„Nekog zatvaraju zbog 100 dinara viška, a nekome se tolerišu višemilionski dugovi“: Da li se Poreska uprava bori protiv sive ekonomije ili privrednika?

Iako godinama imamo nagradnu igru „Uzmi račun i pobedi“, čija je glavna namena bila da privoli građane da uzimaju fiskalne račune, siva ekonomija ipak je prošle godine bila na visokom nivou i činila je 21,1 odsto BDP-a.

Ono što zabrinjava, jeste da je nivo sive ekonomije koji je godinama bio u padu, od 2021. godine, kada je iznosio minimalnih 17,9 odsto, počeo da raste.

Prema istraživanju iz rada „Siva ekonomija u Srbiji-empirijske procene i preporuke za politike“, Saše Ranđelovića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, može se videti da je dve trećine nivoa sive ekonomije zabeleženog prošle godine činila ona u domenu potrošnje.

Da postoje problemi u ovom domenu, moglo se videti i po čestim objavama Poreske uprave o broju zatvorenih preduzeća, pre svega, zbog ne izdavanja fiskalnih računa.

Najsvežiji primer toga jeste objava da je ukupan procenat privremeno zatvorenih pečenjara u odnosu na broj kontrolisanih lokala iznosio oko 70 odsto. Pre toga imali smo primer da čak 65 odsto kontrolisanih apoteka nije izdavalo fiskalne račune, kao i da su od 136 kontrolisanih stomatoloških ordinacija, čak 44 zatvorene jer nisu  izdavale fiskalne račune.

Ovo su samo neki od primera zatvaranja koje Poreska uprava kontinuirano objavljuje, a procenti su gotovo uvek visoki.

Vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Svetozar Tanasković za Danas objašnjava da je prilikom analize sive ekonomije potrebno imati u vidu da se sam nivo sive ekonomije procenjuje na bazi različitih metodologija.

„Nijedan pristup procene nije idealan, odnosno ne postoji precizan način da se egzaktno utvrdi nivo sive ekonomije. Kao i sa koruptivnim radnjama, mi pokušavamo da izmerimo nešto što u svojoj suštini želi da ostane sakriveno, čime je taj proces dodatno otežan“, navodi on.

Tanasković dodaje i da veći broj procena pokazuje pre stagnaciju učešća sive ekonomije nego porast za period 2022-2023. godine.

„Takođe je i period previše kratak da bi se pouzdano govorilo o definitivnom trendu rasta“, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, kapaciteti poreske uprave su znatno ispod nivoa potrebnog da bi se efikasno kontrolisalo plaćanje poreza u zemlji.

„Tu mislim ne samo na tehničke kapacitete već i kadrovske po pitanju broja i kvalifikacija zaposlenih. Takođe je zabrinjavajuće što je u radu državnih organa, koji bi trebalo nezavisno da funkcionišu, sve više prisutno mešanje političkih uticaja“, ukazuje Tanasković.

On naglašava da je razumljivo nezadovoljstvo privrednika, jer nisu sigurni koja su pravila igre i da li važe za sve.

„Ako želimo da radimo na suzbijanju sive ekonomije neophodna je dosledna primena zakona i u tom smislu ne možete očekivati normalizaciju ako sa jedne strane zatvaramo nekoga zbog 100 dinara viška u kasi, dok se s druge strane tolerišu preduzeća uprkos tome što imaju akumulirane milionske dugove za neplaćen porez i različite javne usluge“, upozorava Tanasković.

Slično tvrdi i predsednik Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije Darko Majstorović, koji za Danas kaže da Poreska uprava radi protiv privrednika.

„Ne može Poreska uprava nijedne zemlje da se hvali zatvaranjem privrednih subjekta, jer to je apsurndno, a još je i kontraproduktivno, jer se time ubija želja privrednika da rade i privređuju“, ukazuje on.

Državi, kako tvrdi, treba više da odgovara da ima što više privrednih subjekata koji plaćaju porez.

„Njoj ne odgovara da se desi da se otpuštaju radnici, a ako zatvorite neki privredni subjekt to ne donosi samo otpuštanje radnika, već je prekinut jedan lanac snabdevanja, kupci ostaju bez određenih proizvoda, više neće plaćati dobavljače… dakle, ceo niz negativniha aspketa to vuče za sobom“, upozorava naš sagovornik.

