Sindikati: Apeli ne podižu minimalac, samo protesti

Vlada Srbije, naime, predlaže povećanje iznosa minimalca na oko 35.000 dinara, poslodavci tvrde da je ta suma za njih nedostižna i time neprihvatljiva, dok reprezentativni sindikati smatraju da minimalac ne sme da bude niži od iznosa osnovne potrošačke korpe koja iznosi oko 39.000 dinara.

Povećanje minimalca na 35.000 dinara, iako određivanje tog iznosa ne spada u njegove ingerencije, prvi je, početkom jula na televiziji „Hepi“, najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Da Vlada Srbije bespogovorno usvaja sve ono što predsednik Vučić iznese u javnost tokom svojih medijskih nastupa, potvrdilo se i početkom avgusta kada je Siniša Mali, ministar finansija izjavio da će predlog kabineta kojim rukovodi premijerka Ana Brnabić poslodavcima i sindikatima biti da minimalno povećanje zarada od 1. januara sledeće godine bude 9,4 ili 9,5 odsto, odnosno da se sa sadašnjeg iznosa od 32.022 dinara poveća na nešto više od 35.000 dinara.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ističe za Danas da se sa pravom može postaviti pitanje čemu služe pregovori partnera iz Socijalno-ekonomskog saveta i čime će da se bavi Radna grupa tog tela koja treba da odluči o visini minimalne zarade za narednu godinu ako Vlada prejudicira da ta cifra ne može da bude veća od 35.000 dinara čime se, kako kaže, krši ono što je ranije dogovoreno.

– O čemu predstavnici socijalnih partnera treba da pregovaraju na sastancima Radne grupe ako je Vlada zauzela stanovište u kom procentu minimalac treba da bude podignut. Mi smo protiv toga da minimalac od 1. januara sledeće godine bude u iznosu koji predlaže Vlada, jer bi se na taj način prekršio dogovor koji su socijalni partneri ranije doneli na Socijalno-ekonomskom savetu. Podsećam, odluka doneta na SES-u glasi da nivo minimalne zarade u 2021. godini mora da bude u visini iznosa mesečne minimalne potrošačke kopre. Suma od 35.000 dinara je niža od tog iznosa i mi je zato ne prihvatamo. Tražimo da se ispoštuje ono što je dogovoreno i da minimalna zarada može da podmiri troškove minimalne potrošačke korpe – objašnjava Orbović.

On dodaje da sindikalna centrala kojoj je na čelu ne praktikuje da vrši bilo kakve pritiske na socijalne partnere dok pregovara o određenim pitanjima pa će se tako ponašati i u ovom slučaju.

– Mi idemo na pregovore sa jasnim stavom šta želimo. U slučaju da po ovom konkretnom pitanju ne bude doneto rešenje koje zastupaju sindikati naknadno možemo da donesemo odluku i o drugačijoj strategiji delovanja – navodi Orbović.

Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, ističe da je iznos minimalne zarade koji u javnost pre početka pregovora sa sindikatima i poslodavcima iznose državni funkcioneri u potpunosti neprihvatljiv.

– Iznos koji predlaže Vlada je izuzetno nizak i nije dovoljan za održavanje egzistencije radnika u Srbiji koji primaju minimalne zarade. Naš stav je da minimalna zarada ne sme biti niža od iznosa minimalne potrošačke korpe a to je na mesečnom nivou negde oko 39.000 dinara. Sa tim stavom, od koga ne odustajemo, ulazimo u pregovore – kaže naš sagovornik.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ Željko Veselinović kaže da je strategija sindikata po pitanju borbe za dostojanstven minimalac potpuno pogrešna i da je to glavni razlog što ne daje adekvatne rezultate.

– Reprezentativni sindikati pokušavaju apelima na nadležne da se izbore za iznos minimalne zarade koju predlažu. Međutim, apeli i jalove kampanje koje vode nemaju ama baš nikakav efekat. Da bi se obezbedio pristojan život najugroženijim radnicima sa najnižim zaradama potrebna je zajednički i odlučan nastup svih sindikalnih organizacija koji uključuje i štrajkove i proteste kako bi se ostvario cilj. Samo takav nastup može da privoli Vladu i poslodavce da iznos minimalne zarade bude pristojan. USS „Sloga“ je spremna da učestvuje u takvoj zajedničkoj akciji sa svim drugim sindikatima u korist opšteg radničkog interesa ali pod jedinim uslovom. A to je da predstavnici reprezentativnih sindikata napuste sve institucije u kojima se nalaze a finanasira ih Vlada Srbije, jer je to jedini moguć i ispravan put u borbi za radnička prava – poručuje Veselinović.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za Danas da poslodavci podržavaju povećanje minimalne zarade ali ne u procentu koji je predložila Vlada jer je to ekonomski neizdrživo za njih.

– Povećanje koje predlaže Vlada iznosi skoro 10 odsto u odnosu na sadašnji iznos minimalne zarade i s obzirom na troškove poslovanja sa kojim su suočeni, taj procenat je prevelik i neprihvatljiv za poslodavce. Jednostavno nije održiv. Poslodavci jesu za povećanje minimalne zarade i smatraju da za to postoje uslovi ali taj procenat realno ne može da bude veći od pet do šest odsto u odnosu na sadašnji iznos minimalca – navodi Atanacković.

Krajnji rok za postizanje dogovora partnera iz Socijalno-ekonomskog saveta o iznosu minimalne cene rada u Srbiji je 15. septembar. U slučaju da dogovor izostane, visinu minimalca odrediće Vlada Srbije.

Ustaljena procedura

– Svaki put kada se vode pregovori o iznosu minimalne zarade ponavljaju se iste stvari. Prvo se u javnosti pojavi predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji tokom svog nastupa obnaroduje odluku o visini minimalca. Na Socijalno-ekonomskom savetu se po tom pitanju ne donese odluka koju bi podržali svi socijalni partneri, te onda Vlada Srbije, shodno svojim ovlašćenjima u tom slučaju, donese odluku o visini minimalca u onom iznosu koji je ranije u javnost izneo predsednik Vučić. Apsolutno nema razloga ne verovati da se i ovog puta neće desiti isto. Nijednom dosad reprezentativni sindikati čiji predstavnici sede u SES-u nisu uspeli da se izbore za adekvatan iznos minimalne zarade i time zaštite radničke interese pa tako neće uspeti ni ovog puta – smatra Željko Veselinović.

Poslodavci prihvataju rast minimalca, ali…

Prema rezultatima ankete koju je realizovala Unija poslodavaca Srbije čak 63 odsto ispitanika među poslodavcima ocenilo je da je rast minimalne cene rada neophodan. Ovaj procenat predstavlja rast u odnosu na samo 15 odsto poslodavaca, koliko je tokom najjače kovid krize u 2020. podržalo povećanje minimalca. Istovremeno preduzetnici upozoravaju da je za značajniji rast minimalne zarade neophodno ispuniti nekoliko uslova, a koji se tiču finansijskog rasterećenja privrede. Na vrhu liste ovih zahteva, sa čak 85 odsto podrške, je umanjenje poreza i doprinosa na zarade. Povećanje neoporezivog dela zarade podržava 55 odsto anketiranih, a suzbijanje rada na crno 44 odsto preduzetnika smatra vrlo važnim za održivo poslovanje srpskih preduzeća.