Siniši Malom će biti teško da popuni Vujovićeve cipele

On je u prvom obraćanju u svojstvu ministra finansija na javnom servisu izjavio da „uz sve dužno poštovanje prema prethodnicima posao ministra finansija nije da sačuva državnu kasu, već da je uveća kako bismo deci obezbedili bolju budućnost“.

Za očekivati je da privreda ne bude oduševljena idejom o povećanju budžeta, jer to može značiti samo povećanje poreza i dažbina, s obzirom da su to najvažniji i preovladavajući prihodi države. On je takođe najavio i povećanje plata u javnom sektoru i uopšte rast državne potrošnje.

„Najveći izazov mi je da stopa ekonomskog rasta bude što viša. Sjajna je vest za građane Srbije stopa od 4,5 odsto, želimo da tako bude i nadalje. Želim nove kilometre auto-puteva, nove fabrike, da smanjujemo nezaposlenost. Hoću da se borim za svako novo radno mesto. Moja dužnost će biti da obezbedim novac za sve to u budžetu. Sve se meri time koliko je životni standard veći“, rekao je Mali.

Uzevši u obzir ekonomsku politiku koju je vodio prethodni ministar finansija Dušan Vujović, koju je i Mali označio kao „odgovornu“, a koja je dovela državnu kasu sa minusa od preko dve milijarde evra do plusa od 400 miliona evra u 2017. godini, jasno je da nas očekuje potpuni zaokret.

Mali se požalio, ili pohvalio, da je kao gradonačelnik zatekao dug Beograda od 1,2 milijarde evra, pa je za četiri godine uspeo da stabilizuje gradske finansije. On je još jesenas u predizbornoj kampanji izašao sa ovom visinom duga grada iz 2013. godine hvaleći se da je smanjio dug u svom mandatu za čak 570 miliona evra. Ove čudesne brojke Siniše Malog posledica su do tada nepoznatog načina obračuna javnog duga u koji su uključene i kamate i sve obaveze javnih komunalnih preduzeća. Ni to što je Fiskalni savet demantovao ove tvrdnje i objavio da je dug Beograda 2013. godine iznosio 400 miliona evra i da je on smanjen u naredne četiri godine za oko 100 miliona, pa čak ni to što je tadašnji ministar finansija Vujović rekao da gradonačelnikova metodologija nije ispravna, Malog nije pokolebalo da je i dalje koristi. Ono što nije baš najjasnije je da li će nastaviti da tu metodologiju koristi i kao ministar finansija. To bi značilo recimo da je javni dug države Srbije u septembru prošle godine umesto 24 milijarde dinara iznosio 40 milijardi te da je dug veći od BDP-a Srbije. Ovo je izračunao Fiskalni savet kada je pravom javnom dugu, dodao kamate i obaveze javnih i državnih preduzeća, kao što je to Mali uradio sa gradskim dugom.

Doduše, dodatnu zabunu unosi izjava novog ministra finansija RTS-u u kojoj je rekao da su republičke javne finansije „stabilizovane, tri godine unazad imamo suficit, učešće javnog duga nam je ispod 60 odsto, a bilo je preko 70 pre nekoliko godina“, što znači da je ipak u ovom slučaju koristio međunarodno prihvaćenu metodologiju po kojoj je gradski dug ipak bio tri puta manji od onog što je on tvrdio samo koji minut ranije.

Takođe, faktografije radi, republička kasa je imala suficit samo u 2017. godini, mada je od 2015. do 2017. godine ostvarivan primarni suficit (kada se iz rashoda izuzmu kamate na javni dug).

Ali ako se Mali ne slaže sa mišljenjem stručnjaka oko onoga što je zatekao u gradskoj kasi 2013. godine kao gradonačelnik, možemo bar da pogledamo šta sada zatiče kao ministar finansija 2018. godine.

Na kraju 2017. godine konsolidovani bilans (svih nivoa države) je završio u suficitu od 53,3 milijarde dinara, odnosno 1,2 odsto BDP-a, dok je suficit republičkog budžeta iznosio 33,9 milijardi dinara. Dušan Vujović je u septembru 2014. godine preuzeo Ministarstvo finansija, a u februaru 2015. je zaključen trogodišnji aranžman sa MMF-om koji je postavio okvir za fiskalnu konsolidaciju. Sa deficita države od 258 milijardi dinara 2014. godine (6,6 odsto BDP-a), deficit je u 2015. godini smanjen na 149 milijardi, zatim na 54 milijarde u 2016. da bi došli na pomenuti suficit prošle godine. Istovremeno, nasuprot projekcijama MMF-a nije se desila recesija, već je beležen (skroman) privredni rast. Iz recesionih minus 1,8 odsto u 2014. godini, BDP je u 2015. porastao za 0,8 odsto, zatim naredne godine za 2,8 odsto, da bi prošle godine imali rast od 1,9 odsto. Takođe, prošle godine BDP po stanovniku je prvi put prešao 5.000 evra (dostigavši 5.226 evra), ali to je posledica pre odliva stanovništva nego privrednog rasta.

