Simič: Fiskalni prihodi nerealno planirani

Iz toga se može zaključiti da državu tokom naredne godine skoro neizbežno čeka rebalans budžeta.

– Mene je iznenadilo to što me niko nije pitao o tome, a drugi šok mi je bio kada sam iz novina saznao da je Poreskoj upravi zabranjeno novo zapošljavanje. Mene je MMF pitao da li me je neko konsultovao oko prihoda i rekao sam da nije. Tako je lako planirati naplatu – rekao je Simič.

Na pitanje zbog čega Ministarstvo finansija Simiča nije konsultovalo prilikom projektovanja poreskih prihoda u 2014, vlasnik Ist pointa Zoran Drakulić, koji je prisustvovao jučerašnjem događaju, kratko je konstatovao: „Zato što onda ne bi mogli da naprave budžet“, dok je profesor Pravnog fakulteta i bivši potpredsednik Vlade Miroljub Labus u sličnom duhu podsetio da to nije nova praksa, već da su i sve prethodne vlade same predviđale koliko će novca prikupiti od poreza, bez da su ikada konsultovale Poresku upravu.

Uprkos svemu, Simič je ocenio da je saradnja sa Ministarstvom finansija „normalna“, a da se sa ministrom privrede Sašom Radulovićem sreo jednom na sastanku oko sive ekonomije.

Prvi srpski poreznik je demantovao optužbe da je pala naplata poreza, rekavši da je u prvih 11 meseci 2013. naplaćeno 623,6 milijardi dinara umesto 589,3 milijarde u 2012. i da je taj novac otišao u budžet Srbije. Zaključno sa 20. novembrom, PU je naplatila 667,1 milijardu dinara, dok je država budžetom za 2013. projektovala znatno veći prihod od 718,9 milijardi.

– Promet na malo je pao za 6,6 odsto, realne zarade su smanjene za 2,5 odsto, a penzije za 5,7. Kada je situacija takva, ja ne znam odakle oni planiraju da ostvare više poreza – primetio je Simič.

On je dodao da je PU ipak uspela da poveća prihode, samo ne toliko koliko je Vlada projektovala i naveo da je između ostalog tokom terenske kontrole naplaćeno 1,47 milijardi dinara više nego prethodne godine (20,8 umesto 19,3 milijarde).

U vezi toga, Simič je rekao da je Upravi potrebno više kontrolora i da će prelaskom na sistem objedinjene naplate u 2014, „300 ljudi preći u kontrolu i oko 200 u terensku kontrolu“, s tim što će se tih 200 prvo baviti sivom ekonomijom, jer je za edukaciju inspektora terenske kontrole potrebno nekoliko godina.

Govoreći o postignutim rezultatima ove godine, Simič je rekao da je u februaru po dolasku na funkciju zatekao zaposlene koji nisu koristili mejlove, koji su imali stare kompjutere, zastareo data centar i koristili su nekoliko informacionih sistema umesto jednog, a Poreska uprava nije imala saradnju sa poreskim obveznicima. Zaposlene po filijalama niko nije posećivao, a vođstvo PU je bilo „otuđeno od zaposlenih“. Prosečna starost zaposlenih u Upravi je bila 55 godina, a mladi nisu imali mogućnost napredovanja. Radnici u kontroli nisu imali dovoljno znanja.

– Danas svi zaposleni imaju mejlove, porez je moguće prijaviti u bilo kojoj jedinici poreske uprave, sprovodimo unakrsnu kontrolu, nastojimo da ukinemo uslov da svaki dokument mora da bude original sa plavim pečatom da bi mogao da se prijavi porez. Samo time što rešenja sada šaljemo običnom poštom, a ne preporučenom, uštedeli smo 290.000 evra. A time što smo uveli centralizovano štampanje svih 1,5 miliona rešenja godišnje u dva primerka, umesto da radnici ručno upisuju adrese i šalju pisma, uštedeli smo 1,35 miliona evra na trošku radne snage – rekao je Simič.

On je naveo da je ove godine 400.000 obveznika ušlo u reprogram za plaćanje poreza, a da je 129.000 njih iz reprograma ispalo i da je PU bolje iskoristila podatke iz fiskalnih kasa. Kako je primetio, donedavno je ekipa za kontrolu fiskalnih kasa brojala tačno dva čoveka koji su se tim poslom bavili pola radnog vremena, pa se recimo desilo da je jedan poreski obveznik podatke iz svoje kase poslednji put poslao 2005, a da je Uprava to uočila tek 2013.

Simič je podsetio da će obaveza elektronske naplate poreza stupiti na snagu 1. januara 2014. i dodao da je broj elektronskih prijava skočio sa 0,9 odsto pre godinu dana na 22,06 ovog meseca. To znači da obveznici ubrzano prelaze na onlajn prijave, ali da tri četvrtine njih još nije spremno za novi sistem.

Petak u 12

Da li će Ivan Simič napustiti Poresku upravu pitanje je koje već danima „visi u vazduhu“. Odgovor ćemo saznati u petak u 12 časova. To je, naime, datum kada će Simič, kako je juče precizirao, javno obznaniti da li ostaje u PU ili odlazi. On je mogućnost odlaska najavio ranije, kada je objavljeno da prima dve plate – u Upravi i u UNDP-u, a juče je javnosti dostavio i dopis Agencije za borbu protiv korupcije, koja je utvrdila da je on do avgusta ove godine prestao da obavlja funkciju u UNDP-u, nakon što mu je to u junu naložila Agencija.

Primamljivo sivo

Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević je, pružajući podršku Simiču, rekao da nema te Poreske uprave koja može naplatiti „poresku evaziju od 50 do 60 odsto ukupnog prometa roba i usluga“. Knežević je zato ocenio da će budžet Srbije biti ugrožen u narednih godinu i po dana, ako Vlada ne uđe u borbu prvo sa crnim tržištem, a potom i sa sivom ekonomijom.

– Carina je rak-rana poreske evazije, jer preko nje ide dve trećine prethodnog PDV-a. Najveći obim crnog tržišta je u poljoprivrednim prehrambenim proizvodima. Onda u tekstilu, duvanu, ugostiteljstvu, uslugama čišćenja, autobuskom i kombi prevozu, turizmu, buvljim pijacama, raznim školama i sportskim treninzima, građevinarstvu, zakupu i trgovini nekretninama, advokaturi, estradi i konsaltingu – nabrojao je Knežević. On je istakao da je Carina „zabranjeni grad“ i da se samo iz Mađarske godišnje u Srbiju uveze za 550 miliona evra prehrambenih proizvoda više nego što se prijavi. „Zbog toga će sve više nas koji radimo legalno preći u nelegalno poslovanje. Prihod od PDV-a će dogodine biti 10 odsto manji“, rekao je Knežević.