foto FoNet/BeoinfoMinistarka poljoprivrede Jelena Tanasković na godišnjem skupu poljoprivrednih savetodavaca koji se održava u Vrnjačkoj Banji saopštila je da je od 79,7 milijardi dinara budžeta Ministarstva poljoprivrede, za podsticaje i subvencije poljoprivredi i razvoju sela planirano preko 68 milijardi dinara, dok je razlika predviđena za sve druge rashode službi ovog ministarstva.
Time je i prva od svih dosadašnjih ministara barem indirektno priznala da je agrarni budžet manji od minimalno propisanih pet odsto od ukupnih poreskih prihoda.
Budžet za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivredu iznosi 79,7 milijardi dinara, ali to nije takozvani agrarni budžet, kako se može čuti među agrarnim analitičarima, jer ne iznosi ni zakonom predviđenih minimalnih pet odsto od ukupnih poreskih prihoda.
Agrarni budžet iznosi zapravo 4,31 odsto ukupnih poreskih prihoda i manji je za 10,9 milijardi dinara u odnosi na zakonski minimum.
Zašto je to tako i zašto je poljoprivreda „poslednja rupa na svirali“, a žitelji sela uz penzionere najgroženija kategorija stanovništva u Srbiji, niko nema razumno objašnjenje.
„Budžetska pozicija subvencija za bezbednost hrane životinjskog porekla i hrane za životinje smanjena je čak za 72 miliona dinara u odnosu na budžet koji je bio ove godine, odnosno za 27 miliona u odnosu na rebalans budžeta u 2022, godini. Smanjena je budžetska podrška uređenju poljoprivrednog zemljišta u 2023. godini čak za 30 miliona dinara u odnosu na ovogodišnji budžet, odnosno za 24 miliona u odnosu na rebalans budžeta za 2022. godinu. Time su podršku za uređenje oko 3,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta smanjili na skromnih 48,57 dinara po hektaru“, objašnjava profesor dr Miladin Ševarlić.
On ukazuje da je neverovatan podatak da budžetska sredstva za podršku merama zaštite i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u 2023. godini iznose svega omalovažavajućih 1,14 dinara po hektaru.
„Bužet za poljoprivredu planiran je bez ikakvog priznanja da postoji inflacija, na godišnjem nivou preko 15 odsto. Nije realno ni da se neke budžetske stavke prepisuju sa istim iznosima kao ranijih godina, poput održivog razvoja i unapređenja šumarstva, kreditne podrške poljoprivredi i posebnih podsticaja. I najzad, umanjenje agrarnog budžeta za poljoprivrednike i žitelje sela treba uvećati još i za realizaciju Ipard programa u 2023. godini“, navodi Miladin Ševarlić.
Naš agrarni stručnjak analazirao je precizno sve dosadašnje agrarne budžete i primetio da je u proteklih deset godina, po minimalnoj osnovici obračuna na ukupne poreske prihode, poljoprivredi zakinuto preko 1,1 milijarda evra ili tri godišnja prosečna agrarna budžeta u periodu 2013-2023. godine i to bez uvećanja za još 75 odsto sredstva po osnovu donacija EU, koja nisu iz ukupnih poreskih prihoda nacionalnog budžeta.
„Agrarni budžet bi trebao da iznosi 92,1 milijarde dinara kada bi u njega bila uračunata sredstva za realizaciju Ipard programa i mere podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju od pet odsto, zapravo 98 milijardi dinara kada bi se uračunali i svi krediti koje vraćaju poljoprivrednici i pripadajuće kamate. Poljoprivrednicima i selu se stalno zakida“, zaključuje Ševarlić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku,
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
