Sindikati Azotare pred kapitulacijom, prihvatili stečaj

Samostalni sindikat Azotare je sve do tog sastanka Radne grupe bio nepokolebljiv u stavu da stečaj ne dolazi u obzir, da za njega ne postoji nijedan razlog te da fabrika mora da nastavi da radi bez otpuštanja zaposlenih. Sindikalci i drugi radnici Azotare su organizovali i dva protesta protiv stečaja, međutim, nakon misterioznog sastanka u resornom Ministarstvu rudarstva i energetike sve je utihnulo.

U više navrata smo pokušali da stupimo u kontakt sa Gradišom Živanovićem, predsednikom Samostalnog sindikata Azotare, ali nismo uspeli, jer se on ili nije javljao na telefon ili je odbijao naše pozive. Na SMS poruku je kratko odgovorio da je na sastanku. Jedino što je iz Samostalnog sindikata Azotare saopšteno za javnost je da je novi sastanak Radne grupe u četvrtak, 26. jula. Lazar Bogosavljev, iz Saveza zaposlenih, koji ne prihvata da ih u pregovorima u okviru Radne grupe zastupaju reprezentativni sindikati (pored Samostalnog sindikata u Azotari je to još i Sindikat smenskih radnika) za Danas je kratko izjavio da nije bio u timu koji je učestvovao u radu Radne grupe, da se očekuje da u fabriku na razgovore sa zaposlenima još jednom dođe Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa“, firme koja je vlasnik Azotare i da ne bi mogao da komentariše pregovore sa Vladom i poslovodstvom oko sudbine fabrike. U Ministarstvu rudarstva i energetike takođe nisu želeli da komentarišu šta je zaključeno na poslednjem sastanku Radne grupe.

*Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, ističe za Danas da je razlog za „zid ćutanja“ prema medijima dogovor da zaposleni prihvate stečaj pod lažnim obećanjem da će svi biti vraćeni na rad u fabriku posle Nove godine.

– Sloga je nekada imala svoju podružnicu u Azotari koja je bila najjača sindikalna organizacija u fabrici, radila je dobro i u interesu zaposlenih. Međutim, rukovodstvo je smenjeno, izabrano je drugo koje je zauzelo potpuno drugačiji kurs, odnosno put sklapanja trulih kompromisa umesto borbe i epilog je bio napuštanje Sloge kao sindikalne centrale. Sada ta sindikalna organizacija deluje kao samostalna pod imenom Sindikat smenskih radnika. Prema informacijama koje imamo od grupe zaposlenih u Azotari sa kojima smo ostali u kontaktu reprezentativni sindikati, Samostalni sindikat i Sindikat smenskih radnika su se dogovorili sa poslovodstvom i Vladom da se stečaj sprovede. Vođstva tih sindikata sada ubeđuju zaposlene da prihvate taj proces i obećavaju im da će posle Nove godine svi opet biti vraćeni na posao. Od toga naravno neće biti ništa. U jednoj rečenici može se konstatovati da su reprezentativni sindikati kapitulirali i predali fabriku bez borbe a da će zaposleni biti neminovno prevareni – navodi naš sagovornik.

On dodaje da je „Sloga“ još pre dva meseca imala informacije da će stečaj u Azotari biti sproveden, da su o tome obavestili zaposlene u fabrici, ali da za to upozorenje nije bilo sluha.

– Bilo je očigledno da se fabrika svesno gura u gubitke kako bi se opravdao stečajni postupak. Shodno tome veštačko đubrivo koje se proizvodi u fabrici, a veoma je dobrog kvaliteta, prodavano je ispod cene. Sve je to rađeno kako bi se stekli uslovi za proglašenje stečaja. Na taj način će Srbija ostati bez fabrike za proizvodnju veštačkog đubriva i oslobodiće se prostor za moćni uvoznički lobi. Realno gledano pak, ne postoji nijedan razlog da Azotara ode u stečaj jer je do pre mesec dana radila potpuno normalno, nije imala bilo kakvih poslovnih problema a u potpunosti je opskrbljena rezervnim delovima i svom drugom potrebnom opremom. U takvim uslovima potpuno je neprihvatljivo da sindikati „aminuju“ stečaj u fabrici, da je faktički predaju na tacni i da ni ne pokušaju da je odbrane organizovanjem štrajka – ističe Veselinović.

Kako kaže, radnici će sada uzeti otpremnine u iznosu od 200 evra po godini radnog staža, što je „ponižavajuća i enormno niska cifra“.

– Većina njih neće dobiti poziv da se vrati na rad u fabriku već će na to moći da računa samo privilegovana manjina, i to najverovatnije partijski kadrovi, dok će svi ostali ostati bez radnog mesta a većina njih je u zrelim godinama, radili su samo taj posao, i veoma će teško zbog godina i kvalifikacija naći novi. Jednom rečju, radnici Azotare su prevareni od strane sindikata. To je priča koju sam već imao priliku da vidim u mnogim preduzećima u Srbiji i nema dileme da će se isto dogoditi i u Azotari – smatra Veselinović.

I ekspert za strana ulaganja Mahmud Bušatlija takođe smatra da su sindikalni lideri najzaslužniji što je izostao ozbiljniji otpor zaposlenih u Azotari.

– Sasvim sigurno je da je reč o neodgovornosti sindikalnih rukovodstava koja nisu spremna da rade svoj posao a to je da se bore za prava zaposlenih. Azotara je upropašćena za vreme privatizacije, prodavana je njena oprema potpuno nerezonski i radnici te fabrike apsolutno imaju pravo da budu ljuti zbog svega što se sada dešava. Međutim, umesto da povedu borbu za opstanak fabrike, sindikalna rukovodstva su očito sklopila dogovor sa menadžmentom i Vladom da se ide u stečaj – zaključuje naš sagovornik.