Šefica kancelarije MMF u Srbiji: Ispunjeni svi ciljevi iz sporazuma sa Srbijom, ne očekuju se astronomske cene energenata ove zime

U Beogradu su danas predstavljeni rezultati godišnjeg istraživanja građana i privrede o sivoj ekonomiji u 2023, koje su radili NALED i Ipsos, a u sklopu toga održan je i panel na istu temu.

Šefica kancelarije MMF-a u Srbiji Julija Ustjugova rekla je da je u decembru 2022. godine MMF odobrio novi aranžman sa Srbijom, a da je to dogovarano mesecima pre, kada je situacija bila teška u Evropi.

Cene energenata su bile astronomski visoke i bilo je jako teško praviti bilo kakve projekcije, podsetila je ona.

„Glavni cilj tog programa bilo je da se postigne makroekonomska stabilnost tokom tog nestabilnog vremena i da se stabilizuje energetski sektor“, naglasila je Ustjugova.

Kako je objasnila, program je pravljen da se održi ekonomski balans, da se pobošljaju ranjivosti u energetskom sektoru i da se sprovedu reforme u Vladi.

„Program se odvija dobro, završili smo prvi pregled u junu i pripremamo se za nove revizije. Svi targeti su do sada postignuti“, istakla je Ustjugova.

Kako je pojasnila, projekcija MMF-a je da će srpska ekonomija zabeležiti rast od oko dva odsto do kraja godine, a da bi rast BDP-a trebalo da ubrza sledeće godine na oko tri odsto.

Ona se osvrnula i na jedan od glavnih problema koji je zadesio ceo svet.

„Inflacija je veliki problem ne samo u Srbiji, nego u celoj Evropi, ali vidimo da ona sada usporava“, poručila je ona.

Inflacija će, kako je rekla, u Srbiji biti oko osam odsto do kraja godine i nastaviće da pada.

Ustjugova se osvrnula i na problem cena energenata i ukazala da su struja i gas dva različita tržišta.

Ona je naglasila da se ne očekuje da se ponovi situacija iz prošle godine kada se radi o cenama gasa.

„Kompanije se pripremaju za zimu. Svi faktori ukazuju da će cene energenata biti mnogo podnošljivije tokom ove zime“, navela je ona.

Savetnica u Ministarstvu finansija Ana Jović rekla je da je ono što vide kao mogućnost da se unapredi, jeste da se razgovara na temu sive ekonomije i da se podiže svest građana i privrede.

„Vlada je od 2015. godine krenula sa borbom protiv sive ekonomije. Ove godine je usvojen novi program borbe i akcioni plan. Tri glavna značaja novog akcionog plana jesu jačanje inspekcijskog nadzora, poreskog nadzora i fiskalno i administrativno rasterećenje privrede“, navela je ona.

Ona je naglasila da se u Poreskoj upravi sada sve podnosi elektronski. Radi se na tome i da postoji i njihova savetodavna uloga kako bi se približili i građanima i privredi, dodala je Jović.

Navedeno istraživanje pokazuje da mnogi privrednici beže u sivu zonu zbog visine doprinosa, konstatovala je ona.

„Radimo na tome da se to smanjuje. Dosta smo kontervativni tu. Ideja je da se svake godine to fiskalno rasterećenje zarada smanji“, istakla je ona.

Jović je naglasila da Ministarstvo jača kapacitete Poreske uprave, pre svega u ljudstvu, ali i kroz IT sisteme.