Sindikati traže 39.000 dinara, za državu to neozbiljno

Poslodavci tradicionalno, između ostalog, traže povećanje neoporezivog dela zarade, a konačnu odluku, ukoliko do tada dogovora između poslodavaca, sindikata i države ne bude bilo, doneće Vlada Srbije 15. septembra. Na prvom sastanku danas, međutim, nije se pričalo o povećanju neoprezivog dela zarade. Poslodavci su predložili povećanje minimalca za najviše 1.800 do 1.900 dinara, a da bi svako povećanje cene rada preko toga privredi moralo da se nadomesti.

“Sindikati su tražili da to bude na nivou potrošačke korpe, iz Ministarstva finansija su rekli da je neozbiljno da se nešto poveća za 20 odsto, jer to ne bi mogao budžet da izdrži. Vizija poslodavaca je da povećanje bude za pet do šest odsto, jer pandemija još traje i deo privrede je loše radio prošle godine”, kaže za Danas Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

Za njih je, kako kaže, neozbiljno i povećanje koje je Vlada predložila, a svako povećanje minimalca za više od 1.900 dinara poslodavcima bi moralo da bude kompenzovano.

Prošlog meseca Aleksandar Vučić već je pomenuo koliko bi minimalac mogao da iznosi, rekavši da neće biti ispod 300 evra, odnosno 35.000 dinara. On je to ocenio kao “ogromno povećanje i drastično pomeranje stnadarda”, međutim, sindikati nisu bili zadovoljni time što država unapred izlazi sa “cenom radom”.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković kaže za Danas da su pregovori tek počeli i da je pozicija u medijima već nagoveštavana.
“Pre tri godine smo postigli dogovor da u roku dve ili tri godine minimalac dostigne vrednost minimalne potrošačke korpe kao neke kategorije koja je preživljavanje, a ne pristojni život. Prošle su te tri godine i nema šta da se čeka”, ističe Stojiljković.

Predlog koji je bez realnih ovlašćenja ponudio Vučić na kraju uvek bude pozicija sa koje Vlada nastupa, napominje Stojiljković i za njega je ta cifra održavanje status kvo.

“To nisu promene, jer kada saberete planirani rast BDP-a i očekivanu inflaciju onda vidite da je to samo održavanje postojećeg stanja. Razumem Uniju poslodavaca i njihove zahteve za povećanje neoporezivog dela zarade koji jesu opravdani, ali nije opravdan pokušaj da se minimalne zarade podignu samo za toliko koliko se uveća taj neoprezivi deo”, kaže Zoran Stojiljković.

Prošle godine nije se čekao poslednji dan, već je odluka o minimalcu od 32.156 dinara doneta dan ranije. Sindikati su tada na početku pregovora tražili povećanje koje bi bilo na nivou minimalne potrošačke korpe što je bilo nekih 37.500 dinara, ali to nije usaglašeno te je država presekla i rekla da će minimalac biti nešto veći od 32.000 dinara. Pre toga minimalna zarada je bila tek 30.000 dinara, a nju u Srbiji prima nekih 350.000 zaposlenih.

Pre četiri godine je na Socijalno-ekonomskom savetu dogovoreno da se cena rada izjednači sa cenom potrošačke korpe, ali se to još nije desilo. Zbog epidemije sindikati ne veruju da će to biti moguće ove, ali se nadaju da bi to moglo da se desi na pregovorima naredne godine.

Od zemalja iz okruženja minimalne zarade su manje nego u Srbiju u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i BiH, između 200 i 240 evra, a veće su i to za više od 100 evra u Hrvatskoj i Sloveniji gde se minimalac približio cifri od 950 evra.