Koliko subvencija dobija Mišković, odakle se uvozi meso i koje upropastio PKB: Šta se moglo čuti na sednici Odbora za poljoprivredu 1FoNet/Ognjen Stevanović

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Marijan Rističević rekao je danas da Delta agrar u vlasništvu Miroslava Miškovića dobila subvencije u iznosu od oko 23 miliona dinara, a ekološki aktivista i lider „Ne damo Jadar“ Zlatko Kokanović 3,6 miliona dinara.

On je na sednici Odbora, na kojoj se raspravljalo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, rekao da vlast ne favorizuje Miškovića, jer su subvencije date njemu za uzgoj oko 50.000 životinja, a Kokanoviću za 15 krava.

„Kokanović za 15 krava dobija mesečno 200.000 dinara, a ne stara se o zaštiti životne sredine. Inspekcija je konstatovala da nema jamu za osoku (đubrivo) od krava i zagađuje zemljište, vodu i vazduh“, rekao je Rističević.

Dodao je da će proveriti da li Miškovićeve firme zagađuju životnu sredinu, ali da misli da ne zagađuju.

On je rekao da će podržati predložene izmene Zakona o podsticajima, jer je stav Odbora da kada se poljoprivrednici dogovore sa vladom da podrži taj dogovor, iako misli da je podsticajnim merama trebalo povezati stočarstvo i ratarsto kako bi ratarske proizvode koristili domaći stočari i tako obezedili sirovine za prerađivačku industriju.

Rističević nije odgovorio na pitanje koga je inspekcija kontrolisala kako ispunjava ekološke standarde u proizvodnji, ali je rekao da poljoprivrednici imaju pravo na protest, mada ne i da blokiraju saobraćaj.

Naveo je da je Vlada blaga prema poljoprivrednicima, jer bi zbog blokade puteva trebalo oduzimati vozila, odnosno traktore do okončanja sudskog postupka.

Na primedbe članova Odbora iz opozicije da se uvozi meso Rističević je rekao da je to posledica potpisanog Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji sa EU i da ne može da se zabrani uvoz, ali da može povećanjem domaće proizvodnje da se smanji.

Miroslav Aleksić (Narodni pokret Srbije) rekao je da je Srbija preplavljena uvoznom hranom koja dolazi iz drugih država ilegalnim putevima i pravi direktnu konkurenciju domaćim proizvođačima.

„Roba iz Turske, Albanije, Ekvadora, Južne Amerike dolazi na Kosovo i Metohiju, u Prištinu i ilegalnim putevima sa sve deklaracijom na kojoj piše ‘Republika Kosovo’ ulazi u centralnu Srbiju“, rekao je Aleksić.

Dodao je da Zakon o podsticajima neće rešiti probleme u poljoprivredi, jer nije napravljen na osnovu ozbiljnog plana i strategije, već na osnovu onoga šta su se poljoprivrednici izborili, a vlast kozmetičkim ustupcima pokušala da ih umiri.

Veća izdvajanja za poljoprivredu, prema njegovim rečima, moraju biti prioritet.

On je rekao da su rezultati popisa alarm za loše stanje u poljoprivredi, jer se broj gazdinstava smanjio od 2018. godine za deset odsto, godišnje se gubi do 25.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, fond goveda je smanjen 17,7 odsto, a svinja 30 odsto.

„Jedina šansa za srpski agrar je da Vlada Srbije promeni prioritete, jer para ima. Ako država ima novac za Ekspo, zašto poljoprivreda ne može da dobije dve ili tri milijarde. Građevinske firme koje rade na objektima Ekspa mogu da se tale i šteluju radove, a kada treba seljaku da se da novac cedi se kao suva drenovina“, rekao je Aleksić.

Dušan Nikezić (Stranka sobode i pravde) rekao je da je od potpisivanja sporazuma sa poljoprivrednicima krajem prošle godine potrošeno šest meseci da bi se vlast „pravila luda“ i na zahtev da se raspiše javni poziv za subvenciju rekla da nema para i tek nakon protesta obezbedila 10.000 dinara za seme po hektaru, umesto 17.000 dinara.

