 gigavata (GW). Ta vrsta proizvodnje električne energije značajna je pogotovo u vulkanskim regionima uzduž pacifičkog Vatrenog prstena, u SAD, Meksiku, El Salvadoru, Islandu, Turskoj, Keniji, Indoneziji, na Filipinima i Novom Zelandu. Ipak, globalno posmatrano, udeo struje iz geotermalnih izvora iznosi samo 0,5 odsto.

Grejanje uz pomoć geotermalne energije

Geotermalna energija je širom sveta važna za grejanje bazena, zgrada, staklenika, kao i za mnoge gradske mreže koje kuće i stanove snabdevaju toplotom. Iz bušotina koje se nalaze na dubini i do 5.000 metara ispumpava se voda čija temperatura iznosi i do 200 stepeni Celzijusa. Ta toplota se onda iskoristi, a preko druge bušotine se rashlađena vodu „utiskuje“ nazad u zemlju.

Taj način eksploatacije toplote moguć je svuda u svetu. Jeftin je i sve više se koristi i u zemljama u kojima nema vulkanskih aktivnosti. Prema procenama u Izveštaju o globalnom statusu obnovljivih izvora energije (Renewables Global Status Report), kapacitet geotermalnih elektrana za „proizvodnju“ toplote u ovom trenutku u svetu iznosi 38 gigavata. To je otprilike dva puta više od kapaciteta geotermalnih elektrana za proizvodnju struje.

Za sada najviše odlučnosti u eksploataciji geotermalne energije pokazuju Kina (14 GW), Turska (3 GW), Island (2 GW) i Japan (2 GW). U time zemljama se na taj način greju gradski kvartovi ili staklenici. U Nemačkoj u korišćenju povoljne geotermalne energije prednjači Minhen koji i na taj način već do 2035. želi da postane klimatski neutralan.

I nemačka vlada želi da subvencioniše korišćenje geotermalne energije za klimatski neutralno snabdevanje toplotom. Sudeći po nekim studijama, uz pomoć geotermalne energije u Nemačkoj bi moglo da se proizvodi i do 300 TWh/a toplote, to je više od 50 odsto buduće potrebe za toplotom u svim zgradama u toj zemlji, piše DW.

Grejanje uz pomoć toplotnih pumpi

Geotermalna energija se sve više koristi i iz sloja koji se nalazi blizu površine Zemlje, u kombinaciji s toplotnim pumpama. Radi se o bušotinama dubokim 50 do 400 metara, a u sklopu zatvorenog sistema teče voda odozgo prema dole i onda nazad, a pritom se zagreva na temperaturu od 10 do 20 stepeni.

Toplotna pumpa zatim tu energiju koristi kako bi zagrejala vodu na temperaturu od 30 do 70 stepeni, a ta voda se koristi na primer za grejanje kuća ili zgrada.

Stručnjaci tu vide velike potencijale, slične onima koji su povezani s „dubinskom“ geotermalnom energijom. U Nemačkoj bi uz pomoć te dve tehnologije ubuduće mogla da se pokrije kompletna potreba za toplotom u građevinama poput stambenih zgrada ili kuća.

Koliko sve to košta?

Sudeći po analizi šest nemačkih istraživačkih instituta, proizvodnja toplote preko dubinske geotermalne energije košta manje od tri centa po kilovat-satu.

Pre ruskog napada na Ukrajinu je doduše proizvodnja toplote uz pomoć zemnog gasa iz gasovoda za mnoga komunalna preduzeća u Evropi bila jeftinija, pa zato ulaganja u izgradnju postrojenja za geotermalnu energiju i nisu bila tako atraktivna.

Zbog rata i snažnog rasta cena gasa u Evropi (na više od 12 centi po kilovat-satu), situacija se sasvim promenila. Komunalna preduzeća iskazuju sve više interesovanja za geotermalnom energijom kao sredstvom za snabdevanje toplotom.

Može li geotermalna energija da pokrije sve potrebe za toplotom?

Ne. Potencijal geotermalne energije jeste gotovo neograničen, ali u industriji su delimično potrebne visoke temperature, veće i od 200 stepeni Celzijusa, a to su temperature koje su u ovom trenutku za geotermalnu energiju nedostižne.

Klimatski prihvatljive alternative za tako visoke temperature su sistemi koji koriste struju, bio-gas, bio-masu i zeleni vodonik.

Može li geotermalna energija da prouzrokuje potrese?

Da. U regionima u kojima su zabeležene seizmičke aktivnosti, geotermalna energija može da prouzrokuje manje potrese, ako se voda uz pomoć visokog pritiska „presuje“ u unutrašnjost zemlje. U nekim slučajevima su potresi rezultirali manjim štetama na zgradama i to je doprinelo odbacivanju te tehnike. U regionima bez seizmičkih aktivnosti, premao izjavama stručnjaka, nisu zabeleženi potresi.

U poređenju s eksploatacijom nafte, zemnog gasa i uglja, geotermalna energija je manje rizična, naglašava profesor Rolf Brake iz Fraunhofer-instituta i dodaje da je to „ubedljivo najsigurniji izvor energije na našoj planeti.“