Međutim, kako dodaje, to našoj Poreskoj upravi ne znači mnogo.

„Ona godinama unazad sprovodi strahovito represivnu poresku politiku, posebno u domenu poreskih kontrola. Kod nas je uspeh države kada se zatvori neki privredni subjekt“, navodi Majstorović.

On naglašava da su kaznene politike za ove prekršaje „nebulozne“, jer kazne idu od 200.000 pa do pet miliona dinara.

„Koji mali privredni subjekt u Srbiji može da plati kaznu od pet miliona, kada ima prihod od tri ili četiri miliona dinara godišnje. To je van pameti, to su pisali neekonomisti i neljudi“, kaže naš sagovornik.

Što se tiče poreskih provera, objašnjava da to nazivaju „kontrole skrivenih računa“.

„To obavljaju kod malih privrednih subjekata i to su posebne vrste kontrola gde se proverava samo izdavanje fiskalnih računa. Kontrola se sprovodi tako što se poreski inspektor ne predstavi, već se pojavi kao običan kupac ili skintica ili nešto treće, ulazi u maloprodajni objekat i traži da mu se proda neka usluga ili proizvod“, pojašnjava Majstorović.

On podseća da Poreska uprava, po Zakonu o poreskom postupku, ima pravo da zatvori radnju na 15, 90 i na godinu dana ukoliko se ustanovi da nije izdat fiskalni račun.

„Međutim, u praksi se često dešava zloupotreba od strane poreskih organa pa se dešava da se zatvara privredni subjekt koji je izdao fiskalni račun, ali ima drugi administrativni prestup koji ne predstavlja ni krivično delo, ni osnov za zatvaranje. Ali poreski inspektor nastavi da traži, pošto ima nalog Poreske uprave da se ne zaustavi tu, nego da ide u kontrolu dok ne pronađe nešto“, ukazuje Majstorović.

Najveća zloupotreba, kako tvrdi, se dešava tako što se privrednik kažnjava zbog dela, odnosno propusta, koji nisu opisani u zakonu kao dela zbog kojih se zatvara objekat.

„Najčešći primer toga jeste kad se desi da nemaju depozit u kasi, što nije razlog za zatvaranje, nije razlog čak ni za kažnjavanje. Poreski inspektor često sebi proširi ovlašćenja i radi dalje provere koje nisu i ne mogu biti predmet kontrole dok ne dođe nalog za takvu kontrolu“, navodi naš sagovornik.

Provera fiskalnih računa se, kako pojašnjava, može uraditi bez naloga, ali sve druge provere poslovnih papira i dokumenata se mogu raditi isključivo i strogo uz nalog za kontrolu, odnosno ne mogu to da rade samovoljno.

„Dakle, zakon može da se krši kada su u pitanju poreski inspektori i Poreska uprava, a kada to greškom urade privrednici, onda je to predmet strogih kazni i strogih mera koje Poreska uprava preduzima da taj subjekat kazni, zatvori ili mu nanese neku treću vrstu ekonomske štete“, upozorava Majstorović.

On dodaje i da su zahvetali da se privrednici kažnjavaju novčano, ukoliko se utvrde nepravilnosti, i to nekim normalnim iznosima.

„To su mali privrednici, a kada jedan poreski sistem kažnjava malog privrednika i gleda da ga zatvori, onda se čini šteta celokupnom ekonomskom sistemu i tu štetu doživljavamo svi mi“, kaže Majstorović.

On poseća i da su kao udruženje išli na sastanke u Poreskoj upravi i da su čak dobili podršku svih parlamentarnih stranaka koje su bile u prethodnom sazivu Skupštine i da su svi bili izričito protiv zatvaranja privrednih subjekta, kada su u pitanju te prikrivene kontrole.

„Oni u Poreskoj upravi su razumeli šta mi želimo i na neki način i podržali naše zahteve, ali nikada i ništa nije urađeno po tom pitanju da se ta mera ukine i da se prestane sa nanošenjem štete privredi. Mi želimo da pružimo podršku Poreskoj upravi u reformi i izmeni zakona u tom delu koji se odnosi na kažnjavanje i da se prestane sa ovom praksom. Otvoreni smo za dijalog i uvek ćemo im biti sagovornici u tom delu, da se izmene negativne odredbe“, naglašava Majstorović.