Siva zona „proguta“ 700 miliona dinara budžetskih prihoda

 Jedna od dilema kojom su se bavili učesnici konferencije odnosila se na aktuelni poreski sistem Srbije, odnosno na pitanje da li je to adekvatan okvir za poslovanje industrije igara na sreću. Zanimljivo je bilo saznati i kako se distribuira novac prikupljen od igara na sreću i da li onaj deo te industrije, koji generiše prihode od klađenja, treba da bude izvor prihoda za sport. Moglo se čuti i to koji se modeli iz prakse razvijenih država mogu primeniti i u Srbiji. Na listi pitanja našla su se i ona: koliko Srbija godišnje gubi poreskih prihoda zbog kladionica koje rade na crno, kao i ima li Srbija adekvatan sistem kontrole onlajn igara na sreću i kako razvijene države Evrope kontrolišu poresku naplatu prihoda od onlajn klađenja.

– Ilegalno kockanje u Srbiji predstavlja veliki problem i zbog toga Poreska uprava, u saradnji sa policijom, kontroliše tu oblast. Podneto je 77 zahteva za kontrolu 220 lokacija za koje se sumnja da se tu obavlja ilegalno kockanje. U potpunosti je obrađeno 45 zahteva i podneto je ukupno 38 krivičnih prijava, što predstavlja zabrinjavajući podatak – ističe Dejan Stojanović, pomoćnik direktora Poreske uprave – Sektor za menjačke i devizne poslove i igre na sreću Ministarstva finansija.

On naglašava da je budžet Srbije u 2013. godini od igara na sreću prihodovao 4,8 milijardi dinara, a da zbog postojanja sive zone godišnje izgubi 700 miliona dinara. Iako je zakon o dodeli dozvola za rad onlajn kladionica usvojen 2011. godine, a podzakonski akti 2012, još uvek nije dodeljena nijedna dozvola, ali je Stojanović najavio da će ministar finansija Lazar Krstić danas potpisati tehnička uputstva o tome. Stojanović nije mogao da obelodani koliko je budžet izgubio zbog toga što nije izdata nijedna dozvola, ali je potvrdio da predviđena mesečna naknada onlajn priređivača klađenja iznosi najmanje 10.000 evra.

On objašnjava da Uprava za igre na sreću obavlja poslove državne uprave u oblasti igara na sreću. Period odobrenja koji se izdaje na igre za sreću iznosi 10 godina. Kada je reč o automatima, naknada za dobijanje odobrenja je 25 evra mesečno dinarske protivvrednosti po automatu. Za promet veći od 18.000 evra naknada je 10 odsto. Naknada za dobijanje odobrenja za klađenje iznosi 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po kladionici. Naknada za priređivanje iznosi 15 odsto na osnovicu, a ne manje od 500 evra mesečno po kladionici.

– Najveći problem srpskog tržišta jeste rast sive zone u oblasti klađenja koja se procenjuje na 30 do 40 odsto. Eliminisanje, ili svođenje na minimum, sive zone značilo bi veći priliv prihoda u državnu kasu. Primera radi, u Srbiji su budžetski prihodi od igara na sreću prošle godine iznosili oko 45 miliona evra, dok je Slovačka prihodovala 130 miliona evra – ističe Tomas Smolvud, generalni direktor kompanije PlanetWin 365, koja posluje u Srbiji i drugim evropskim zemljama.

Prema njegovim rečima, vrednost evropskog tržišta igara na sreću iznosi više od 50 milijardi evra. Smolvud je pozdravio nastojanje države da reguliše sivu zonu u toj oblasti, kao i to što usvaja zakone kojima se uvodi više reda u onlajn igre na sreću.

Predsednik fudbalske Zajednice klubova Superlige Zvezdan Terzić podseća da po Zakonu 40 odsto budžetskih prihoda dobijenih od igara na sreću pripada sportu .

