Škole će se zaželeti đaka

Pomoćnik ministra prosvete i nauke Zoran Kostić kaže da je postojeća mreža škola pravljena prema ranijem broju učenika i da se zbog nepovoljne demografske situacije broj đaka iz godine u godinu smanjuje, kao i da se broj zaposlenih ne povećava. On je naveo da je u periodu od 2000. do 2006. godine došlo do povećanja broja zaposlenih zbog uvođenja izbornih predmeta i oglednih profila, kao i da je bilo slučajeva da se na jedno mesto primaju po tri zaposlena. Kostić je istakao da danas u prosveti oko 20.000 zaposlenih nema pun fond časova i da je u prethodne četiri godine, kroz proces racionalizacije, smanjeno 2.055 odeljenja, dok je 185 ljudi otišlo iz prosvete uz odgovarajuće otpremnine. Ta mesta su, prema rečima pomoćnika ministra, ugašena i na njih nisu zapošljavani novi kadrovi.

– Ove godine imamo 114 tehnoloških viškova, reč je o ljudima koji su bez norme i oni se se primaju na mesta onih koji odu u penziju, pošto je stav Vlade i Ministarstva prosvete da nema otpuštanja dok traje ekonomska kriza. Lokalne samouprave predlažu mrežu osnovnih škola, tako da dolazimo u situaciju da neke opštine kažu kako im postojeće stanje odgovara. Racionalizacija mreže škola predviđa spajanje ustanova koje nemaju dovoljan broj đaka i koje su udaljene jedna od druge do dva kilometra, a onda ćemo videti šta da se uradi sa praznim prostorom. S druge strane, ne možemo zatvoriti školu koja je 20 kilometara udaljena od matičnog objekta, ako za učenike ne obezbedimo prevoz ili smeštaj u domu i topli obrok – kaže Kostić.

Prema njegovom mišljenju, škole, kao nezavisni subjekti, mogu da iznajmljuju školski prostor, pri čemu sredstva zarađena na taj način moraju da se uplate u budžet. Kostić upozorava da mnoge škole to ne čine i da nakon inspekcijskog nadzora često dolazi do smene direktora.

– Pokušaj da se problem nedostatka prostora u srednjim školama reši tako što bi se ti učenici prebacili u zgrade osnovnih škola nailazi na velike kritike javnosti, dok u svetu imate primere da su u istom objektu deca od predškolskog pa maltene do univerzitetskog nivoa – istakao je Kostić.

Pomoćnik ministra prosvete i nauke podseća da se 95 odsto budžeta za obrazovanje troši na plate zaposlenih, a pet odsto „na sve ostalo“, kao i da je Ministarstvo u prethodne četiri godine uspelo da sagradi 26 škola, pet učeničkih domova i modernizuje nekoliko stotina obrazovnih ustanova u Srbiji.

Mladen Šarčević, generalni menadžer Obrazovnog sistema „Ruđer Bošković“, složio se sa Kostićem da uštede u budžetu ne treba praviti smanjenjem broja nenastavnog osoblja, bolje rečeno „tetkica“. Šarčević je, međutim, istakao da u svakoj školi postoji jedan do dva domara koji znaju da otklone sitne kvarove, ali da za veće popravke škole moraju da angažuju majstore, što dodatno opterećuje budžet.

– U velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Niš, postoji višak školskog prostora i taj državni kapital je neiskorišćen. Ima primera da su osnovne škole sa 200, ili 300 učenika smeštene u objektima od 3.000 do 4.000 kvadrata, čije je održavanje veoma skupo. Te zgrade mogu podmiriti potrebe srednjih škola koje kubure sa prostorom i plaćaju zakup sportskih centara jer nemaju fiskulturne sale – procenjuje Šarčević.

On smatra da je „promašen trenutak“ za javno-privatno partnerstvo između najlogičnijih saradnika škola i fakulteta, bez obzira da li je osnivač obrazovnih ustanova država ili neko drugi. „Mi smo svoje potrebe zadovoljili na teži način, pretvarajući neke druge prostore u školske“, istakao je Šarčević i založio se za menadžerski pristup u obrazovanju kako bi se pomenuti problem rešio.

Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum, ne veruje u partnerstvo državnih i privatnih ustanova, jer je u našoj zemlji „ideologija iznad života“. On se slaže s konstatacijom da je menadžerski pristup neophodan da bi se stanje u obrazovanju popravilo i ostvarile uštede. Državna revizija u školama bi, prema njegovim rečima, pomogla Ministarstvu prosvete da ima bolji uvid kako se troše budžetska sredstva. Stanišić je kritikovao postojeći sistem finansiranja visokog obrazovanja, napominjući da u tom sektoru ima najviše problema. On smatra da se među studentima u startu stvara socijalna nejednakost, koja se kasnije teško ispravlja, time što neko ima pravo na besplatno školovanje i smeštaj u domu, dok drugi moraju da sufinansiraju ili plate celokupno školovanje.

