Širenje mreže prioritet

Zamenik gradonačelnika Dušan Kostadinović napomenuo je kao osnovni cilj gradske vlasti da pristojni uslovi života budu podjednaki u svim delovima grada.

Proširenje vodovodne i kanalizacione mreže je prioritet, a postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda je jedno od tri u Srbiji. Ono ima izuzetnu važnost ne samo za ekologiju već i za privredni razvoj, gde investitori i te kako gledaju da ispune potrebne visoke evropske standarde. Direktorica JKP „Vodovod“ Daniela Lovrin Gavrilović ukazala je da su ispunjeni svi planirani zadaci u protekloj godini. Najvažnije, građani su obezbeđeni pijaćom vodom i nijednog trenutka, čak i u vreme tropskih vrućina, nije dolazilo u pitanje snabdevanje građana.

Svakog sekunda sa izvorišta se u mrežu distribuira više od trista litara kvalitetne pijaće vode. Ono što je izuzetno važno jeste i to da ova voda potiče iz tzv. cerske žice, i praktično joj ne treba prerada. Kapaciteti su dvostruko veći, i zato je važno širenje vodovodne i kanalizacione mreže.

Uspešnom radu preduzeća doprinela je donacija Nemačke razvojne banke od 900.000 evra. Iz tih sredstava rekonstruisan je vodotoranj, prvi put posle njegove izgradnje, a obavljena je i rekonstrukcija i dogradnja crpne stanice „Metaloplastika“. Vrednost investicije je 49 miliona dinara, a time je rasterećen ceo kanalizacioni sistem. Prethodnih godina dešavalo se da u naselju Čavić kanalizacija nije mogla da primi velike količine padavina, i voda se skupljala po dvorištima i ulicama.

Potpuno je obnovljen i vozni park. Nabavljeno je deset terenskih vozila, dva bagera, dva kamiona, a posebno vredna je cisterna visokog pritiska, čime će biti omogućeno plansko čišćenje kanalizacione mreže. S obzirom da postoji mogućnost proširenja vodovodne mreže za oko četiri hiljade priključaka i za dvostruko manje kanalizacionih priključaka, novom razvojnom politikom preduzeća omogućeno je da građani snose samo troškove nabavke materijala. Sve ostale troškove, pre svega radove, finansiraće preduzeće i za to je izdvojeno 30 miliona dinara. Novina je i praktično rešenje koje se primenjuje u Sloveniji, tzv. vakuumska kanalizacija. Sistem je pogodan za područja sa visokim podzemnim vodama u ravničarskim predelima. Zahteva ukopavanje cevi manjeg profila na mnogo manjoj dubini. I po nekim procenama pojeftinjuje radove i do 40 odsto. Za ove poslove JKP „Vodovod“ konkurisalo je kod Evropske unije za 72 miliona dinara, jer je poznato koliki značaj se pridaje ekologiji.

Posebno mesto ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, u koje je Evropska unija uložila oko 20 miliona evra. Rajko Šušić, rukovodilac ovog sektora, istakao je da postrojenje radi od prošle godine, a da je u drugoj fazi predviđen završetak tzv. linije mulja. Svakog dana postrojenje preradi 1.600 kubnih metara vode, iza čega ostane oko sto tona mulja. Međutim, desilo se to da regionalna deponija u Sremskoj Mitrovici, koju je takođe finansirala Evropska unija, odbije da primi ovaj mulj koji je neopasan komunalni otpad. Građevinsku dozvolu potpisala je tadašnja ministarka Zorana Mihajlović i o svemu ovome obavešteni su predstavnici EU. I prošlu godinu ovo preduzeće pozitivno je poslovalo, što se očekuje i za tekuću godinu.

Energija i kompost iz otpadnog mulja

Zasad otpadni mulj preuzima preduzeće specijalizovano za ovu vrstu otpada. U narednoj godini predviđeno je da po 150 miliona dinara ulože Evropska unija i Republika Srbija kako bi se završila druga faza izgradnje, a time bi se dobila energija za rad postrojenja. Ostatak od pet odsto otpadnog mulja koristio bi se kao kompost.