Foto: Medijski istraživački centar„Led sijalice, led sijalice – rade“, uzvikuje istovremeno stariji prodavac na čijoj tezgi te sijalice svetle, uključene u struju probavljenu ko zna gde.
„Fleška samo 50 dinara, fleška samo 50 dinara“, viče nekoliko metara dalje mladić u kožnom mantilu i sa šeširom, koji kao da je upravo sišao sa modne piste – na niški buvljak.
Okruženi su još stotinama prodavaca koji na tezgama ili na mušemama i čaršafima prodaju uglavnom polovnu robu, od eksera do automobila. Kupcima nude metle, sekire, stolove i stolice, viseće kuhinje, kosilice za travu, kazane za rakiju, betonske česme za dvorište, oluke, starovremske antene, fiksne i mobilne telefone, naočare „sa dioptrijom“, slavine, bicikle, lap topove najnovije generacije, gaće i čarape. Mašine za veš ili suđe mogu se kupiti za 120 evra, a veliki smart televizor za 110 evra. Ukoliko se kupac odluči za veš mašinu iznad 150 evra prodavac im nudi „tromesečnu garanciju“ i „svog majstora“. „Na izvol’te“ su mu i trina za kućne ljubimce, golubovi, kanarinci i kokoške u kavezima.
Sve to dešava se u Jadranskoj ulici u strogom centru Niša, koja se „lepi“ za Tvrđavu, jedan od gradskih simbola i njegovih najznačajnijih kulturno-istorijskih vrednosti.
Nasleđe devedesetih
Na ovoj „sivoj“ lokaciji polovna roba se vikendom prodaje na takozvanoj auto pijaci, pa na parkiralištu ograđenom žicom, a ponekad i na samim trotoarima ili kolovozu, duž čitave ulice. Uprkos zvaničnom gradskom opredeljenju da se ovaj buvljak „iseli“, to se ne dešava već decenijama.
Lokalni zvaničnici tvrde da njegovo premeštanje u velikoj meri sprečava činjenica da se prodavci polovne robe uglavnom nalaze na privatnim parcelama koje izlaze na ulicu na kojima je inspekcijska kontrola „ograničena“. Nije, međutim, malo onih koji ocenjuju da se Grad zapravo i ne trudi da to uradi jer „čuva socijalni mir“.
Niški buvljak kod auto-pijace, a kasnije i duž cele Jadranske, nastao je početkom 90-ih godina, u vreme hiperinflacije. Prodavci polovne robe su svakog vikenda na improvizovanim tezgama zaposedali ulicu, često blokirajući i saobraćaj u tom delu grada. Poslednjih godina „pritisak“ vanpijačnih prodavaca na kolovoz i trotoare je umanjen, pošto su se uglavnom povukli na parkiralište u vlasništvu teniskog kluba „Radnički“ (izdat DOO-u „OK Taksi“), kao i na auto pijacu koju drži Auto moto društvo. Ipak, i danas se događa da se duž cele ulice izlaže polovna ili nova roba.
– Gradsko veće Niša je jula 2013. godine donelo zaključak kojim je trebalo da se obezbedi suzbijanje vanpijačne prodaje i uspostavljanje komunalnog reda u Jadranskoj ulici, a koji je potpisao tadašnji gradonačelnik Zoran Perišić. Tadašnji v.d. direktora „Tržnice“ Radovan Milojević dao je nalog o organizaciji zaposlenih radi sprovođenja tog zaključka. I pored našeg velikog napora, zaključak nije realizovan, jer prodavci polovnih stvari u Jadranskoj ulici nisu želeli da se prebace na pijacu Otvoreni tržni centar (OTC), iako im je Grad nudio da tamo prodaju robu bez naknade, na posebno obeleženim mestima predviđenim za tu namenu. Oni su nastavili da je prodaju u Jadranskoj ulici, ali na privatnom parkiralištu – kaže za Danas direktor JKP „Tržnica“ Goran Đorđević.
On dodaje da zbog vanpijačne prodaje koja je i dalje ostala u Jadranskoj, niška „Tržnica“ trpi gubitak, jer bi se na prostoru OTC povećao broj prodavaca i kupaca, a porasla bi i ponuda. Prodavci robe bi se nalazili na mestu koje je predviđeno za tu namenu, a deo grada u kojem se sada nalazi buvljak izgledao bi urednije, što bi bilo od značaja i za grad i građane Niša, objašnjava Đorđević.
Nemoć inspekcije
U vreme kada je Grad doneo odluku o preseljenju divljeg buvljaka iz Jadranske ulice u OTC, komunalna i tržišna inspekcija, kao i komunalna policija intenzivnije su kontrolisale tu ulicu. Ipak, rezultati su izostali, pošto se dobar deo prodavaca stacionirao na privatnom parkiralištu, koji inspekcije ne kontrolišu redovno, kao što to čine sa javnim prostorima i objektima, već samo po prijavama, tvrde u inspekcijama.
– Prošle i ove godine nije bilo prijava, predstavki i podnesaka građana, potrošača, udruženja i drugih državnih i lokalnih organa uprave u vezi poslovanja na privatnom parkiralištu pored Niške tvrđave, pa nije bilo ni vanrednog inspekcijskog nadzora. Samim tim nije bilo ni sankcija, odnosno izrečenih mera – kaže za naš list načelnica Odeljenja tržišne inspekcije Nišavskog upravnog okruga Dragica Stošić.
