Šinvoz čeka drugu šansu

Tri najveća poverioca Šinvoza predložiće da se stečajni postupak koji je nad tom firmom otvoren u novembru prošle godine i vodi se pred Trgovinskim sudom u Zrenjaninu, okonča kroz reorganizaciju. Na ročištu koje je održano 7. maja ove godine, sumirana su ukupna dugovanja koja iznose 560 miliona dinara, a rok u kojem poverioci treba da se izjasne da li će naplatu tražiti kroz prodaju firme (bankrot) ili reorganizaciju, istekao je 16. maja. Od ukupnih potraživanja, oko 360 miliona odnosi se na obaveze prema kompaniji TTC Logistik iz Beograda Nebojše Ivkovića (inače, bivšeg vlasnika Šinvoza) kao i dve firme povezane sa njim (Kargo buš švajc i Kargo vaduz iz Lihtenštajna). Oko 60 miliona dinara iznosi dug prema dobavljačima i poslovnim partnerima, dok su radnici prijavili potaživanja za zaostale zarade u ukupnom iznosu od 140 miliona dinara.

Visoka cena za „gubitaša“

Preduzeće Šinvoz prodato je na aukciji 2004. godine. Početna cena firme bila je 62,5 miliona dinara, a kupljena je za 240 miliona. Bivši menadžment Šinvoza ističe da su fabrike sličnog proizvodnog programa prodate po znatno nižim cenama. Primera radi, Fabrika vagona iz Kraljeva postigla je cenu od 16 miliona dinara, dok je Goša iz Smederevske Palanke kupljena za 140,5 miliona dinara. Menadžment tvrdi i da je fabrika u momentu privatizacije bila u gubicima a da je već u prvoj godini posle prodaje ostvarila dobit. Primera radi, poslovni prihod u 2002. godini iznosio je 265 miliona dinara, u 2004. je realizovan 191 milion, dok je 2005. godine prihod uvećan četiri puta i iznosio je 915 miliona, da bi u 2006. godini premašio milijardu dinara.

– Plan reorganizacije moći će da se realizuje kada odluka suda o prihvatanju tog plana bude pravosnažna. To bi trebalo da se dogodi za dva do tri meseca, kada isteknu rokovi za žalbe na koje imaju pravo ostali poverioci. Prvi korak je da se obnove sertifikati o bezbednosti proizvodnje i dozvole, što znači da bi fabrika mogla da bude ponovo u pogonu tek za oko šest meseci. U prvoj fazi reorganizacije, ključno je da se obnovi infrastruktura posle čega bi usledilo pokretanje proizvodnje u pogonu za izradu osovina i donjih postroja vagona, a kasnije i osposobljavanje radionica za remont. Na kraju te faze mogli bismo da pokrenemo i poslove rekonstrukcije vagona, što podrazumeva pretvaranje sadašnjih teretnih vagona u postolja za kontejnere, jer je taj oblik prevoza roba sve traženiji i u teretnom transportu srpskih železnica. Time bi, u naredne dve do tri godine, bila zaokružena prva faza reorganizacije – kaže za Danas Dragan Jevtović, bivši direktor Šinvoza.

U igri i francuski Lor

– Francuski Lor je firma koja postoji od 1952. godine, a jedan od pet direktora je Srbin koji je i uticao da se ta kompanija zainteresuje za kupovinu Šinvoza. Njima je portebna fabrika ovog profila, jer je Šinvoz jedini remonter na Balkanu za određeni tip lokomotiva, a Lor ima ugovorene poslove za narednih deset godina. Predstavnici sindikata obišli su pogone koje je ta firma otvorila u Bačkoj Topoli i razgovarali smo o tome da Lor otkupi dugovanja poverilaca, da ih isplati po okončanju sudskog postupka, kada odluke postanu pravosnažne, dok je dugovanja prema zaposlenima spreman da izmiri odmah. Mislimo da je ponuda dobra, ali da bi bila realizovana, potrebno je da prorade institucije sistema, pre svega Trgovinski sud u Zrenjaninu – najbolje rešenje bilo bi da Ministartsvo pravde izuzme taj sud iz postupanja u stečaju Šinvoza – rekao je za Danas Mirko Malešev, predsednik Samostalnog sindikata za Banatski okrug.

