Sindikat nauke: Otkaz Ćurčiću je nezakonit

– Iskoristiću sve pravne mogućnosti koje imam, ali ne znam da li ima smisla da se ponovo obraćam Ministarstvu prosvete i nauke, s obzirom na to da po poslednjim dopisima, koji su i pokrenuli ovu priču najpre u Danasu, nisam od njih dobio nikakav odgovor. A stanje u Institutu je izuzetno napeto, kriju se akta od zaposlenih, novi statut, sistematizacija. Potpisujemo ih a ne znamo šta je u njima. Ja sam pismeno tražio da mi to dostave, ali nisu, sada verovatno više i neće. I drugi naučni saradnici se žale, dva doktora nauka su u poslednjih nekoliko meseci dobila upozorenje pred otkaz i smanjenu platu, jedan doktor nauka samo je pokupio stvari, dao otkaz i otišao u privatnu firmu da radi sa ugovorom na četiri meseca iako je ovde imao stalni radni odnos. Kolega i ja smo pre toga podneli tužbu zbog mobinga jer nam nije dozvoljeno da radimo na projektima, a takvih naučnika ima još, samo oni nisu presavili tabak jer strahuju od ovoga što se meni desilo – kaže za Danas Ćurčić.

On dodaje da mu puno znači podrška koju je po ovom pitanju dobio od sindikata nauke i da je to jedna od boljih stvari koje su mu se u poslednje vreme dešavale.

Prema rečima Đurđice Jovović, predsednice Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije, Ćurčić će moći da računa na njihovu pravnu pomoć u svim fazama postupka osim zastupanja pred sudom jer oni nemaju svoje advokate.

– Mi smo već kolegi poslali mišljenje, pošto po zakonu treba da se oglasi sindikat. Dostavio ga je direktorki, ali ona to apsolutno nije uzela u obzir. Jeste ga spomenula u rešenju o otkazu, ali je navela da Sindikat nauke nije nadležan jer u zakonu piše da je to sindikalna organizacija u kojoj zaposleni radi. Institut ima svoju organizaciju ali su oni naša članica, mi imamo pravnu službu, oni nemaju i najlogičnije je da centrala Sindikata nauke dostavi mišljenje. To mi radimo kad god nam se sa validnom dokumentacijom obrati neko iz raznih naučnih institucija, ali u ovom slučaju direktorka je navela da naše mišljenje ne smatra relevantnim. Sindikat nauke je podržao kolegu, osudili smo to što je direktorka uradila, jer nije po zakonu. On nije odao nijednu poslovnu tajnu. Mi smo tražili da dostavi odluke Upravnog odbora koje su označene kao službena tajna a o njima je govorio kolega Ćurčić. Pregledali smo njihov Statut, Pravilnik o radu jer nemaju kolektivni ugovor, ali su u rešenju o otkazu navedena samo opšta mesta o tome šta je poslovna tajna, a ne i koje je to tajne otkrio. Nisu ni mogli, jer nije otkrio nijednu – kaže Đurđica Jovović.

Ona naglašava i da se Ćurčić još od 2016. obraća Ministarstvu prosvete, iznosi iste podatke i da je nejasno zašto ga tada nije optužila.

– Čekala je prelazni period, kada se smenila garnitura u Ministarstvu da to uradi. Nismo sigurni ni da je za sve odluke o reorganizaciji Instituta dobijena saglasnost Ministarstva, to znaju ona i Upravni odbor. Ali, i pored toga, novi Zakon o nauci i istraživanjima obavezuje institute na međunarodnu i saradnju sa privredom kao i da rade po programu otvorene nauke, što znači da su svi rezultati javno dostupni. To nismo izmislili mi, platforma otvorene nauke je princip EU koji smo morali da implementiramo tako da nije jasno na osnovu čega je odbila učešće u projektima i saradnju sa Sunokom – kaže Jovović.

Podsetimo, Ćurčić je dobio otkaz nakon teksta objavljenog u Danasu u kom je tvrdio da Institut gasi liniju istraživanja šećerne repe iako je to jedina državna laboratorija koja se bavi tom kulturom.

Ćurčić je, inače, prvi u svetu otkrio uzročnik pojave truleži na korenu te biljke, zbog koje su samo domaći ratari pre nekoliko godina imali višemilionsku štetu.

Želeo je da nastavi taj rad, pokuša da otkrije mogućnost suzbijanja bolesti, ali je dobio obaveštenje da je premešten na programe slačice, lanika i šifranika, koji su otvoreni umesto repe.

Reagovao je jer mu nije bilo dozvoljeno da učestvuje u programima koje finansira državni Fond za nauku ili EBRD, a pokušao je da alarmira i Ministarstvo zbog najave da će laboratorija biti demontirana i isečena, iako je u njen remont pre nekoliko godina uloženo dosta novca.

Smatra da se time nanosi šteta ne samo naučnicima i Institutu, već i privredi jer je šećernom repom kod nas zasađeno više od 40.000 hektara dok su površine pod alternativnim biljem simbolične.

Čekajući odgovore

Iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo obećani su nam odgovori na pitanja zbog čega je ugašen program istraživanja šećerne repe, da li je tačno da se tim istraživanjima sada bavi samo privatna laboratorija Sunoka, kako je moguće da Institut gasi program koji je već ostvario rezultate u svetskim razmerama. Interesovalo nas je i da li su podaci o gašenju programa šećerne repe, o kojima je govorio dr Živko Ćurčić proglašeni za poslovnu tajnu (ako jesu, koje je obrazloženje, ako nisu, kako njihovo objavljivanje može biti razlog za otkaz Ćurčiću) kao i da li je namera Instituta da demontira laboratoriju za šećernu repu proglašena poslovnom tajnom.

Odgovore očekujemo i od Ministarstva prosvete na pitanje da li obraćanje medijima može biti razlog za otkaz, da li postoji strateški razlog da se država povuče iz istraživanja šećerne repe kako bi se otvorio projekat za šafranik, slačicu i lanik?