U komunalnoj inspekciji Uprave Gradske opštine Crveni krst, na čijoj se teritoriji nalazi Jadranska ulica, tvrde da svake subote, a i u toku sedmice, „obavljaju nadzor prodaje van prodajnog objekta na javnim površinama u Jadranskoj ulici, samostalno i u saradnji sa Komunalnom policijom Gradske uprave Niša“. Predmet nadzora je vanpijačna prodaja na javnim površinama, najčešće trotoarima i kolovozima.
– Nastojimo da, pre svega, delujemo preventivno, tako što nalažemo prodavcima sa robom da uklone sa trotoara i kolovoza. Tek ukoliko se prodavci ogluše o naloge inspektora da uklone robu, izdajemo prekršajne naloge. Tokom 2017. i 2018. godine izdali smo 22 prekršajna naloga, a propisana novčana kazna za ovu vrstu prekršaja je do 6.000 dinara. Pored komunalne inspekcije, suzbijanje vanpijačne prodaje nezavisno obavlja i Komunalna policija Gradske uprave Niša – kažu za Danas u ovoj opštinskoj inspekciji.
Oni, takođe, preciziraju da parking u Jadranskoj, koji vikendom „postaje“ buvljak, „nije predmet njihovog nadzora jer se nalazi na privatnoj parceli“. Prema njihovom saznanju, nadzor nad izdavanjem u zakup parking mesta na ovoj parceli obavljala je Poreska inspekcija Ministarstva finansija.
Lična životna muka
– Razlog zbog kojeg ovaj problem ne možemo da rešimo nisu samo nerešeni imovinski odnosi, odnosno činjenica da u buvlju prodaju na privatnim parcelama ne može da se zadire kao kad je ona na javnom prostoru. Ipak, po mom mišljenju, najveća kočnica je navika naših građana. Buvljak u Nišu se vezuje za tu lokaciju i mi možemo da dežuramo po 24 časa dnevno, ali će na kraju ponovo neko da se pojavi i prodaje robu. To je neka vrsta običaja, a represija u takvim slučajevima ničemu ne vodi jer će se prodavci vratiti – kaže za naš list Bratislav Vučković, gradski većnik zadužen za komunalnu oblast.
Vučković ocenjuje da su građani Niša i Srbije nedisciplinovani i da teško poštuju odluke i pravila. Osim toga, ljude koji prodaju polovnu robu u Jadranskoj, snašla je životna muka, i nalaze se u teškoj socijalnoj situaciji, tako da više brinu o sopstvenoj egzistenciji nego o gradskom interesu, urbanoj estetici ili činjenici da samo Niš i London imaju tvrđavu u centru grada, kaže on.
Među prodavcima u ovoj ulici se može čuti da su nekada radili u društvenim preduzećima kao što su EI, MIN, Jastrebac, Građevinar, a da su posle njihove propasti bili prinuđeni da odu na Biro i „rade svašta da bi preživeli“. Neki kažu da su u penziji, ali da „sa deset hiljada ne mogu da opstanu“. Ne misle da napuste Jadransku, gde privatnicima „plaćaju zakup“, jer, kako kažu, tu kupci po navici dolaze, a svaka druga lokacija bila bi „promašaj“.
– Platimo prostor koji koristimo 2.000, 3.000, 4.000 dinara mesečno, koliko nam kažu. Više smo zarađivali dok smo bili bukvalno na ulici, odnosno trotoaru, nego sada kada smo uglavnom na parkingu ili auto pijaci, ali i ovako uspevamo nešto da zaradimo. Koliko je da je, omogućava nam da ne gladujemo, uglavnom – kažu oni.
– Žalosno je što su ljudi prinuđeni da na ulicu stave čaršav i prodaju svoje ili tuđe stare stvari da bi preživeli. Oni su prinuđeni da se snalaze. A Grad bi Jadransku ulicu ili druge divlje buvlje pijace mogao da reši za 24 časa – da hoće. Neće, jer se dopuštanjem ovakvih prodaja čuva socijalni mir. Svedoci smo činjenice da i komunalna policija izbegava neke delove grada, radeći po diktatu lokalne samouprave – kaže Bratislav Cenić, regionalni poverenik UGS Nezavisnost za Nišavski okrug.Buvljak čuva socijalni mir
Navike građana su protivnik rešenja
Skupština grada Niša usvojila je marta ove godine izmene i dopune Generalnog urbanističkog plana Niša za period 2010-2025, koje između ostalog predviđaju premeštanje Cvetne pijace, koja se takođe nalazi uz zidine Niške tvrđave i u nastavku je Jadranske ulice, na prostor OTC. Na taj način bi se iselila ne samo Cvetna pijaca, preko puta koje se, takođe na asfaltu, „na divlje“ prodaju stare i nove stvari, već i vanpijačna prodaja u Jadranskoj ulici, čule su se ocene.
Resorni većnik Bratislav Vučković, međutim, ima rezerve i povodom ovog „sistemskog rešenja“.
– Uvek će se naći neko ko će preko puta Cvetne pijace izneti da proda džak sa paprikom ili neko ko će u Jadranskoj ulici prodavati stare stvari. Navika građana je čudo, i nju bi trebalo ozbiljno uzeti u obzir.
Tekst je deo projekta „Rad na crno – crno za radnike, legalne poslodavce i državu“, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