Kad je reč o drugoj fazi, naš sagovornik podseća da je planirano povezivanje sa strateškim partnerima a jedna od opcija je udruživanje sa nemačkim Simensom na projektu rekonstrukcije tramvaja za Beograd. To bi omogućilo Šinvozu da postane lokalni partner te kompanije koja očekuje i nove poslove sa Železnicom Srbije. Treba podsetiti da su sve železnice u zemljama iz okruženja iskoristile evropske predpristupne fondove za obnavljanje svojih resursa a sada je na redu Srbija.
– Istovremeno, zainteresovani smo za saradnju sa španskom Temoinsom, koja je specijalizovana za proizvodnju modularnih sistema i sklopova za železnika vozila. Sa Špancima bismo ušli u poslove remonta putničkih, salon i spavaćih vagona, po savremenoj tehnologiji koju je propisala EU – ističe Jevtović i podseća da odluku o bankrotu ili reorganizaciji firme u stečaju, prema Zakonu o stečaju, donose isključivo poverioci.
Nova struktura kapitala u Šinvozu biće utvrđena posle reorganizacije, zavisno od priznatih potraživanja i potrebe za novim ulaganjima. Taj proces neće biti lak, upozorava Jevtović, jer fabrika više od šest meseci ne radi, „ali to predstavlja najbrži put za pokretanje proizvodnje“. On očekuje i da će pored ugovorenih poslova od Železnice Srbije u kontinuitetu pristizati i novi, jer iako je sada umesto ranijih petogodišnjih ugovora, ustanovljena tenderska procedura za sve radove koji se izvode za potrebe srpske železnice, mala je“verovatnoća da će se pojaviti konkurentnije strane firme, s obzirom na to da je jedan od najvećih troškova u remnotu, transport oštećenih vagona. S druge strane, srpske fabrike koje se bave proizvodnjom ili remontom vagona, nisu konkurenti jedna drugoj, jer svaka od njih ima specijalizovan program za neku od faza obnavljanja šinskih vozila.
– Zrenjaniska fabrika ima perspektivu, jer je tržištu Srbije u ovom trenutku potrebno najmanje 4.000 teretnih vagona dok evropskim železnicama, prema grubim procenama, nedostaje oko 400.000 vagona. Pri tom, treba imati na umu i da Evropska unija sve više insistira na železničkom i rečnom transportu roba, kao ekološki prihvatljivijem ali i jeftinijem prevozu u odnosu na drumski. To je bio posnovni razlog zbog koga su poverioci predložili plan reorganizacije Šinvoza – naglašava Javtović i dodaje da do stečaja fabrike nije trebalo ni da dođe.
U prilog tome, on navodi podatak da je fabrika, početkom prošle godine, imala ugovorene poslove u vrednosti od 320 miliona dinara, što je garantovalo punu uposlenost za devet meseci. Međutim, zbog opstrukcije zaposlenih koji su masovno koristili bolovanja, pa je bilo perioda kada ih je i više od polovine otsustvovalo sa posla, posao je u prva tri kvartala realizovan samo delimično (naplaćeno 170 miliona dinara) odnosno ostvarena je produktivnost od 53 odsto. To je izazvalo kašnjenje u isplati zarada i nelikvidnost firme, koja je prouzrokovala stečaj.
– Zaposleni su organizovali proteste i pre uvođenja stečaja tvrdeći da je bivši vlasnik „isisavao“ kapital iz firme kako bi je doveo u „dužničko ropstvo“. Međutim, istina je da je u Šinvoz iz Ivkovićevih firmi „upumpavan“ kapital, o čemu svedoči podatak da je 2005. godine, da bi proizvodnja mogla da se organizuje, Ivkovićeva kompanija TTC Logistik pozajmila Šinvozu 410 miliona dinara. U momentu uvođenja stečaja taj dug je smanjen na 140 miliona dinara, a bio bi još i manji da nije bilo opstrukcije u proizvodnji. Takođe, u krugu fabrike i sada se nalazi oko 400 vagona koji su predviđeni za rekonstrukciju ili remont, što govori da je menadžment zaista želeo da organizuje rad u firmi – kaže Jevtović.