– Školarina na državnim univerzitetima je sa aspekta troškova države mnogo veća nego na privatnim. Godišnja školarina na privatnim fakultetima i univerzitetima je između 1.000 i 1.500 evra, dok na državnim ta cena premašuje 1.800 evra, ne računajući smeštaj i ishranu. Pitanje je, takođe, da li država treba da finansira neke studijske programe na postojeći način. Mislim da je potrebno preispitati nerentabilne studijske programe. Ukazao bih i na paradoks da poslodavci, iako krajnji korisnici usluga, slabo učestvuju u kreiranju studijskih programa – rekao je Stanišić i ocenio da problem predstavlja i to što državni univerziteti, koji inače nisu integrisani, postojeće privilegije koriste da bi otežavali rad vladi i Ministarstvu prosvete.

Postojeći sistem finansiranja visokog obrazovanja kritikovao je i Oskar Kovač, profesor na Megatrend univerzitetu i član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Rešenje za navedene probleme Kovač vidi u Ustavu Srbije, koji se, prema njegovim rečima, krši.

– Ustavom je predviđeno da pravo na besplatno visoko obrazovanje imaju samo uspešni i nadareni učenici slabijeg imovinskog stanja. Ali, od kada je Ustav usvojen, niko nije tražio dokaz o imovinskom stanju studenata koji se upisuju na fakultete i univerzitete, čime se ovaj najviši pravni akt krši. Uveren sam da je postojeći sistem finansiranja visokog obrazovanja zastareo. Ceo svet finansira visokoškolske ustanove na osnovu procena kolika je školarina, koju plaćaju ili država ili studenti. Za nas bi bilo mnogo bolje da država daje stipendije za školarinu, sa kojom bi studenti mogli da se upišu tamo gde se kvalifikuju – istakao je Kovač.

I on je izrazio sumnju u javno-privatno partnerstvo kada je reč o korišćenju praznog prostora u državnim obrazovnim ustanovama, napominjući da su nedržavni fakulteti i univerziteti do sada mogli, pod relativno povoljnim uslovima, na tržištu nekretnina da kupe zgrade i prilagode ih svojim potrebama. Kovač je napomenuo da i druge zemlje imaju problema sa finansiranjem obrazovanja, ilustrujući to nedavno objavljenim podatkom da Kalifornija troši više na održavanje zatvora nego na univerzitetsko obrazovanje. On se osvrnuo i na predlog budžeta za 2013. godinu, kojim je projektovan fiskalni deficit od 122 milijarde dinara, dok je za obrazovanje, iz državne kase predviđeno 145,5 milijardi dinara.

Barbara Stanišić, sekretarka Centra za poslovno obrazovanje Privredne komore Beograda, izrazila je stav da bi sve raspoložive resurse trebalo iskoristiti za povećanje prosvetnog budžeta. Ona je istakla da je neophodno uključivanje predstavnika privrede u izradu nastavnih planova i programa i da na tome insistira i Bolonjska deklaracija. Stanišićeva se složila sa učesnicima konferencije koji su naveli da tokom školovanja učenici nemaju dovoljno praktičnog znanja, neophodnog da bi se odmah uključili u radni proces.

– Celoživotno učenje je globalna potreba i taj koncept prihvaćen je i u Srbiji. Ipak, i dalje se nedovoljno ulaže u dodatno, neformalno obrazovanje gde je Privredna komora Beograda prepoznata kao referentni partner. Komora pruža edukativne usluge bazirane na iskazanim potrebama poslodavaca, tako što kod svojih članova obezbeđujemo praksu za učenike srednjih stručnih škola i studente završnih godina fakulteta Beogradskog univerziteta, a namera je da u to uključimo i druge univerzitete. Jer, nedostatak praktičnog znanja poslodavci ističu kao osnovni kriterijum za negativnu selekciju prilikom izbora kadrova u procesu zapošljavanja. Privredna komora Beograda već 47 godina intenzivno radi na povezivanju nauke i privrede kroz nagrađivanje najboljih doktorskih, master i diplomskih radova i izbor inovativnih rešenja. Osnovni kriterijum za nagrađivanje jeste njihova aplikativna uloga, u cilju podizanja konkurentnosti privrede – istakla je Stanišićeva.

Da će se neiskorišćeni kvadrati u školama po Srbiji iz godine u godinu povećavati, moglo se zaključiti iz izlaganja Gordane Bjelobrk, šefice Odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku. Govoreći o demografskim trendovima ona je istakla da je prosečna starost u Srbiji 41,6 godina, po čemu je naša država na petom mestu u svetu. Za poslednju deceniju prosečna starost stanovništva povećala se za jednu godinu. Grad Beograd je blizu republičkog proseka, ali su zato tri centralne opštine – Vračar, Stari grad i Savski venac u još nepovoljnijem položaju. Prosečna starost na Vračaru je 46,3 godine, u Starom gradu – 43,8, a u opštini Savski venac – 42,7 godina. Grocka i Zvezdara su jedine beogradske opštine u kojima je zabeležen pozitivan prirodni priraštaj. S druge strane, prosečna starost u Tutinu je 31 godina, a u Preševu 30 godina. Bjelobrkova je potvrdila da će konačni rezultati popisa stanovništva biti objavljeni krajem novembra, ali je, pozivajući se na procene iz 2011, rekla da u Srbiji živi 7,25 miliona stanovnika. U odnosu na popis iz 2002. godine, zabeležen je pad prirodnog priraštaja za 241.000 stanovnika.

