Sistematsko otimanje imovine srpskih firmi u Hrvatskoj

Pre nego što je usvojen u Saboru, ovaj zakon je izazvao veliko nezadovoljstvo u Srbiji i Bosni i Hercegovini jer će to, kako je shvaćeno, u praksi značiti da imovinu pravnih lica iz drugih republika bivše SFRJ, Hrvatska može dati na upravljanje trećim osobama na čak 30 godina, bez plaćanja najamnine. Posle će ti zakupci imati mogućnost otkupa te imovine, odnosno nekretnina.

Zbog toga su mnogi ovaj zakon protumačili kao „otimačinu“ u režiji hrvatske države, a za sam zakonski akt kažu da je „skandalozan i antievropski“. Hrvatska navedenim zakonom krši Bečki sporazum o sukcesiji, koji je potpisan 21. juna 2001. To je pokušaj da se jednim zakonom koji je apsolutno u suprotnosti sa Sporazumom o sukcesiji, imovina srpskih preduzeća stavi pod punu kontrolu hrvatskih vlasti.

Srpski zvaničnici navode da je Srbija uradila sve što je do nje i da joj ne preostaje ništa drugo nego da se obrati Ujedinjenim nacijama, koje su garant tog sporazuma. Plan je da do kraja ove godine zaštitu od diskriminacije pred komitetom UN zatraže pojedine srpske firme čija je imovina oduzeta u Hrvatskoj. U svakom slučaju treba „eskalirati“ pitanje vraćanja imovine srpskih firmi u Hrvatskoj.

Vlasništvo i upravljanje

Hrvatska ističe da se ovim zakonom ne rešava pitanje vlasništva, već se samo imovina koja je u međuvremenu potpuno zapuštena stavlja u funkciju.

Ocenjeno je da izmene i dopune Zakona o upravljanju državnom imovinom, zapravo predstavljaju završni čin „otimanja imovine srpskih preduzeća“. Ovim zakonom Hrvatska krši ne samo sopstveni Ustav, evropsko zakonodavstvo, krši i Bečki sporazum o sukcesiji – Aneks G tog sporazuma, koji se zove privatna svojina i stečena prava, i u kojem se jasno kaže da svim građanima i pravnim subjektima moraju biti vraćena prava koje su imali na dan 31. decembra 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama moraju biti proglašeni ništavnima.

Hrvatska je 2004. ratifikovala Bečki sporazum o sukcesiji, ali za ovih 14 godina nije učinila ništa da taj sporazum zaživi. Otimanje srpske imovine u Hrvatskoj počelo 1991. godine, ali traje do danas.

Srbija će sačiniti popis imovine srpskih firmi u bivšim jugoslovenskim republikama, kako bi mogla da pomogne preduzećima u rešavanju tog pitanja. U tom cilju, Republička direkcija za imovinu pozvala je početkom septembra ove godine preduzeća i javne ustanove koji su imali nepokretnu imovinu na teritoriji bivših republika da im dostave podatke i dokumentaciju o toj imovini, kako bi se formirao jedinstven registar njihove nepokretne imovine.

Poziv se odnosi na sva pravna lica i preduzeća, ali i ustanove koje su imale odmarališta, lokale, da dostave Direkciji dokumentaciju koja je sačuvana. Cilj je da se napravi registar kako bismo mi kao država mogli da zauzmemo stav kako da im pomognemo u rešavanju tih procesa“, rekao je direktor Direkcije.

U bivšim republikama ostalo je mnogo imovine srpskih preduzeća, najviše u Hrvatskoj. Poslednjih decenija sudovi u Hrvatskoj odbijali su tužbene zahteve preduzeća iz Srbije, pozivajući se na to da su preuranjeni i da je potrebno zaključiti bilateralni sporazum, kojim bi se razradio Aneks G Sporazuma o sukcesiji. Međutim, već godinama Hrvatska odbija da taj sporazum potpiše.

Sud za ljudska prava u Strazburu preporučio je da dve države zaključe taj bilateralni sporazum, ali i naglasio da „Hrvatska još uvek nije usvojila bilo koje zakonodavstvo za implementaciju sporazuma, kojim bi se stavio na snagu Aneks G“.

Veliki problem predstavlja i to što su firme kojima je imovina ostala u bivšim YU republikama otišle u stečaj, ili su privatizovane.

Procenjuje se da je vrednost imovine preduzeća iz Srbije u Hrvatskoj u trenutku raspada SFRJ iznosila oko 1,8 milijardi evra, a hrvatskih u Srbiji oko 800 miliona evra. Pored toga, 40.000 stanarskih prava oteto je Srbima u Hrvatskoj, zatim 50.000 slučajeva neisplaćene dinarske i devizne štednje, kao i 800.000 katastarskih parcela poljoprivrednog i šumskog zemljišta.

Prema drugoj proceni, imovina firmi iz Srbije i prognanih Srba u Hrvatskoj, koji su ostavili najmanje 65.000 kuća, vredi bar nekoliko milijardi evra.

Ustavni sud Srbije zauzeo je stav da se Aneks G Sporazuma o sukcesiji direktno primenjuje, što znači da se hrvatskim firmama vraća imovina u Srbiji. Brojni lokali, ali i druge nepokretnosti, već su vraćeni ili su u procesu vraćanja firmama iz Hrvatske. Pravo privatne svojine je neotuđivo pravo i to je stav našeg Ustavnog suda. I dok srpski sudovi uredno vraćaju hrvatsku imovinu, Hrvatska nastavlja da otima imovinu srpskih firmi.

