Građani Srbije sve više koriste internet, kompjutere i mobilne telefone, sve češće kupuju robu onlajn, plaćaju račune i šalju ili primaju novac Pejpalom.
Ali u isto vreme, raslojavanje društva sve se jasnije vidi, jer dok ukupno uzevšti društvo „digitalno napreduje“, njegov siromašniji deo je ove godine je po prvi put počeo da – nazaduje.
Rezultati upravo objavljenog istraživanja Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da u Srbiji skoro 66 odsto domaćinstava ima kompjuter, a skoro 65 odsto ih ima internet. Međutim, kada se uzme u obzir socijalna struktura, jasno je da porodice koje mesečno raspolažu sa do 300 evra i dalje uglavnom ne mogu sebi da priušte ni računar ni internet. Štaviše, štednja očigledno toliko pogađa ovu kategoriju naših sugrađana, da su čak i neki koji su do skoro u svojim kućama imali kompjutere i plaćali internet, sada morali da se odreknu ovog „luksuza“.
Tako u grupi domaćinstava čiji prihodi ne prelaze 300 evra mesečno sada ima samo njih 47,1 odsto sa kompjuterom, a pre godinu dana ih je bilo 47,9 odsto. Dakle, 0,8 odsto ovakvih porodica je moralo da se „pozdravi“ sa kompjuterom – ili da ga proda ili da ne kupi novi ako se stari pokvario. Slično je i sa internetom, gde je zastupljenost pala sa 46,4 na 46,1 odsto. Štaviše, manje ovakvih porodica sebi danas može da priušti kompjuter i internet nego što je to bio slučaj čak i u 2014. godini.
Ovi pokazatelji su u oštrom kontrastu sa rezultatima svih ostalih kategorija domaćinstava. Porodice koje mesečno imaju od 300 do 600 evra u 83,2 odsto slučajeva imaju kompjuter, dok čak 95 odsto porodica koje raspolažu sa više od 600 evra imaju računar. U obe ove grupe upotreba računara i interneta raste, što govori da štednja njih još nije naterala da počnu da razmišljaju o eliminisanju ovih uređaja iz svojih stanova.
Zanimljivo je i otkriće da je broj televizora takođe počeo da se smanjuje. Pre dve godine u Srbiji je 99 odsto porodica imalo televizor, 2015. godine 99,3 odsto, a ove godine – samo 97,8 procenata. Da li su i ovde posredi ekonomski razlozi ili TV počinje polako da ustupa mesto internetu, tek će se videti.
Zanimljivo je i da broj računara u kućama raste – za 1,4 odsto, ali da su to većinom „desktop“ kompjuteri, dok je broj domaćinstava sa laptop računarom tek neznatno povećan – za 0,2 odsto. Inače, skoro 40 odsto porodica u Srbiji ima laptop.
Korišćenje mobilnih telefona za pristupanje internetu je još jedan snažan trend, koji traje već godinama. U 2016. je tako čak 76,5 domaćinstava koristilo mobilni za pristup netu, što je čak 8,6 odsto više nego pre godinu dana.
Skoro 58 kuća ima brz internet, ali i pored toga u Srbiji i dalje ima skoro 30 odsto građana (tačnije 29,2 odsto) koji nijednom u životu nisu koristili internet. Još malo pa svaki treći čovek.
Šta radimo kad smo onlajn?
Podaci iz ankete Zavoda za statistiku pokazuju da 90,3 odsto mladih (do 25 godina starosti) ima nalog na nekoj od društvenih mreža, uglavnom fejsbuku ili tviteru. Zato ne treba da čudi da su društvene mreže pri vrhu liste najpopularnijih aktivnosti na internetu u Srbiji, ali i pored toga, nisu u samom vrhu.
Na prvom mestu su jutjub i drugi sajtovi koji nude video snimke koje posećuje 84 odsto korisnika interneta u Srbiji. Zatim slede sajtovi novinskih kuća i drugi na kojima se mogu čitati vesti, što radi 77,4 odsto ispitanika, a onda slede fejsbuk i tviter koje upotrebljava 68,7 odsto internet korisnika.
Zanimljivo je i da je internet kupovina sve popularnija, pa je tako 45,4 odsto ljudi koji koriste net, u poslednjih godinu dana nešto i kupilo onlajn, pri čemu je u polovini slučajeva, to nešto bila odeća ili sportski predmeti.
Skoro svaki peti korisnik interneta služi se elektronskim bankarstvom, dok Pejpal i slične servise upotrebljava oko 12 odsto ljudi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
