Si Đinping: Ekonomska globalizacija mora svima da koristi

Za to vreme je u veoma dobro stojećem Bernu ključao bes demonstranata iz razvijenih zemalja koji se osećaju izgubljeni u moćnom trendu globalizacije. U Davosu se četiri dana na preko 400 sesija zvaničnog programa raspravljalo šta je loše u globalizaciji? Zašto se Zapad, koji je od nje imao najviše koristi, pretvorio u njegovog najvećeg protivnika? Šta svet mora da uradi povodom toga?

Tokom prvog boravka jednog čelnika NR Kine i generalnog sekretara njene komunističke partije, predsednik Si Đinping je ponudio svoje odgovore na ta aktuelna pitanja. U Davosu, vetrokazu globalne ekonomije, i u Ženevi, kolevci modernog multilateralizma i jednom od centara Ujedinjenih nacija, predstavio je kineski recept za globalne nedaće i svoju viziju čovečanstva. Mediji ocenjuju da prisustvo predsednika Sija ukazuje da Kina istražuje gde se može pozicionirati na svetskoj sceni, u vreme kada se zapadne zemlje okreću sebi.

Si je pozvao da se udruže napori na postavljanje kursa ekonomske globalizacije i kreiranje novih modela globalnog rasta, saradnje, upravljanja i razvoja. Naglasio je značaj usvajanja i vođenja ekonomske globalizacije i isporučivanja koristi od nje svima.

Okriviti taj proces za globalne probleme nije u skladu sa realnošću i ne pomaže u rešavanju problema, rekao je Si. Naglasio je potrebu proaktivnog delovanjem i upravljaju ekonomskom globalizacijom, kako bi bio ispoljen njen pozitivan uticaj, a čitav se proces uravnotežio.

Predsednik Kine pozvao je sve zemlje da slede opšti trend, polazeći svaka od vlastitih nacionalnih uslova. Naglasio je potrebu uspostavljanja balansa između efikasnosti i pravičnosti kako bi bilo osigurano da različite zemlje, socijalni slojevi i grupe ljudi dele blagodeti ekonomske globalizacije.

– Taj model treba da bude u skladu sa trendom vremena u kome živimo – poručio je Si.

Kina je, odbacujući isti model globalizacije koji zagovara Davoski čovek, realizovala taj proces na svoj način i tokom samo jedne generacije izvukla 600 miliona ljudi iz siromaštva. To je Si ocenio izuzetnim doprinosom inkluzivnijem globalnom rastu. Rekao je da je brz rast Kine bio održiv, snažan nosilac globalne ekonomske stabilnosti i ekspanzije, te uzajamno povezanog razvoja najmnogoljudnije zemlje na svetu i mnogih drugih država

– Takav pristup Kine je svetsku ekonomiju učinio uravnoteženijom. NJen neprekidan napredak u reformama i otvaranju je davao podsticaj otvorenoj svetskoj privredi – ukazao je Si.

Inače, Kina je već najveći uvoznik za najmanje 70 zemalja, i zaslužna je za 10 do 11 odsto ukupnog globalnog izvoza. Uprkos datim ekonomskim izazovima, ta zemlja će verovatno biti veći uvoznik od Evropske unije pre kraja ove decenije, a po svemu sudeći, ubrzo potom verovatno preteći SAD.

Si je obećao da će dalji razvoj Kine nastaviti da nudi mogućnosti poslovnim zajednicama u drugim državama. U narednih pet godina, očekuje se da će Kina uvesti proizvode u vrednosti od osam biliona dolara i privući 600 milijardi dolara stranih investicija. U inostranstvu će biti investirano 750 milijardi dolara, a 700 miliona kineskih turista će putovati po svetu.

Kina će ostaviti svoja vrata široko otvorena, rekao je Si. On je izrazio nadu da će i druge zemlje ostaviti vrata otvorenim za kineske investitore i pružiti im fer uslove.

Novi put svile

Predsednik Si je u Davosu govorio i o napretku inicijative za Novi put svile, koja širi krug kineskih prijatelja u okviru projekta Jedan pojas i jedan put , kao i da su u prethodne tri godine kineske investicije u zemljama duž rute premašile 50 milijardi dolara. „Preko 100 zemalja i međunarodnih organizacija je pozitivno reagovalo i podržalo projekat a više od 40 zemalja (među njima i Srbija) je potpisalo sporazum o saradnji sa Kinom“, rekao je Si koji je 2013. pokrenuo tu inicijativu. Naveo je da kineske kompanije ostvaruju niz velikih projekata u zemljama duž Puta, podstičući njihov privredni rast i stvarajući veliki broj radnih mesta za lokalno stanovništvo. Peking je sledećeg maja domaćin foruma Pojas i Put za međunarodnu saradnju, na kome će biti razmatran uzajamni razvoj, najavio je predsednik NR Kine.

Motor svetskog rasta’]

Svetska banka je procenila da je u 2016. globalni ekonomski rast usporio na minimum od 2,3 odsto posle izbijanja finansijske krize 2008. To je posledica smanjenja globalne trgovine, usporavanja investicija i porasta nesigurnosti. U Pekingu pak, najviši ekonomski planeri očekuju da je privreda Kine prošle godine porasla za 6,7 odsto. SB je u nedavno objavljenim Globalnim ekonomskim perspektivama za 2017, predvidela skroman oporavak svetske privrede uz rast od 2,7 posto. On bi se, uglavnom, oslanjao na tržišta u ekspanziji i privrede u razvoju, naročito velike izvoznike roba kao što su Rusija i Brazil. SB smatra da će NR Kina, sa projektovanom stopom rasta od 6,5 posto u 2017, ostati jedan od najvećih nosilaca globalnog rasta u 2017. Druga najveća privreda u svetu, vredna blizu 11,4 biliona dolara prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda, nastaviće održivi rast i preorijentaciju sa proizvodnje na usluge, mada postoji zabrinutost u vezi tržišta nekretnina.

(Treći nastavak: Svetska poslovna i druga elita u Davosu o budućnosti globalizacije)