– Ono što nas boli jeste što se ni jedan jedini dinar ne vraća fudbalu, iako fudbalski klubovi generišu veći deo tih prihoda. Naime, prihodi od igara na sreću usmeravaju se ka Ministarstvu finansija, koje 19 odsto izdvaja za Ministarstvo omladine i sporta, pri čemu se ništa ne prosleđuje fudbalskim klubovima. Tu nepravdu je potrebno ispraviti, odnosno neophodno je obezbediti drugačiju raspodelu kako bi i profesionalni fudbalski klubovi mogli da računaju na sredstva na koja imaju puno pravo s obzirom na to da se zarade kladionica ostvaruju upravo zahvaljujući fudbalskim utakmicama – naglašava Terzić.

On je precizirao da iz fonda koji priređivači igara na sreću daju državi, Ministarstvu sporta godišnje pripadne 400 miliona dinara. Ističe, takođe, da ne postoji direktna veza između prihoda od sportske prognoze i klađenja na utakmice i sporta. Terzić ukazuje i na to da zakonom nije preciziran način ulaganja prihoda za konkretne ciljeve u sportu. Zbog toga, kaže on, Zajednica fudbalskih klubova predlaže da prihodi od sportske prognoze i klađenja na utakmice, u celosti budu usmereni na razvoj sporta, i da njihovu raspodelu kontrolišu sportske organizacije. On ističe da, imajući u vidu dobit koju svojim poslovanjem ostvaruju kladionice, kao i naknade koje organizatori igara na sreću plaćaju budžetu u skladu sa zakonom, nije pogrešno reći da bi sportske organizacije mogle ostvariti značajan prihod od organizovanja igara na sreću.

– Podsetiću da je zakonom precizirano da igre na sreću u oblasti sporta mogu biti organizovane ili kao osnovna klasična igra na sreću, odnosno sportska prognoza, ili kao posebna igra na sreću – klađenje. U svakom slučaju, predviđeno je da 40 odsto prihoda koji budžet ostvari organizovanjem svih igara na sreću, pa time i od sportske prognoze i klađenja, predstavlja namenski prihod budžeta, koji se koristi za finansiranje Crvenog krsta Srbije, organizacija osoba sa invaliditetom i drugih udruženja čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, ustanova socijalne zaštite, sporta i omladine, lokalne samouprave i lečenje retkih bolesti. Međutim, postavlja se pitanje, da li je navedeni zakon dovoljan osnov po kojem bi konkretne sportske organizacije ostvarile odgovarajući prihod – ističe Terzić.

On smatra da je potrebno dati odgovor na sledeća dva pitanja. Kako se distribuira novac prikupljen od igara na sreću i da li taj sistem treba menjati. Zanimljivo je i da li onaj deo industrije igara na sreću koji generiše prihode od klađenja treba da bude izvor prihoda za sport u Srbiji. Utoliko pre što ne postoji direktna zakonska veza između prihoda koji se ostvaruju od organizacije svake pojedine vrste igre na sreću i svakog pojedinog cilja.

– Preciznije rečeno, ne postoji direktna veza između prihoda koji budžet ostvari od organizacije sportske prognoze i unapređenja sporta kao resorne grane već se u aktuelnom Zakonu ravnopravno tretiraju sva humanitarna, invalidska i druga udruženja kojima je neophodno pomagati. Političko je pitanje da li je to nužno raditi iz ovog izvora i na ovakav način tj. nauštrb sporta koji je taj prihod i generisao, a ne nauštrb nekog drugog prihoda npr. prihoda ostvarenog od prodaje goriva, cigareta, alkohola i slično. Dakle, osim što je precizirao koliki iznos od prihoda koji budžet ostvari od organizacije igara na sreću predstavlja namenski prihod zakon nije utvrdio dovoljno jasan i transparentan način ulaganja konkretnog prihoda u ostvarivanje konkretnih ciljeva – navodi Terzić.

