Foto: Shutterstock/Undrey; FoNet/Milica VučkovićMinistar finansija Siniša Mali reagovao je na tekst u Danasu, koji se osvrće na njegovu izjavu da je rast penzija u Srbiji za dve godine preko 55 odsto, te da je to više od skoka inflacije.
Mali je 19. jula tokom gostovanja na RTS-u kazao da se u Srbiji očekuje pad inflacije, dok će plate i penzije biti u porastu.
„Povećali smo penzije prošle godine 5,5 odsto. Nakon toga vanredna indeksacija išla u novembru još 9 odsto. Pa onda još nekih 16 odsto koje smo odradili od prvog januara ove godine. Pa evo sada vanredna indeksacija, pa još povećanje. Znate koliko je to povećanje samo za dve godine prosečne penzije u Srbiji – 55,8 odsto. Nije porasla inflacija toliko, ako je prosek ove godine bio oko 12 odsto, već polako vidite smanjivanje inflacije u celom svetu, dakle i kod nas. Negde do kraja godine da bude osam odsto. Inflacija će padati i pada, ali plate i penzije koje povećavamo ostaće kontinuirano visoke. I dalje ćemo ih povećavati“, rekao je ministar na RTS-u.
Tragom ministrove izjave, Danas je, poredeći prosečne penzije u proteklom periodu, izračunao da su u poslednje dve godine penzije u Srbiji porasle oko 29 odsto, uz ocenu profesora FEFA Gorana Radosavljevića da bi penzije do kraja godine morale izuzetno mnogo da se povećaju da bi se stiglo do 55 odsto koliko tvrdi Mali.
Ministarstvo finansija pre objave teksta nije odgovorilo na pitanja Danasa u vezi preciziranja vremenskog perioda na koji je Mali mislio govoreći na RTS, ali je to danas uradio sam ministar, i to na društvenoj mreži Treds (a posle njegove objave, odgovore je poslalo i Ministarstvo).
„“Stručnjaci zbunjeni računicom” po kojoj će u sledećoj godini, u odnosu na decembar 2021. godine, penzije kumulativno biti povećane za više od 55%, kako sam juče izjavio u medijima. S obzirom na to da “stručnjaci” ne znaju da izvedu računicu, uradiću to umesto njih. Dakle, penzije su povećane tokom 2022. godine dva puta, u januaru 5,5%, pa vanredno u novembru 9%. Zatim su indeksirane početkom 2023. sa 12,1%, a u oktobru 2023. će biti povećane dodatno za 5,5%. Osim toga, očekujemo uskladjivanje penzija u 2024. od 14,6%. Takvom dinamikom indeksacije, ostvaruje se kumulativni rast penzija od 55,8% u odnosu na decembar 2021. godine. Podsetiću tzv. stručnjake i da će prosečna penzija u januaru sledeće godine iznositi 389 evra, dok je 2012. godine iznosila 204 evra“, napisao je Mali na Tredsu.
Post by @mali_sinisaView on Threads
Na taj način, ministar je „objasnio“ da su se „dve godine“ odnosile na period od decembra 2021. godine do nekog momenta u 2024. godini. Iz tog razloga, ostaje nejasno da li za ministra finansija dve godine traju više od 24 meseca?
Jer, ako i za ministra dve godine traju 24 meseca, onda od decembra 2021. period od dve godine ističe u decembru 2023. godine.
Odnosno, postavlja se pitanje, da li to što je u „dvogodišnji period“ ministar dodao mesece iz 2024. godine znači da je izneo pogrešnu prognozu da će penzije porasti za 55,8 odsto u dve godine (od decembra 2021. do istog meseca 2023.), pa je potreban produženi rok?
Osvrćući se na pomenutu reakciju, Goran Radosavljević, profesor na fakultetu FEFA, sugeriše da, čak i ako penzije porastu za ovaj postotak, najstariji sugrađani neće živeti bolje nego 2012, već upravo suprotno.
„Rast cene hrane od 2012. do 2024. iznosiće preko 100 odsto, pa će penzioneri 2024. svakako živeti lošije nego što su živeli 2012, uprkos povećanju penzija“, poručuje Radosavljević.
Nakon teksta „Mali obećava rast penzija 55 odsto – stručnjaci zbunjeni računicom“ objavljenog u Danasu, osim zabune koju izaziva kalkulacija koja se odnosi na rast penzija i inflaciju, ostaje konfuzija na koji način ministar računa koliko traju dve godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
