Sindikalci: Neki radnici moraju da vrate minimalac, strah od otkaza od novembra

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ma sve je jasno ali u svakom slučaju,sve pohvale za lavovsku borbu Zorana Stojiljkovića sa hijenama iz vlasti u doba kad su radnici manji od makovog zrna a cela zemlja boluje od samocenzuritisa.

   1. Podrška profesoru Stojiljkoviću

2. Gori ste licemeri od ofucane udavače svetice.

3. E, to je istinski intelektualac – Zoran Stojiljković.

4. Idi covece u penziju!
   Budi dostojanstven!
   Ostavi fotelju!

   1. I vi i ja znamo koje bio Ljubo Cupic.Ceo zivot sam nastojao da pokazem dostojanstvo. U penziju cu sa posla na fakultetu. U sindikatu sam predsednik jedan mandat da bih pokusao da nesto promenim. Koji sam vam ja onda foteljas Ljubo Cupicu?

5. I šta rade sindikati? Osim što konstatujete činjenično stanje, gde vam je aktivizam gospodo?

6. Zašto gospodin Stojiljković, a i ostali „sindikalci“ jednom ne priznaju da su „sindikati“ kod nas – smejurija. Ne verujem da gospodin, i ostali, nisu upoznati sa načinom rada, funkcionisanjem i snagom sindikata ns Zapadu. Kod nas su sindikati „podružnice“ političkih stranaka (što vlasti što „opozicije“) i najviše što mogu da „dobace“ je kupovina na rate, umesto čuvenih „polutki“. Na Zapadu sindikati su snaga koje se vlast plaši (bukvalno), a ovde… Kao i sve – cirkus! Svaka firma ima „deset“ sindikata. Jedni su za štrajk, drugi nisu, treći „se ne mešaju u svoj posao“, četvrti bi da budu vlasnici firmi…. a sloge – nigde. I što je najbitnije, svaki „predsednik“ nekog od sindikata prima platu, ima kancelariju, administraciju, vozača… Ja lično nisam čuo da ijedan radi volonterski.
   Kada sve to „sredite“ da ličite na sindikat, onda ćete lako „stati za vrat“ i Juri i Zastavi i svim ostalim firmama, kako privatnim tako i „državnim“.

7. Osim priče i bavljenja politikom naši sindikati nisu odmakli mnogo od svinjskih polutaka.

   1. Slazem se sa vama ali verujte mi Nezavisnost i ja se bar trudimo da ne bude tako. No bez solidarnosti, jedinstva i hrabrosti smo kao komandir bez vojske. Hajde da pobedimo strah i apatiju. Zoran

      1. Poštovani profesore, nadam se da ste pročitali moj komentar (možda malo „oštriji“ ali bez zle namere), pa me interesuje da li sam u pravu.

         1. Preostro ali u sustini tacno. Ni sindikatima i zaposlenima na zapadu ne cvetaju ruze. U zadnje tri decenije bogastvo se utrostrucilo a zarade realno stagniraju. Srbija je tamo gde je bila pre tri decenije. Sindikat nije sprecio ratove, blokadu, privatizacije i korupciju ali nije osnovni krivac. Vlasti su sistematski ubijale samu ideju solidarnosti. A da nije vecina sindikalista iz redova licemera i foteljasa zar vam i ja nisam dokaz. Platu primam na fakultetu odakle cu i otici u penziju a u sindikatu imam nadoknadu. Nazalost ne mogu reci da imam bas narocito borbenu bazu. Pregovarati a ne moci izvesti ljude masovno na ulice jako ogranicava manevarski prostor. Uzgred, da li ocekujete da ce oni koji su do posla dosli preko veza i knjizica slediti sindikat?
            Srdacno, Zoran