Prema njegovim rečima članom 18 Zakona precizirano je da se po 19 odsto namenskog prihoda koristi za finansiranje sporta i omladine, pri čemu je propisivanje kriterijuma za raspodelu navedenih sredstava prepušteno Ministarstvu omladine i sporta.

– Istovremeno, pravilnik koji je Ministarstvo omladine i sporta donelo u skladu sa prethodno navedenim pravilom na nedovoljno jasan način, i u samo nekoliko članova predviđa raspodelu sredstava i to po osnovu kriterijuma koji su propisani Zakonom o sportu. Dakle, reč je o nepreciznom i konfuznom rešenju koje je potrebno promeniti. Konkretan predlog udruženja fudbalskih klubova Superlige Srbije je da se do pravednog rešenja može doći tako što će se jasno utvrditi da prihodi ostvareni sportskom prognozom ili klađenjem u celosti moraju da budu iskorišćeni za razvoj sportova i to pre svega onih u vezi sa kojima se pretežno i organizuje sportska prognoza ili klađenje – predlaže Terzić.

Uz konstataciju da su svi profesionalni klubovi u Srbiji u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji, „preciznije rečeno većina klubova je pred bankrotom“, Terzić smatra da bi ovako predložena raspodela ostvarenog prihoda bila korektna, fer i pravedna, „iz prostog razloga jer su upravo utakmice fudbalskih klubova i predmet klađenja od kojih se ostvaruje priliv sredstava u republički budžet“.

Legalno poslovanje

– Sa dozvolom u Srbiji trenutno posluju dva kazina, kao i 62 priređivača igara na sreću na automatima, koji poseduju 21.597 slot-mašina. Legalno posluje i 19 kladioničara sa 1.469 uplatnih mesta, dok Državna lutrija Srbije ima monopol na klasične igre na sreću. Ove godine biće uvedeno praćenje onlajn igara elektronskim nadzorom, a početkom 2015. očekuje se elektronski nadzor i u sportskim kladionicama – kaže Dejan Stojanović, pomoćnik direktora Poreske uprave.

Naknade za priređivanje igara na sreću

* Naknada za dobijanje odobrenja za automate – 25 evra mesečno

* Naknada za dobijanje odobrenja za klađenje – 100 evra po kladionici

* Naknada za priređivanje – 15 odsto na osnovicu ali ne manje od 500 evra mesečno po kladionici

Dejan Stojanović, pomoćnik direktora Poreske uprave

– Ilegalno kockanje u Srbiji predstavlja veliki problem i zbog toga Poreska uprava, u saradnji sa policijom, kontroliše tu oblast. Podneto je 77 zahteva za kontrolu 220 lokacija za koje se sumnja da se tu obavlja ilegalno kockanje. U potpunosti je obrađeno 45 zahteva i podneto je ukupno 38 krivičnih prijava, što je zabrinjavajući podatak.

Tomas Smolvud, generalni direktor kompanije PlanetWin 365

– Najveći problem srpskog tržišta jeste rast sive zone u oblasti klađenja, koja se procenjuje na 30 do 40 odsto, što znatno smanjuje priliv prihoda u državnu kasu. Primera radi, u Srbiji su budžetski prihodi od igara na sreću prošle godine iznosili oko 45 miliona evra, dok je Slovačka prihodovala 130 miliona evra. Inače, vrednost evropskog tržišta igara na sreću premašuje 50 milijardi evra.

Zvezdan Terzić, predsednik fudbalske Zajednice klubova Superlige

– Po Zakonu 40 odsto budžetskih prihoda dobijenih od igara na sreću pripada sportu. Ono što nas boli jeste što se nijedan dinar ne vraća fudbalu, iako fudbalski klubovi generišu veći deo tih prihoda. Zajednica fudbalskih klubova predlaže da prihodi od sportske prognoze i klađenja na utakmice, u celosti budu usmereni na razvoj sporta, i da njihovu raspodelu kontrolišu sportske organizacije.