Sindikati premijerki: Fascinantan broj poslova Assecoa u RGZ-u

– U oktobru 2018. godine direktor RGZ-a Borko Drašković je izašao u javnost sa predlogom okvirnog Sporazuma o transformaciji RGZ-a iz posebne organizacije u privredno društvo sa ograničenom odgovornošću. Prezentujući taj predlog izjavio je da je to predlog Vašeg kabineta i vrha RGZ-a, što ste Vi lično u nekoliko navrata demantovali. To naravno nije uticalo na direktora koji je i dalje nastavio svoju borbu da od RGZ-a napravi privatnu kompaniju od koje će korist imati pre svega privatne geodetske organizacije, notari, razne agencije a posebno firme koje se bave informacionim tehnologijama, kao na primer ona koja se u javnosti vezuje za članove Vaše porodice. Broj poslova koje je Asseco SEE d.o.o. Beograd odradio za potrebe RGZ-a poslednjih godina je fascinanatan. Naravno voleli bismo kada bi i efekti tih poslova bili vidljivi ili makar na nivou iznosa sredstava koja su plaćena od strane RGZ-a, a neka čak i unapred. Rezultat je sasvim suprotan i čak veoma razočaravajuć – navodi se u zajedničkom otvorenom pismu dve sindikalne organizacije RGZ-a.

Sindikati podsećaju da je tokom petogodišnje reforme te ustanove iskorišćeno 44 miliona dolara iz kredita Svetske banke, a u toku je novo zaduživanje od 23 miliona evra, ali da je taj novac plasiran u privatne kompanije koje su radile pojedine programe digitalizacije RGZ-a.

Koristi, tvrde, nema, jer su sada procedure komplikovanije a nerešeni predmeti se gomilaju.

Radom katastra bavila se i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, koja je pre dva dana izjavila da „katastar jeste i biće u funkciji građana“ i objasnila da je „urađeno dosta u prethodnom periodu, ali da i dalje ima veliki broj predmeta koji su stariji od pet do deset godina koje treba rešiti“.

Ona je rekla i da „na današnji dan ima oko 750.000 aktivnih predmeta“ a da unutar tog broja postoji 25.000 starih predmeta čiji je rok za rešavanje do kraja godine.

Međutim, podaci preuzeti sa sajta RGZ i zvaničnih izveštaja, govore o daleko većem broju nerešenih predmeta, a što je najgore, i o tome da se njihov broj, uprkos slavljenom dometu digitalizacije – uvećava.

Samo je Upravna inspekcija, koja je prošle godine radila kontrolu poslovanja RGZ-a utvrdila da je 2019. započela sa 177.470 starih predmeta čiji je rok za rešavanje istekao, a da je u toku te godine primljeno 692.741 predmet dok je broj rešenih u toj godini 619.795.

Dakle, za samo godinu dana, broj nerešenih predmeta u januaru 2020. popeo se na 250.416. To je čak više nego što je na početku svog mandata zatekao sadašnji direktor Borko Drašković, koji je po stupanju na tu funkciju, 2015. godine, ocenio da je spisak nerešenih predmeta broji 200.000 stavki, a najavio je da će upis imovine biti brži, kao i da će rad biti efikasniji jer je „ostalo 35 odsto da se digitalizuje“.

Efikasnost

Prema zvaničnim izveštajima, preko šaltera i eŠaltera RGZ primi mesečno između 55.000 i 65.000 predmeta a uspeva da reši između 35.000 i 45.000, prosečno najviše oko 70 odsto. Uprkos tome što je „do sada mnogo učinjeno na digitalizaciji i reformi te službe“. Izuzetak je april ove godine, kada su i tržište nekretnina i ostali poslovi gotovo zaustavljeni zbog uvođenja vanrednog stanja. Tada je RGZ primio svega 16.719 zahteva, a rešio je 18.595 ili 111,2 odsto.