Da li nosite ručak na posao: Šest načina kako da uštedite novac u vreme visoke inflacije

Prema Republičkom zavodu za statistiku, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su povećane za 1,2 odsto na mesečnom nivou, a na godišnjem čak 13,2 procenta. Od početka godine cene su porasle za 9,8 odsto.

Ipsos, agencija za ispitivanje javnog mnjenja, nedavno je objavila da građani Srbije očekuju inflaciju od čak 20 odsto u narednoj godini, kako je preneo N1, dakle znatno više od zvaničnih projekcija Narodne banke Srbije.

U takvoj situaciji nije čudo da ljudi sve više traže načine da uštede novac, a da pritom ne žrtvuju svoje najvažnije potrebe. U nastavku je šest jednostavnih načina koji mogu doprineti tome da se kraj meseca ipak ne dočeka bez dinara u džepu.

1. Gradski prevoz, a ne automobil

Deluje logično, ali mnogima nije lako da se odreknu svog četvorotočkaša. U velikim gradovima poput Beograda, Niša, Novog Sada, Kragujevca, ljudi konstantno žure, pravdajući tom žurbom potrebu za automobilom, iako u svim većim mestima postoji gradski prevoz.

Onako kako ljudi koji nemaju automobil uspevaju svugde da stignu i sve da postignu, tako mogu i oni koji automobil imaju, ali im je zbog rasta troškova života, njegova upotreba postala suviše skupa. Uostalom, istraživanja pokazuju da je za relacije od nekoliko kilometara i manje automobil zapravo sporije prevozno sredstvo od na primer, bicikla.

https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/objavljene-nove-cene-goriva-do-petka-14-oktobra/

2. Ceger umesto plastičnih kesa

Osim što tako čuvate životnu sredinu, pamučni cegeri štede i novac.

Možda na prvi pogled deluje banalno, ali sa cenama jednokratnih plastičnih kesa koje su u trgovinskim lancima već dostigle 10 dinara, trošak uzimanja kese na kasi, na godišnjem nivou dostiže nekoliko hiljada dinara. Za one kojima je svaki dinar bitan, to uopšte nije zanemarljivo.

3. Ponesite ručak, koristite studentsku menzu

Većina ljudi u Srbiji se tokom radnog dana hrani bilo u pekarama i raznim prodavnicama brze hrane bilo poručivanjem hrane iz restorana, ako nemaju tu sreću da na poslu imaju kantinu sa plaćenim obrocima.

Promena te navike može doneti ozbiljne uštede na mesečnom i godišnjem nivou, budući da je čak i obična pekara gotovo uvek bar duplo skuplja od „domaće radinosti“. Priprema i donošenje hrane od kuće zahteva više vremena, ali je em neuporedivo jeftinija opcija em uglavnom i daleko zdravija.

Akademcima su na raspolaganju i studentske menze, koje možda nisu tako popularne kao kiosci sa brzom hranom niti nude toliko veliki izbor jela, ali su izrazito jeftine i obroci su nutritivno izbalansirani.

4. Stanite na put bankarskim naknadama

Da li znate koliko plaćate za razne bankarske usluge? Održavanje tekućeg računa, SMS notifikacije, dozvoljeni minus, provizije za plaćanje računa – sve su to troškovi koje banke redovno naplaćuju od klijenata, a kojih oni često nisu ni svesni. Kamata na kredit ni izbliza nije jedini izdatak koji svako od nas ima prema svojoj banci.

Prema podacima NBS, u Srbiji posluju 22 banke. Svaka od njih samostalno formira cenu svojih usluga i zato je i više nego preporučljivo proveriti koliko novca svakog meseca ostavljate svojoj banci i da li bi prelaskom u neku od ostalih 21 ili ukidanjem nekih usluga koje vam zapravo nisu potrebne, mogli da uštedite novac.

5. Manje hrane, manje otpada

Svi smo bili u situaciji da spremimo preveliku količinu hrane, a potom je bacimo kad se pokvari, tako direktno bacajući novac u đubre.

Prema istraživanju iz 2019. godine o bacanju hrane u Srbiji „svako od nas, uključujući celokupno stanovništvo bez obzira na uzrast, baci oko 35 kilograma hrane godišnje, odnosno hrane u vrednosti od oko 10.000 dinara“.

Ta količina novca ni u najbolje vreme nije mala, a posebno danas kada inflacija čini potrošačku korpu sve praznijom. Zato pri kupovini hrane treba biti organizovan, ne povoditi se impulsivno za proizvodima na rafovima, nego kupovati isključivo po spisku, samo one namirnice koje su nam potrebne za planirane obrok u količini koja nam je potrebna. Korisno je usvojiti i profesionalnu praksu da se prvo troše one namirnice koje su ranije nabavljene, kako bi se kvarenje robe svelo na minimum, a time i trošak za naš kućni budžet.

6. Štedimo struju

Pored navedenih predloga, jedna od najvećih ušteda može se ostvariti racionalnim korišćenjem električne energije, o čemu ovih dana neprestano govore i svi državni organi, zabrinuti za stabilnost elektroenergetskog snabdevanja tokom predstojeće zime. Uporedna istraživanja pokazuju da se u Srbiji struja troši znatno više gledano i po glavi stanovnika i po jedinici bruto domaćeg proizvoda nego što je to slučaj u Evropskoj uniji. To znači da električnu energiju koristimo neracionalno.

Preći na LED sijalice umesto običnih sa žaruljom, uključivati svetlo samo dok se boravi u prostoriji, podesiti bojler na srednju temperaturu, mašine za veš i suđe uključivati samo noću tokom perioda jeftinije struje i ako je to moguće, preći na alternativne i uglavnom jeftinije načine grejanja nego što je to struja, saveti su koji često deluju trivijalno, ali koji kolektivno svakom domaćinstvu mogu da uštede mnogo novca.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.