Skok izazvali spekulanti, na duže staze takvo stanje neodrživo

Nakon što su pobunjenici protiv vlade u Jemenu koju podržava Rijad dronovima uništili postrojenja za proizvodnju nafte u Saudijskoj Arabiji ta zemlja je smanjila svoju proizvodnju nafte za 5,7 miliona barela na dan, što je gotovo polovina njene celokupne proizvodnje, odnosno pet odsto ukupne svetske proizvodnje. Zbog toga je došlo do skoka cena nafte na svetskom tržištu pa tako je juče na londonskom tržištu cena barela skočila 13 odsto, na 68,05 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 15 odsto, na 60,9 dolara.

Uz komentar da je rast cena nafte u svetu nakon napada u Saudijskoj Arabiji izazvan prvenstveno aktivnostima berzanskih spekulanata koji su veštački podigli potražnju nafte nadajući se da će to izazvati i njenu veću potražnju a samim tim i njihovu zaradu Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže za Danas da na duže staze nikako ne treba očekivati enormni skok cene „crnog zlata“ na svetskom tržištu.

– Cena nafte je u poslednjih nekoliko dana skočila. Razlog za to su berzanski spekulanti koji zarad svoje koristi žele da iskoriste situaciju. Iako potražnja nije tolika da bi se podigla cena nafte, spekulanti su pokupovali velike količine „crnog zlata“ nadajući se da će tako da izazovu njegovu veću potrošnju. Prostor za to vide u tome što je Saudijska Arabija smanjila proizvodnju a samim tim i prodaju nafte. Međutim, na duže staze nikako ne bi trebalo očekivati da se tendencija rasta cena nafte nastavi. Već sada primećujemo pad u odnosu na prethodne dane i ta tendencija bi trebalo da se nastavi. Veoma je važno je koliko brzo će reagovati Saudijska Arabija odnosno koliko će brzo u opticaj pustiti rezerve nafte kojima raspolaže kako bi anulirala ono što je izgubljeno prestankom proizvodnje zbog napada. Zemlje OPEK + grupe su svojevremeno dogovorile da ograniče proizvodnju nafte kako bi se uravnotežile cene na svetskim berzama, odnosno sprečio njihov enormni rast. Takva tendencija nije dobra ni za proizvođače jer dovodi do smanjenja potražnje što se odražava na prodate količine „crnog zlata“. Shodno tome druge zemlje članice OPEK + mogu da povećaju svoju proizvodnju i nadomeste nedostajuće količine posle napada na postrojenja u Saudijskoj Arabiji – navodi naš sagovornik.

Sa takvim mišljenjem slaže se i Slobodan Sokolović, profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu koji takođe ne očekuje da će doći do većih potresa na svetskom tržištu nafte.

– Činjenica je da je reč o naglom skoku cena nafte i da je proizvodnja Saudijske Arabije znatno umanjena napadom na naftna postrojenja u toj zemlji. Međutim s obzirom da je reč o količinama od pet odsto ukupne svetske proizvodnje sasvim je jasno da će druge zemlje proizvođači nafte, u prvom redu Sjedinjene Američke Države, povećati svoju proizvodnju i kako se to kaže žargonski „ispeglati“ nedostajuće količine iz Saudijske Arabije. Tako da javnost ne treba da bude zabrinuta te na duže staze ne treba očekivati da veliki rast cena nafte potraje. Spekulanti nemaju dovoljno prostora da veštački izazivaju krizu te je logično očekivati da će u jednom trenutku ovaj trend naglog rasta cena nafte prestati bez značajnijih uticaja na veleprodajne cene nafte kao i na cene goriva na benzinskim pumpama – zaključuje naš sagovornik.