– Rezultat ovakvog demografskog kretanja će imati negativne posledice u budućnosti. Imamo sve starije stanovništvo, a godišnje 37.000 ljudi više umre nego što se rodi. Zbog negativnog prirodnog priraštaja svake godine nestane jedna opština u Srbiji. Projekcije pokazuju da će 2050. godine svaki četvrti stanovnik Srbije biti stariji od 65 godina. Ovakvi nepovoljni demografski trendovi mogu se zaustaviti samo useljavanjem stanovništva, ali ja ne vidim šta može da bude motiv za to – upozorila je Gordana Bjelobrk.

Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke

Postojeća mreža škola pravljena je prema ranijem broju učenika koji se, zbog nepovoljne demografske situacije, smanjuje, dok se broj zaposlenih ne povećava. Činjenica je da danas oko 20.000 zaposlenih nema pun fond časova i da je u prethodne četiri godine, kroz proces racionalizacije, smanjeno 2.055 odeljenja, dok je 185 ljudi otišlo iz prosvete uz odgovarajuće otpremnine. Ta mesta su ugašena i na njih nisu zapošljavani novi kadrovi

Mladen Šarčević, generalni menadžer OŠ „Ruđer Bošković“

U velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Niš, postoji višak školskog prostora i taj državni kapital je neiskorišćen. Ima primera da su osnovne škole sa 200, ili 300 učenika smeštene u objektima od 3.000 do 4.000 kvadrata, čije je održavanje veoma skupo. Te zgrade mogu podmiriti potrebe srednjih škola koje kubure sa prostorom i plaćaju zakup sportskih centara jer nemaju fiskulturne sale

Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum

Godišnja školarina na privatnim fakultetima i univerzitetima kreće se između 1.000 i 1.500 evra, dok na državnim ta cena premašuje 1.800 evra, ne računajući smeštaj i ishranu. Pitanje je, takođe, da li država treba da finansira neke studijske programe na postojeći način. Mislim da je potrebno preispitati nerentabilne studijske programe. Ukazao bih i na paradoks da poslodavci, iako krajnji korisnici usluga, slabo učestvuju u kreiranju studijskih programa

Oskar Kovač, profesor na Megatrend univerzitetu

Uveren sam da je postojeći sistem finansiranja visokog obrazovanja zastareo. Ceo svet finansira visokoškolske ustanove na osnovu procena kolika je školarina, koju plaćaju ili država ili studenti. Za nas bi bilo mnogo bolje da država daje stipendije za školarinu, sa kojom bi studenti mogli da se upišu tamo gde se kvalifikuju. Činjenica je da i druge zemlje imaju problema sa finansiranjem obrazovanja, Kalifornija recimo troši više na održavanje zatvora nego na univerzitetsko obrazovanje

Barbara Stanišić, sekretarka Centra za poslovno obrazovanje PKB

Nedostatak praktičnog znanja poslodavci ističu kao osnovni kriterijum za negativnu selekciju prilikom izbora kadrova u procesu zapošljavanja. Privredna komora Beograda već 47 godina intenzivno radi na povezivanju nauke i privrede kroz nagrađivanje najboljih doktorskih, master i diplomskih radova i izbor inovativnih rešenja. Osnovni kriterijum za nagrađivanje jeste njihova aplikativna uloga, u cilju podizanja konkurentnosti privrede

Gordana Bjelobrk, šefica Odseka za demografiju RZS

Prema procenama iz 2011, u Srbiji živi 7,25 miliona stanovnika, što u odnosu na popis iz 2002. predstavlja pad prirodnog priraštaja za 241.000 stanovnika. Godišnje 37.000 ljudi više umre nego što se rodi. Projekcije pokazuju da će 2050. godine svaki četvrti stanovnik Srbije biti stariji od 65 godina. Ovakvi nepovoljni demografski trendovi se mogu zaustaviti samo useljavanjem stanovništva, ali ja ne vidim šta može da bude motiv za to.

Zapažanja i preporuke

– Procenjuje se da se više od 30.000 studenata u Srbiji školuje na nelegalnim visokoškolskim ustanovama. Reč je o ustanovama koje nemaju akreditaciju i dozvolu za rad. Te ustanove bi trebalo zatvoriti, a njihove studente prebaciti na državne visoke škole i fakultete. Na taj način bi državne visokoškolske ustanove podmirile materijalne troškove. Takođe mislim da bi bilo korisno da se prostor u kasarnama iskoristi tako što bi država organizovano dovela strane studente koji bi nastavu slušali na engleskom jeziku. To bi mogao da bude značajan izvor prihoda – sugeriše Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum.

* 20.000 zaposlenih u prosveti nema pun fond časova

* 2.055 odeljenja „ugašeno“ kroz proces racionalizacije

* 185 ljudi otišlo iz prosvete uz odgovarajuće otpremnine