Siromašni rođaci nisu dobrodošli

 Evropski zvaničnici, analitičari i diplomate potvrđuju ocenu da je otud i predočeno da u narednih pet godina neće biti prijema novih članica, dok, recimo, britanski politički krugovi misle da bi proces ulaska novih zemalja u redove Unije, jednostavno, trebalo zaustaviti. U Evropskoj komisiji preovladao je stav da se mora naći novi pristup u pregovorima sa kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u evropskoj porodici, kako se ne bi dogodilo da, recimo Srbija i Crna Gora, ne dođu na prag EU kao „siromašni rođaci“. Te zemlje bi prethodno trebalo da se u svakom pogledu približe proseku u EU i time uvere svoje buduće partnere da će u ekonomskom smislu, ali i kao politički razvijena društva, dati doprinos jačanju, a ne slabljenju Unije. Komisija je za to dobila podršku Saveta ministara EU, a s vladama Zapadnog Balkana postignut je dogovor da se put ka članstvu temelji na ekonomskim reformama koje će podstaći privredni rast i zapošljavanje. Evropska unija će podrškom iz svojih fondova za pripremu kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo pomoći sprovođenje tih, za stanovništvo teških reformi, očekujući pritom podršku Evropske investicione banke, kao i drugih svetskih finansijskih organizacija.

Zemljama Zapadnog Balkana predstoje „krv, znoj i suze“, napisao je tim povodom ugledni švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung, parafrazirajući poruku, koju je britanski premijer Vinston Čerčil uputio svojim sunarodnicima početkom Drugog svetskog rata. Prelomni trenutak za evropsku budućnost Zapadnog Balkana bio je i tema rasprave u briselskom Centru za evropsku politiku. Novinari su pitali zvaničnike Evropske komisije da li će ljudima na Zapadnom Balkanu jasno biti predočeno da ih na putu ka Uniji čeka ono što je svojevremeno Britancima poručio Čerčil. Odgovor je bio isti kao i onaj koji su nedavno, posle razgovora s visokim funkcionerima Evropske komisije u Briselu, dali čelnici Saveta stranih investitora u Srbiji. Taj odgovor se svodi na to da ako se temeljne reforme budu odlagale, onda će se ekonomska, socijalna, ali i politička situacija pogoršavati. Evropska unija naložila je zemljama Zapadnog Balkana da do januara 2015. izrade ubedljive planove ekonomskog oporavka i reformi, što će biti sprovedeno pod nadzorom Komisije i usaglašavano s ciljevima ekonomskog rasta, otvaranja novih radnih mesta i pospešivanja konkurentnosti u Uniji.

Direktor za proširivanje u Evropskoj komisiji Kristijan Danijelson objasnio je da će ozbiljan program reformi dati čvrstu osnovu za ekonomski dijalog s EU, pri čemu će nacionalne specifičnosti biti uvažene. On smatra da bi se uklanjanjem prepreka u institucionalnim i privrednim mehanizmima mogao stvoriti prostor za razvoj tržišta radne snage, što bi značilo lakše zapošljavanje, mada i otpuštanje s posla. Osim toga, smanjivanje velikog upliva države i jačanje vladavine prava omogućilo bi dalji razvoj privatnog sektora. Bitna je i reorganizacija penzionog sistema, utvrđivanje „zdravih sredstava“ za zdravstveno osiguranje, jačanje delotvornosti državne uprave i posebno sposobnosti poreskih službi. „Ekonomije Zapadnog Balkana su i dalje ranjive na spoljne udare i gubitak poverenja investitora“, upozorio je visoki funkcioner EK i naglasio da preokreta ne može biti bez strukturnih reformi, uključujući velike, iz budžeta subvencionisane, gubitaše, kao što su javna preduzeća, posebno u Srbiji. Jedan od zaključaka je da je od presudnog značaja da se stvore povoljni makroekonomski i zakonski uslovi za biznis, jer bez uređenog otvorenog tržišta, koje bi moralo biti regionalno, teško će doći strani kapital. A bez investicija nema ni oporavka, jer u regionu nema dovoljno svežeg kapitala, a domaći kapitalisti, čak i ako imaju nešto sredstava, mahom su usredsređeni na spekulativne poslove.

Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta iz Brisela

Izvor: EurActiv

Strukturne reforme za brži oporavak

Regionalni dijalog, posebno u vezi sa ekonomskim pitanjima, bitan je, s obzirom na to da se sve zemlje Zapadnog Balkana suočavaju sa velikim ekonomskim izazovima. Analitičari upozoravaju da je, uprkos strategiji EU za ekonomski rast i zapošljavanje do 2020. koja je dala jasne smernice, rast u zemljama Zapadnog Balkana, utemeljen na izvozu, i dalje na niskom nivou. Oni se slažu sa ocenom Evropske komisije da su i onako spor privredni rast u većini zemalja regiona, dodatno usporile teške posledice velikih poplava u Srbiji i BiH. Procenjuju takođe da samo strukturne reforme mogu podstaći brži privredni rast i oporavak.