Analitičari su ponovo „zaraženi“ sindromom zvanim „krah Kine“, bolešću koja, izgleda, pogađa ekonomske i političke komentatore svakih nekoliko godina. „Ne uzimajte u obzir lažne uzbune iz prethodnih decenija, ovog puta je drugačije“, tvrdi hor kritičara Kine. Istina je da je kineski ekonomski rast usporen, ali oni na Zapadu koji kritikuju tu državu mogu samo da sanjaju o godišnjem rastu bruto doma
Analitičari su ponovo „zaraženi“ sindromom zvanim „krah Kine“, bolešću koja, izgleda, pogađa ekonomske i političke komentatore svakih nekoliko godina. „Ne uzimajte u obzir lažne uzbune iz prethodnih decenija, ovog puta je drugačije“, tvrdi hor kritičara Kine. Istina je da je kineski ekonomski rast usporen, ali oni na Zapadu koji kritikuju tu državu mogu samo da sanjaju o godišnjem rastu bruto domaćeg proizvoda od 7,5 odsto, zabeleženom u drugom kvartalu 2013. To nesumnjivo predstavlja slabiji rezultat od povećanja BDP-a od 10 odsto u periodu između 1980. i 2010. ali problem je što skeptici nisu uzeli u obzir samo sporiji rast, već kao negativne primere navode veliki državni dug i krhki bankarski sistem.
Između ostalog, strahuje se od pucanja kreditnog mehura i, što je još važnije, izražava zabrinutost zbog navodnog izostanka logičnog napretka i priželjkivanog zaokreta sa modela zasnovanog na izvozu i investicijama na sistem čije će glavno obeležje biti visoka potražnja na domaćem terenu. Kada je reč o poslednjoj tački, procenjuje se da je njen udeo u ekonomskom rastu u prvoj polovini ove godine iznosio samo 3,4 procentna poena, kao i da je u periodu od aprila do juna umanjen na 2,5 procentnih poena, što ukazuje na slabljenje potražnje. Istovremeno, udeo investicija u BDP-u uvećan je sa 2,3 procentna poena, koliko je zabeleženo u prvom tromesečju ove godine, na 5,9 odsto u drugom kvartalu. Drugim rečima, posmatrano sa strane, može se zaključiti da je Kina odustala od očekivanog zaokreta sa investicija na model razvoja čiju bi okosnicu predstavljalo povećanje potražnje.
Kineski lideri godinama govore o potrebi za rebalansom, naročito nakon što je u martu 2011. stupio na snagu dvanaesti po redu Petogodišnji plan, a kritičari smatraju da činjenica da se to još nije dogodilo stvara „klimu sporog rasta“. Ali, takvo razmišljanje je površno. Naime, rebalans bilo koje ekonomije, odnosno veliki strukturni preobražaj, ne može da se dogodi preko noći. Potrebni su strategija, vreme i upornost da se navedeni cilj ostvari, a Kina u izobilju ima sva tri elementa. Struktura BDP-a je, verovatno, najlošiji metod za procenu ekonomskog napretka, naročito u ranim fazama takvog procesa. Naravno, to će na kraju biti ključni test da li je Kina uspela u svojim nastojanjima, ali naglasak je na frazi „na kraju“. Suviše je rano očekivati suštinske zaokrete i trenutno je mnogo značajnije da se analiziraju trendovi razvoja činilaca koji se smatraju ključnim preduslovima za povećanje potrošnje.
Posmatrano iz ove perspektive, postoje valjani razlozi za optimizam, naročito ako uzmemo u obzir ubrzan razvoj sektora usluga u Kini, inače jednog od glavnih faktora rasta potražnje. Podaci pokazuju da je u tom domenu zabeležen znatno veći rast nego u segmentima kao što su fabrička proizvodnja i građevinarstvo. Takođe, pozitivni pokazatelji odnose se na rešenost Centralne kineske banke da obustavi praksu prekomernog davanja kredita, kao i na prve korake ka liberalizaciji kamatnih stopa. Polako, ali sigurno, pomalja se nova Kina. Kritičari Pekinga ponovo su pogrešno protumačili osnovne elemente kineskog ekonomskog razvoja.
Autor je predavač na Univerzitetu Jejl i napisao je studiju „Naredna Azija“
Copyright: Project Syndicate 2013.
Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
www. project-syndicate. org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
