Sindikati za povećanje minimalca na 37.000, poslodavci protiv

Unija poslodavaca je protiv bilo kog povećanja i za odlaganje pregovora do kraja godine, rekli su danas predstavnici ta dva socijalna partnera u Socijalno-ekonomskom savetu (SES).

Predsednik sindikata UGS „Nezavisnost“ i predsedavajući u SES-u Zoran Stojiljković rekao je za Betu da pregovori oko minimalne cene rada treba da počnu sledeće nedelje i da će taj sindikat tražiti da se „minimalac“ poveća na 37.000 dinara koliko košta minimalna potrošačka korpa.

Cena rada za narednu godinu utvrđuje se pregovorima socijalnih partnera u SES- u, predstavnika sindikata, poslodavaca i države do 15. septembra tekuće za narednu godinu, a ako se ne postigne dogovor određuje je država.

„Ove godine će otežavajuća okolnost za pregovore biti to što je ovo tehnička vlada i što će i ako se izabere nova biti sa ograničenim kapacitetom“, rekao je Stojiljković.

Dodao je da su parametri koji će usmeravati pregovore: rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u narednoj godini, kretanje zaposlenosti, rast cena i inflacija kao i nivo investicija koji se očekuju u narednoj godini.

Stojiljković je rekao da su pregovaračke pozicije limitirane tim faktorima, ali da je najjači argument da ne mogu uvek najsiromašniji radnici da snose teret krize, pa i ove izazvane pandemijom virusa COVID-19.

„Minimalna potrošačka korpa košta više od 37.000 dinara i omogućuje samo preživljavanje jer je u njoj predvidjeno, na primer samo 48 grama paradajza dnevno za tročlanu porodicu“, rekao je Stojiljković i dodao da je maksimalni ustupak da se minimalac za 2021.godinu poveća na „samo 34.000 – 35.000 dinara“.

Ocenio je da je u Evropi minimalna zarada „incidenta“ pojava, a da je u Srbiji prima oko 350.000 radnika i da „ova zemlja ne treba da bude mesto jeftine radne snage“.

„Do pre dve godine minimalna zarada se skoro nije ni menjala i vreme je da se isprave dispariteti i da se povrati ugled sindikata koji mora da brani poziciju radnika u zemlji gde, 30 godina ne može da se dostigne nivo BDP-a iz 1989.godine i gde polovina zaposlenih radi za platu manju od 44.000 dinara.

„Država mora da nađe novac za povećanje minimalnih zarada jer je neselektivno dala pomoć svima, pa i onima koji su zbog pandemije imali štetu u proizvodnji i prometu samo 10-15 odsto, a „padobranom“ podelila 100 evra i bogatim građanima“, rekao je Stojiljković.

Predsednik sindikata SSSS Ljubisav Orbović rekao je da minimalna cena rada treba da se poveća na 37.500 koliko košta i minimalna korpa namirnica.

„Na izjednačavanje minimalca sa vrednošću minimalne potrošačke korpe obavezuje i dogovor koji je postignut pre dve godine da se taj cilj dostigne 2021. godine, a to je sledeća godina“, rekao je Orbović.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Srđan Drobnjaković istakao je da je 85 odsto poslodavaca protiv bilo kakvog povećanja i da predlažu da se pregovori odlože do kraja godine kada će moći potpunije da se sagledaju posledice pandemije po privredu.

„Ako prevlada mišljenje da se poveća minimalna cena rada, poslodavci će tražiti da se poveća neoporezivi deo zarade sa 16.000 dinara na 20.000 dinara i da se smanje porezi i doprinosi na plate za tri odsto“, rekao je Drobnjaković.

Ocenio je da će povećanje minimalne zarade bez ispunjenja zahteva poslodavaca prisiljavati privrednike da beže u „crnu“ zonu poslovanja.