Nikezić je upitao predstavnike Mninistarstva na čelu sa ministrom Aleksandrom Martinovićem da li su posetili kompaniju Al Dahru, koja je kupila PKB korporaciju i gasi farme krava, svinja i ovaca, ali nije dobio odgovor Martinovića, već Rističevića koji je tvrdio da je ta kompanija prodata zbog toga što je bila u dugu od 87 miliona evra.

Nikezić je rekao da je to netačno i da je 2012. godine do kada je sadašnja opozicija bila na vlasti PKB korporacija poslovala pozitivno, a da je prodata 2018. godine za vreme aktuelne vlasti, jer je napravila gubitak.

Ministar Martinović je rekao da je sadašnja vlada uvela novu podsticajnu meru, a to je regres za sertifikovano seme i da se ta mera u javnosti pogrešno tumači kao subvencija.

„To je nova mera, zapravo regres za seme, a dobiće ga poljoprivrednici ako kupe sertifikovano seme“, rekao je Martinović.

On je rekao da je tačno da se meso uvozi, ali i da se izvozi i odbacio tvrdnje opozicionih članova Odbora da se uvozno meso deklariše kao domaće.

Inspekcija, prema njegovim rečima, na ganici ne bi to dozvolila, pa je to po domaćim propisima apsolutno nemoguće. Na svakoj deklaraciji, kako je rekao, piše zemlja porekla.

On je naveo da postoje četiri domaće klanice Agropapuk, Nedeljković, Đurđević i Trlić i da klanica Trlić ima farmu i izvozi meso u BiH i Crnu Goru, a Đurđević snabdeva Lidl.

Martinović je rekao da će učiniti sve kako bi se klanice dodatno ojačale i mogle da izvoze na tržiša sa ugovorim o slobodnoj trgovini, u Rusiju, Tusrku, Egipat, Kinu.

Na optužbe da se iz Španije uvozi meso od svinja koje se hrane modifikovanom hranom Martinović je rekao da u Srbiji posoji četiri laboratorije za ispitivanje modifikovanih organizama u biljnoj hrani, ali da ne postoji laboratorija koja može da utvrdi da li postoje u mesu.

Takva laboratorija, kako je rekao, ne postoji nigde u svetu, a ne samo u Srbiji.

„Isto meso koje se jede u Srbiji jedu i moja deca, a jedu ga i Nemci i drugi i ne prave problem. Nemam nameru da kada ne budem ministar bežim iz Srbije. Bio bih najveći ludak na svetu kada bi rekao kopajte litijum, a da znam da to može da otruje i moju decu. Ako postoje uslovi zašto ga ne kopati, jer nam trebaju veći prihodi za veće plate, pa više i za poljoprivredu“, rekao je Martinović.

Istakao je da inspekcija kontroliše poslovanje poljoprivrednih gazdinstava i da je obavljeno 3.000 kontrola, da one nisu bile selektivne i da je utvrđeno da je nepravilno iskorišćeno 25 miliona dinara.

Martinović je rekao da ne zna da službenici Bezbednosno-informativne agencije vrše neku vrstu terora nad poljoprivrednicima, prosvetnim i medicinskim radnicima i da oni koji imaju saznanja o tome da službenici postupaju protivzakonito treba to da prijave.

„Obzirom na to da dugo poznajem direktora te agencije Vladimira Orlića siguran sam da je on poslednji čovek koji bi primenjivao silu prema bilo kome, a posebno prema pojoprivrednicima“, rekao je Martinović.

Naveo je i da je Ministarstvo poljoprivrede razgovaralo sa uvoznicima sertifikovanog semena i zamolilo da ne podižu cene neopravdano, a da će naći načina da proveri da li se poštuje dogovor.

Odbor je usvojio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća i Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za period od 1. jula do 30. septembra 2024. godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari