Siromaštvo „guta“ kilovat sate

Naime, veliki broj građana svoje domove tokom grejne sezone zagreva električnom energijom zbog njene niske cene u poređenju sa onom koja je aktuelna u susednim zemljama.

Drugim rečima, kada se računica stavi na papir, jasno se uočava da je struja zbog svoje cene (koja je znatno niža nego u regionu) primamljiv energent za zagrevanje stanova (u slučaju da se TA peći uključuju samo noću) zbog čega se znatan broj građana odlučuje na takav potez kako bi se uštedelo na računima. Podatak da su zarade u Srbiji među najnižima u Evropi znatno utiče na to da je grejanje na struju češći slučaj nego u regionu.

Koliko je velika potrošnja struje u Srbiji najbolje pokazuje podatak da se na mesečnom nivou, primera radi, u Sloveniji i Hrvatskoj u proseku troši 250 kilovat sati po domaćinstvu, u Bosni i Hercegovini 375, Makedoniji 350 a u Srbiji čak 400 kilovat sati električne energije. Toliko se troši i u Crnoj Gori ali treba naglasiti da tamo država subvencioniše račune određenim kategorijama građana a postoje tarife u kojima su kilovati znatno jeftiniji nego u onim najskupljim. Razlog zbog čega je potrošnja struje u drugim zemljama sa prostora bivše Jugoslavije niža nego u Srbiji je taj da je u svakoj od njih cena električne energije znatno skuplja. Drugim rečima, domaćinstva u regionu nemaju ekonomski rezon da se zagrevaju na struju kao što tu opciju mogu da koriste potrošači u Srbiji. Statistički podaci pokazuju da u zemljama Evropske unije domaćinstvo u proseku ne troši više od 250 kilovat sati struje mesečno.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i bivši državni sekretar u Ministarstvu energetike Nikola Rajaković za Danas objašnjava da postoji više razloga zbog kojih se u regionu troši više struje nego što je to slučaj u Srbiji.

– U Sloveniji i Hrvatskoj postoji navika da se kuva uglavnom uz korišćenje gasa pa je i to jedan od razloga zašto je potrošnja električne energije manja u tim zemljama nego u Srbiji. Drugi razlog je taj što je u Srbiji cena električne energije ubedljivo najniža u regionu što stvara mogućnosti da se domaćinstva greju na struju – ističe naš sagovornik.

On dodaje da nije reč o bahatosti potrošača u Srbiji već o problemu ekonomske prirode.

– Zarade u Srbiji su veoma niske, čemu je prilagođena i cena električne energije tako da potrošači nalaze ekonomsku računicu da se greju na struju. To rade kako bi uštedeli kućni budžet, odnosno smanjili rashode. To se može navesti kao i osnovni razlog velike potrošnje struje u Srbiji. Tako će biti sve dok cena struje za domaćinstva kod nas ne dostigne važeći nivo u susednim zemljama jer potrošači u Srbiji tada više neće moći da se greju na struju zbog toga što će im sa ekonomske tačke gledišta to biti neisplativo – navodi Rajaković.

Jedan od razloga veće potrošnje struje u Srbiji je i loša energetska efikasnost zgrada, odnosno loša izolacija, stari prozori kroz koje odlazi i do 30 odsto energije, pa se i oni koji imaju centralno grejanje, zimi dogrevaju na struju.

Potrošači spremni da štede

Iako je potrošnja struje u Srbiji velika to ne znači da potrošači nisu spremni da štede. Naprotiv, podaci istraživanja koje su svojevremeno sproveli agencija Ninamedia i Elektroprivreda Srbije pokazuju da čak 81 odsto građana štedi struju u svojim stanovima. Oko 35 odsto građana u poslednjih nekoliko godina ugradilo je novu stolariju i toplotnu izolaciju. Kao osnovni razlog za štednju struje 86 odsto građana u tom istraživanju navodi niže račune. Više od trećine ispitanika navelo je da vodi računa da ne ulazi u crvenu zonu i da više koristi jeftinije tarife, plavu i zelenu. Takođe, ako potrošači bojler uključuju samo noću kada je struja četiri puta jeftinija, račun se može smanjiti i za 30 odsto.