Šest "signala" koje je Kina poslala svetu

„Globalnom oporavku nedostaje zamajac“, poručio je novinarima domaćin dvodnevnog skupa, predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping, koji je naglasio da svi moraju da učine više da bi bili „otključani potencijali za srednjoročni i dugoročni rast“. Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard ocenila je da je globalni privredni rast veoma dugo suviše nizak i da strukturne reforme ne treba samo da budu razmatrane, već i sprovođene. „Prvi prioritet predstavlja koordinisani napor za podizanje rasta. Predstavnici G20 su se saglasili da će to zahtevati stavljanje u pogon svih političkih poluga – monetarnih, fiskalnih i strukturnih – pojedinačno i kolektivno“, istakla je ona. Lideri G20 su obećali „sveobuhvatan rast“ kako bi korist od njega imali i ljudi koji ispaštaju zbog ranijih stresnih promena. Taj stav je odraz priznanja da ekonomski pritisci podgrevaju političke tenzije, dovodeći do sve glasnijih zahteva za podizanje barijera protiv strane konkurencije. „Države treba da koriste proverene alate za smanjenje prevelike socijalne nejednakosti i povećanje ekonomskih izgleda. To se naročito odnosi na one sa niskim prihodima, kao i na radnike pogođene brzim tehnološkim promenama, kojima bi trebalo ponuditi obuke za sticanje novih veština“, navela je Lagard.

Prema oceni Anhela Gurie, generalnog sekretara Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), neophodno je postaviti osnove budućeg rasta „koji će u velikoj meri biti podstaknut novim idejama i tehnologijama“. Guria je podsetio da je jedan od ciljeva, postavljenih na Samitu G20 održanom 2014. u australijskom gradu Brizbejnu, povećanje globalnog bruto domaćeg proizvoda za dodatna dva procenta do 2018, ali da će do sada sprovedene mere doprineti samo jednim procentom. „Tek smo na pola puta do cilja“, konstatovao je Guria. On je pozvao na sprovođenje preuzetih obaveza o rastu zemalja G20, koje čine dve trećine svetskog stanovništva, 90 odsto svetskog BDP i 80 odsto globalne trgovine. Jedan od kurioziteta vezanih za ovaj skup odnosi se na završni dokument. Naime, za razliku od završnog dokumenta sa samita u Brizbejnu, koji je imao 21. odeljak, a onaj sa skupa u Antaliji 27, kominike iz Hangdžoua ima 48 poglavlja. U saopštenju sa Samita, učesnici su, između ostalog, izrazili „protivljenje protekcionizmu u svim njegovim oblicima u oblasti trgovine i investicija“. Vlade su obećale da će izbegavati devalvacije svojih valuta radi podsticanja izvoza. Zemlje članice su pozvale na saradnju kako bi bilo smanjeno izbegavanje poreza, a apelovale su i na povećanje pomoći rastućem broju izbeglica u svetu, kao i državama koje su spremne da ih prihvate.

Samiti najrazvijenijih država uvek rizikuju da zacementiraju reputaciju G20 kao pričaonice, a posle skupa u Kini ostaje da se vidi da li su svetski lideri dorasli izazovu koji je pred njih stavio domaćin predsednik Si – da postanu akcioni tim koji sprovodi inicijative. Tome bi trebalo da doprinesu i šest „signala“ koje je druga najmoćnija privreda sveta poslala sa Samita u Hangdžou. O tome je pisao pekinši dnevnik na engleskom jeziku Čajna dejli za koji se smatra da izražava stavove Vlade NR Kine.

Obostrani interes od inicijative Jedan pojas jedan put (1B1R). Na otvaranju poslovnog foruma Biznis 20 (B20), koji tradicionalno prethodi skupu državnika, kineski predsednik Si je objasnio da je cilj 1B1R da se omogući razvoj svim državama uključenim u tu inicijativu i tako bude ostvaren zajednički napredak. Koristi od 1B1R su se, prema kineskim medijima, već osetile u razvoju infrastrukture. Azijska banka za infrastrukturna ulaganja (AIIB), sa sedištem u Pekingu, već je odobrila zajmove u visini od 500 miliona dolara za četiri infrastrukturna projekta u Bangladešu, Indoneziji, Pakistanu i Tadžikistanu. U Pekingu očekuju da će u budućnosti multirateralne razvojne banke više podržavati infrastrukturne projekte.