Formirano 180 predmeta

Udruženje „Oduzeta imovina“, koje okuplja 28 preduzeća iz Srbije i BiH sa imovinom u Hrvatskoj, tvrdi kako se u Hrvatskoj vodi oko 180 predmeta vezanih za povraćaj imovine firmama iz Srbije. Sve oni poseduju imovinu u Hrvatskoj, koju su sticali dok se živelo u jednoj državi – SFRJ, a kojom ne mogu da raspolažu.

Cilj je da zajedničkim snagama, koristeći pravne i političke instrumente, ostvare prava na povraćaj sopstvene imovine. Udruženje je već poslalo pismo svim relevantnim institucijama Evropske unije, UN i nevladinim organizacijama koje štite ljudska prava, među kojima je i „Human Rights Watch“. U pismu ih upozoravaju sa onim što se trenutno dešava u Hrvatskoj.

Među preduzećima koja od Hrvatske potražuju imovinu, uglavnom, odmarališta na Jadranskoj obali, poslovni prostori i stanove na atraktivnim lokacijama, su neke od najpoznatijih kompanija iz nekadašnje zajedničke države, od kojih mnoge i danas posluju. To su „Genex“, „Simpo“ iz Vranja, „Metalac“ iz Gornjeg Milanovca, „Tigar“ iz Pirota, pančevačka „Utva“, „Duvanska industrija“ iz Vranja, danas u vlasništvu firme „Philip Moris“, „Beočinska cementara“, čiji je vlasnik sada francuski „Lafarge“, „Naftna industrija Srbije“ u većinskom vlasništvu ruskog „Gazproma“, „Carnex“ iz Vrbasa i mnoge druge.

Neki su od tih slučajeva stigli i do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, ali ni tu nije zabeležen veći uspeh, pa se planira da se problem iznese pred komitetom za ljudska prava UN u Ženevi.

Jedan od njih je i „Mladost turist“ iz Beograda, firma koja je na hrvatskom delu Jadrana imala odmarališta u Tijesnom, Makarskoj i Baškoj Vodi, imovinu u vrednosti od 35 miliona evra. Nije ih koristila od 1991, kada su ratna dejstva počela, ali ni kasnije jer je Hrvatska već 1992. donela uredbu o zabrani korišćenja te imovine, a 1994. zakon kojim ju je prenela u svoje vlasništvo. Tako je ta imovina i upisana u katastre, zatim prodata ili je uništena. Pravdu ove firme nisu mogli da pronađu ni pred hrvatskim sudovima, ali ni kod suda za ljudska prava u Strazburu, koji se proglasio nenadležnim.

Oteli i traže sudske troškove

Isti sud je odbio da donese presudu i zato jer Srbija i Hrvatska nemaju zaključeni bilateralni sporazum, dok u udruženju „Oduzeta imovina“ ističu da bi taj akt koji je, inače, Srbija ranije nudila Hrvatskoj mogao da reši samo tehnička pitanja, dok suština ostaje ista. A suština je rešena Aneksom G Sporazuma o sukcesiji, a to je da svu onu imovinu koja je postojala 31. decembra 1990. svaka država sukcesor mora da vrati vlasniku koji se nalazi u drugoj republici, odnosno da ga obešteti ukoliko je nemoguće da je vrati.

Zbog toga će udruženje „Oduzeta imovina“ predložiti vladi Srbije novi sporazum sa Hrvatskom kojim bi se obezbedila primena Aneksa G. Predlog podrazumeva vraćanje oduzete imovine, ali i definiše rok u kome bi Hrvatska morala da se izjasni o sporazumu.

Hrvatska sada traži i naplatu sudskih troškova za otetu srpsku imovinu?!

Srpski sud potvrdio je odluku hrvatskog suda kojom je i pravno oteta imovina srpske firme -„Mladost turista“, a uz to se našem preduzeću nameću i ogromni i troškovi sudskog postupka od 82.000 evra. Kako se saznaje, Privredni sud u Beogradu je 13. avgusta ove godine doneo rešenje da se priznaje strana sudska odluka Opštinskog suda u Makarskoj iz 2009. godine, odnosno Općinskog suda u Splitu. Tom odlukom, sva odmarališta beogradskog „Mladost turista“ u Makarskoj, Baškoj Vodi i Tijesnom pripala su preduzeću „Hoteli Baška Voda“.

Reč je o presudi koja je u Hrvatskoj odavno postala pravosnažna i izvršna, pa se postavlja pitanje zašto se traži njeno priznanje u Srbiji. Advokati „Mladost turista“, koji su nedavno podneli žalbu na rešenje Privrednog suda u Beogradu, kažu da je presuda poslata „na priznanje“ samo da bi se naplatili troškovi vođenja postupka u Hrvatskoj.

Ne samo da je reč o „najobičnijoj konfiskaciji imovine“ bez plaćanja bilo kakve tržišne naknade, naglašavaju naši advokati, nego se sada traži i naplata parničnih troškova u basnoslovnoj sumi.

„Hoteli Baška Voda“ traže od „Mladost turista“ 612.000 kuna, od čega bi deo otišao i na račun Republike Hrvatske, na ime sudskih taksa.

Umesto da „Mladost turist“, koji je bez ikakve krivice već 26 godina lišen celokupne imovine u Hrvatskoj, posle višegodišnjeg iscrpljujućeg nastojanja da dođe do pravednog rešenja u „hrvatskom pravosudnom lavirintu“, konačno dobije adekvatno obeštećenje, on bi sada, kroz traženo priznanje strane sudske odluke našeg suda, morao da plati neprihvatljivo i enormno visok iznos zastupničkih troškova protivne strane.

Na potezu je sada Privredni apelacioni sud, koji može da ukine odluku Privrednog suda u Beogradu i vrati predmet na ponovno odlučivanje. Ili da je sam preinači i odbije predlog za priznanje strane sudske odluke.

Autor je nauči savetnik – nekadašnji pomoćnik saveznog ministra