Javni dug na kraju 2014. godine iznosio je 22,8 milijardi dinara, što je tada bilo 70,4 odsto BDP-a. Dug je nastavio da raste u 2015. kada je dostigao 24,8 milijardi dinara ili rekordnih 74,7 odsto BDP-a. Na kraju 2016. nominalni iznos duga je ostao isti – 24,8 milijardi evra, ali je smanjen u odnosu na BDP na 71,9 odsto. U prošloj godini dug je smanjen za 1,6 milijardi evra na 61,6 odsto, a na kraju marta ove godine je pao i na 59 odsto BDP-a. Mali je kao jedan od svojih ciljeva naveo smanjenje javnog duga na ispod 50 odsto BDP-a.

Ekonomista LJubomir Madžar ističe da ne bi trebalo prognoze zasnivati na izjavama političara, jer se njihova dela često razlikuju od reči.

„Svaki novi funkcioner ima rezervu parola. Novost bi bila da je izjavio nešto drugačije od onog što svi govore. Meni novi ministar deluje kao operativno efikasan, mlad čovek u punoj snazi koji će slediti instrukcije onih koji su politički iznad njega i da će u tome biti efikasan. Ne očekujem da bude onako stručan kao prethodni ministar koji dolazi iz struke i koji je imao veliko međunarodno iskustvo“, ocenio je Madžar. On je istakao i da eventualna politika podsticanja ekonomskog rasta potrošnjom promašaj.

„Potrošnja ne može dovesti do privrednog rasta i Vujović je to razumeo. Potreban je prvo rast da bi imalo šta da se potroši. Potrošnja može nakratko izazvati neki rast i to traje dok ima rezervi, ali na duže staze rast dolazi samo sa povećanjem kapaciteta i investicijama. Nadam se da će Mali to razumeti, kao što je Vujović razumeo“, ocenio je Madžar.

Za ekonomistu Milana Kovačevića problem predstavlja najava ministra da će budžet biti što veći jer to znači s druge strane veće uzimanje od građana i privrede, posebno privatnog dela koji u najvećoj meri puni budžet.

„On kao da je zaboravio da su u finansijama s jedne strane porezi, a s druge strane potrošnja. Doduše u njegovoj biografiji nema puno iskustva u javnim finansijama. Kaže da je kao gradonačelnik vodio gradske finansije, ali pitanje je koliko to radi gradonačelnik pošto u gradskoj upravi postoji osoba koja se time bavi“, smatra Kovačević dodajući da je moguće i da će on možda raditi ono što mu se kaže, ali da to onda pravi dodatni prostor za grešku.

 

Pokazatelj 2014 2015 2016 2017

BDP (u eur) 33,3 mlrd 33,5 mlrd 34,6 mlrd 36,8 mlrd

realni rast BDP-a (u%) -1.80% 0,80% 2,80% 1,90%

BDP po stan. (u eur) 4.672 4.72 4.904 5.226

Konsolidovani bilans države (u din) – 258,1 mlrd – 149,1 mlrd -54 mlrd

Konsolidovani suficit/deficit (u %BDP) -6,60% -3,70% -1,30% 1,20%

Javni dug/BDP 70,40% 74,70% 71,90% 61.60%

SDI (u eur) 1,24 mlrd 1,8 mlrd 1,9 mlrd 2,4 mlrd

Siniša Mali poveo dvoje ljudi iz grada

Zajedno sa novoizabranim ministrom finansija u Ministarstvo se preselilo i nekoliko njegovih najbližih saradnika iz Skupštine Beograda. Reč je o Luki Tomiću, koji će i dalje biti šef kabineta ministra finansija, dok će posao savetnika za medije obavljati Ana Pančić.

„Tim kabineta Siniše Malog još nije potpuno oformljen. Tomić i ja smo za sada jedini koji smo iz Dragoslava Jovanovića otišli u Ministarstvo finansija“, kaže za Danas Ana Pančić.

Što se tiče samog ministarstva, sagovornici Danasa iz Vlade Srbije tvrde da Mali neće moći mnogo ljudi da promeni u finansijama. „Verovatno će moći da promeni najviše dvoje, ali koje to još niko ne zna“, kaže sagovornik Danasa, aludirajući na pomoćnike i državne sekretare.

M. R. M.