Insistiranje na smanjenju „prenaduvanih“ kapaciteta. Predsednik Si je poručio da je „Kina preduzela velike, jasne i odlučne mere za smanjenje prekomernih kapaciteta i mi ćemo akcijom poštovati našu obavezu“. Zamenik ministra finansija Đu Guangjao objavio je da širom Kine napreduje osnivanje sudova za bankrot, veliko zakonsko sredstvo za „brisanje“ preteranih kapaciteta. Prema oceni Nacionalne komisije za razvoj i reforme (NDRC), inače najvišeg državnog ekonomskog planera, Kina je do kraja jula ispunila 39 odsto godišnjeg cilja smanjenja kapaciteta uglja i 47 odsto godišnjih obaveza za smanjenje proizvodnje čelika.

Olakšavanje pristupa stranim investicijama. Kineski predsednik je predložio izgradnju otvorene svetske ekonomije za proširenje dosega razvoja“. Kineski mediji pišu da je ta država preduzela niz mera kako bi olakšala ulazak stranih investicija. Nedavno su izmenjeni zakoni koji regulišu priliv stranog kapitala, kojima se, između ostalog, ublažavaju mere za ograničavanje investicija iz celog sveta.

Unapređivanje internalizacije nacionalne valute RMB. Na Samitu se mogao čuti i podatak da će Kina nastaviti da promoviše internalizaciju nacionalne valute remingbi (RMB ili juan), poboljšavajući međunarodni nivo svog finansijskog sektora. Pred Samit je Svetska banka objavila prvu tranšu obveznica specijalnih prava vučenja (SDR) u RMB, što predstavlja prekretnicu za internalizaciju juana. Kina će u budućnosti stvoriti bolje uslove za izdavanje SDR obveznica i drugih finansijskih proizvoda, izjavio je Đi Gang, zamenik guvernera Narodne banke Kine.

Održavanje oprezne monetarne politike. Kad je reč o monetarnoj politici Kina će uzeti u obzir ciljeve očuvanja likvidnosti na odgovarajućem nivou, uvažavati ulogu kreditne politike i stvarati zdravo okruženja za strukturalne reforme. Koristeći Samit kako bi stavila svoj pečat na globalno upravljanje privredom, Kina sada ima priliku da postane primer drugim državama. Strukuralne reforme i inovacije predstavljaju ključ za domaću strategiju usmeravanja najmnogoljudije zemlje na svetu, ali i glavnog motora svetske ekonomije, na put održivog rasta. Tek, međutim, treba da se vidi da li će ostale države pratiti Kinu.

"Zelene finansije" top tema

Učesnici Samita G20 u Hangdžou postigli su konsenzus u vezi sa unapređenjem Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Poručeno je, između ostalog, da bi trebalo koristiti sva finansijska oruđa za unapređenje zaštite životne sredine. „Zelene planine i čista voda su dobri koliko i planine zlata i srebra“, poručio je kineski predsednik Si Đinping. Predstavnici Kine i SAD su u Hangdžou objavili da će ratifikovati sporazum o klimatskim promenama postignut prošle godine u Parizu. Zanimljivo je, takođe, da su „zelene finansije“ prvi put bile top tema na samitu G20. I mada je sve to još uvek na nivou obećanja, ipak rukovanja i osmesi lidera svojevrsni su dokaz spremnosti za zajedničko delovanje. I to bez obzira na činjenicu da su spoljnopolitička pitanja, poput rata u Siriji, ili Bregzita, kao i susreta u četiri oka glavnih državnika, bile interesantnije teme za izveštače svetskih medija.