SIPRI: Srbija najveći vojni ulagač na Zapadnom Balkanu

U Srbiji je vojna potrošnja tokom prošle godine, procenjuje SIPRI, iznosila 1,14 milijardi dolara što je u odnosu na 2018. uvećanje za 326 miliona dolara, odnosno za 43 odsto.

Tim skokom, Srbija je tokom prošle godine prestigla Hrvatsku koja je 2018. bila na prvom mestu po vojnoj potrošnji. Takođe, na listi organizacije SIPRI top 15 država sa najvećim skokom u finansiranju u odnosu na 2018. godinu, Srbija se našla na petom mestu.

Sve države u okruženju u odnosu na 2018. godinu beleže rast u vojnoj potrošnji sa tim da, u količini sredstava koja izdvajaju, Srbija i Hrvatska prednjače, svaka sa oko milijardu dolara u 2019, prenosi RSE.

Ostale države u susedstvu imaju znatno manje vojne investicije – Albanija 198 miliona dolara, Bosna i Hercegovina 183, Severna Makedonija, koja je od ove godine i članica NATO – 151 milion, Crna Gora 89,3 dok je Kosovo u 2019. imalo najmanje vojne rashode – 65,7 miliona dolara.

Ipak, osim Srbije, nijedna od država nije imala procentualno toliko veliki skok u odnosu na 2018. godinu. Srbija se, kako se navodi, poslednjih godina intenzivno naoružavala, a u nabavci se najviše oslanjala na Rusiju.

Za vojna ulaganja Srbije poslednjih godina karakteristična je netransparentnost finansiranja, navodi RSE i dodaje da do sada nije dobio odgovor od Ministarstva odbrane ni na jedno pitanje koje se ticalo cene nabavke naoružanja i vojne opreme koju Srbija kupuje od Rusije.

Ono što se zna jesu sredstva namenjena vojsci iz budžeta Srbije koja su se takođe uvećavala, piše RSE.

Kako se navodi u 2019. godini Ministarstvo odbrane bilo je jedino od svih resora u Vladi Srbije koje je dobilo dodatnih 23,5 milijardi dinara (199 miliona evra) ali i u ovom segmentu nije bilo moguće utvrditi u šta je tačno budžet vojske, od oko 796 miliona evra, uložen jer su prikazi Ministarstva odbrane bili netransparentni.

Hrvatska takođe poslednjih godina jača svoju vojsku. Iako ni približno kao Srbija, i ona je, u odnosu na 2018. godinu, uvećala troškove (za oko 43 miliona dolara) i u 2019. iznosili su jednu milijardu dolara.

Početkom ove godine najavljeno je da će svoju vazduhoplovnu odbranu obogatiti nabavkom novih borbenih aviona ali je zbog krize nastale, usled pandemije virusa korona, ta kupovina privremeno odložena.

Pored toga što prednjače po sredstvima koje izdvajaju za vojsku u odnosu na druge države Balkana, podaci Stokholmskog instituta govore da Hrvatska i Srbija u iznosima prate jedna drugu već godinama unazad. Budžet ove dve države u poslednjih deset godina nije išao ispod 800 miliona dolara na godišnjem nivou, pokazuju podaci SIPRI.

Na Kosovu su, kako se navodi, od kada je proglasilo nezavisnost 2008. ulaganja u vojsku linearno rasla.

Prema informacijama SIPRI, budžet odbrane 2008. bio je 0,9 miliona dolara da bi već sledeće, 2009. godine, bio tri puta veći – 27 miliona. Od 2017. godine sredstva koja se na Kosovu izdvajaju za vojsku bila su iznad 60 miliona dolara.

Transformaciju Kosovskih snaga bezbednosti u oružane snage, koja je trenutno u toku, koči Srbija, navodi RSE i dodaje da je ova tranzicija planirano je da traje deset godina a tokom nje će i budžet, kako je predviđeno, postepeno rasti.

Pored Hrvatske, Crna Gora, Albanija i, od 27. marta ove godine, i Severna Makedonija, članice su NATO među državama Balkana. Na listi SIPRI top 15 država sa najvećim skokom u vojnim rashodima za godinu dana, našla se i Severna Makedonija. Sa 30 odsto većim izdvajanjima u odnosu na 2018. godinu, ona se pozicionirala na šestu poziciju, odmah iza Srbije.

Crna Gora i Albanija u svojim vojnim izdvajanjima takođe pokazuju trend rasta, ali njihovi budžeti, prema podacima SIPRI, nisu naročito oscilirali u poslednjih deset godina.

Ukupna vojna ulaganja u svetu tokom 2019. godine uvećana su za 3,6 odsto u odnosu na 2018. i iznose 1.917 milijardi dolara što je najviši nivo od 1988. godine, pokazuju najnoviji podaci SIPRI.

Kada je reč o državama pojedinačno, top pet po vojnim ulaganjima su SAD, Kina, Indija, Rusija i Saudijska Arabija, i tih pet država zajedno čine čak 62 odsto globalne vojne potrošnje.