On tvrdi i da su radnici Šinvoza u proteste krenuli motivisani „slučajem Jugoremedije“, koja je zaista imala problema sa bivšim vlasnikom. Međutim, podseća Jevtović, radnici su zaboravili da Jugoremedija pripada farmaceutskoj industriji koja je visokoprofitabilna grana, dok je pokretanje proiuzvodnje u metaloprerađivačkoj grani daleko mukotrpniji poduhvat. Razlog više za oprez trebalo je da bude i činjenica da svih šest srpskih fabrika koje se bave remontovanjem ili proizvodnjom šinskih vozila, posluje uz velike teškoće.
Bivši radnici Šinvoza iz druge vizure posmatraju situaciju i ističu da su veliki broj bolovanja i kasniji protesti bili posledica neisplaćenih zarada. Oni se, istovremeno, protive ne samo reorganizaciji nego osporavaju i zakonitost u postupku uvođenja stečaja. Podsećaju da je Agencija za privatizaciju raskinula kupoprodajni ugovor sa bivšim vlasnikom, ali da on može da ponovo postane većinski vlasnik kroz stečaj, jer je tokom upravljanja Šinvozom, namerno napravio najveća dugovanja prema firmama koje su u njegovom vlasništvu. Zaposleni su prilikom protesta tvrdili i da fiktivnom dokapitalizacijom Ivković uvećava svoj udeo u strukturi kapitala Šinvoza. Kada je sredinom novembra uveden stečaj a radnici se našli na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, protesti su nastavljeni, u krugu fabrike ili ispred sedišta vlade u Beogradu, uz zahtev da državne institucije ponište odluku o uvođenju stečaja.
– Osporićemo najmanje 140 miliona dinara duga prema firmama bivšeg vlasnika, a tvrdim i da je stečaj uveden samo da bi Ivković, sada kao najveći poverilac, povratio vlasništvo nad Šinvozom. A reč je o poslodavcu koji nije isplaćivao zarade radnicima, ljudi su bili gladni, zabeleženi su i smrtni slučajevi. Po našoj prijavi, policija je protiv Dragana Jevtovića, koga je na mesto direktora postavio bivši vlasnik, Dragana Jevtovića, podnela krivične prijave zbog fiktivnih investicija, raspolaganja novcem mimo odluka Upravnog odbora i zbog zloupotreba ovlašćenja u privredi. Mislimo da Šivnoz ima pravo na drugu šansu, a vidimo je u ponudi francuske kompanije Lor, koja je Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Trgovinskom sudu u Zrenjaninu i Agenciji za privatizaciju uputila pismo o namerama, u kome je predložila da ukupan iznos dugovanja koji su prijavili poverioci, uplati kao depozit sudu a da posle toga preuzme vođenje stečaja. Iz sudskog depozita isplatili bi se poverioci u punom iznosu na osnovu pravosnažnih sudskih presuda, a Lor garantuje da bi odmah angažovao 180 radnika, dok bi do kraja godine 800 radnika dobilo posao – izjavio je za Danas predsednik štrajkačkog odbora Šinvoza Mita Lisica.
U Ministartsvu ekonomije i regionalnog razvoja, Danasu je rečeno da nisu nadležni da rešavaju slučaj Šinvoza, s obzirom da se preduzeće nalazi u stečaju. Sudija Trgovinskog suda u Zrenjaninu Aleksandar Stojiljkovski, koji rukovodi stečajem Šinvoza, kaže za Danas da u tom sudu zvanično nije evidentirana nikakva ponuda za otkup dugova te firme, a za ponudu francuske kompanije nisu čuli ni u Agenciji za privatizaciju.