Foto FoNet Aleksandar Barda„Siva ekonomija se smanjivala u periodu od 2009. do 2012. godine, da bi od 2012. do 2016. beležila rast. U poslednjih sedam godina, do 2023. godine, siva ekonomija je opet u padu“, ocenio je Saša Ranđelović, profesor naEkonomskom fakultetu u Beogradu predstavljajući svoj rad „Siva ekonomija u Srbiji-empirijske procene i preporuke za politike“, na naučnom skupu u SANU.
Prema njegovim rečima, prosečno siva ekonomija u Srbiji u periodu od 2009. do 2023. godine iznosila je 23,6 odsto BDP-a.
Najveće učešće sive ekonomije u Srbiji bilo je 2013. godine, čak 29,1 odsto BDP-a, a najmanje 2021. godine 17,9 odsto BDP-a.
U 2023. godini siva ekonomija je činila 21,1 odsto BDP-a prema makroekonomskoj metodi. Odatle, Ranđelović je izračunao da je poreski jaz oko osam odsto BDP-a ili oko šest milijardi evra.
On je podelio izvore sive ekonomije na sivu ekonomiju dohotka i sivu ekonomiju u potrošnji, gde su dva glavna izvora rad na crno i izbegavanje plaćanja PDV-a.
Prema njegovoj proceni, siva ekonomija dohotka učestvuje sa jednom, a potrošnja sa dve trećine u ukupnoj sivoj ekonomiji. Prevedeno u novac, u 2023. godini siva ekonomija dohotka je iznosila 6,8 odsto BDP-a ili 4,7 milijardi evra. Oko 14,4 odsto ukupnog dohotka bilo je neprijavljeno u prošloj godini, naspram oko 20 odsto 2016. godine.
Procentualno, više od trećine dohodaka u samostalnim delatnosima nije prijavljeno, dok je kod zarada to oko 10 odsto. Međutim, zarade su dominantan izvor dohotka u zemlji sa dve trećine.
Ranđelović ističe da pad neprijavljenih prihoda po osnovu dohodaka se poklapa sa padom nezapsolenosti, odnosno radnici imaju jaču pregovaračku moć kod određivanja uslova rada.
Što se tiče potrošnje, siva ekonomija je varirala od 22,5 odsto BDP-a u 2013. do 13,5 odsto u 2021. godini. U prošloj godini ona je procenjena na 14,4 odsto BDP-a ili oko 10 milijardi evra.
„Više od 15 odsto oporezive potrošnje u Srbiji u prošloj godini nije registrovano“, ocenio je Ranđelović.
„I pored smanjenja, siva ekonomija u Srbiji je i dalje izražena, i apsolutno i relativno“, ocenio je Ranđelović.
Prema njegovim rečima, za dalje smanjenje potrebno je unapređenje sistema kontrole i naplate poreza kroz osnaživanje Poreske uprave, unapređenje kapaciteta tužilaštva i sudova. Takođe, potrebno je i smanjenje troškova legalnog poslovanja, ali i smanjenje poreskog opterećenja privrede i građana. Na kraju potrebno je i unapređenje poreskog morala, odnosno pružanje kvalitetnijih javnih usluga, suzbijanje korpucije i veća transparentnost i pravičnost sistema javnih finansija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
